Crno otisnuta slova na bijeloj stranici papira postaju mi sve mutnija. Više i ne pamtim o čemu sam uopće čita zadnjih tri minute. Ništa više ne kužim. O čemu to pjesnik pjeva. Da se vraćam ili...
Ma ne da mi se. Zatvaram knjigu i odlažem je na kantunal.
Gasim lampu.
Je li uključen alarm za ujutro, šest nula nula, dobro je.
Njezina strana opet je prazna. Prevelik je ovaj krevet za mene samoga.
I prokleto hladan. Kad nema nje.
Okrećem se na bok, tako lakše utonem u san. Ili barem sebe uvjeravam u to. Vanka opet počinje kiša. Sitna, ubojita, tiha, podmukla, poneka kap klapne o zatvorene škure. Tap...klap..tap...klap...

Učini mi se da čujem neki glas iz dubine noći, glas koji se savršeno stapa s ritmom kiše. Podsjeća me na onu, kako se ono zvala, Sesil, Sisel, tako nekako, visoka crna zgodna otkačena, Skandinavka, nekog neizgovorljivog prezimena.
Sissel... tako je Sissel.... Sissel Kyrkjebo. S onom kosom crticom preko O. Konačno sam se sitija. Bože kakav glas. Anđeoski. Čisti, savršeni sopran, a izgleda ka manekenka... Tri Sissel bi mogle stat u onu kako se zove... Montserrat...



Kad je ono bilo u Beču, Placido, ona i Aznavour. Stvarno, kad je to bilo, negdi devedeset treće, četvrte... Koliko li je godina već prošlo. Devedeset i četvrta ipak. Lillehammer, otvaranje, zatvaranje, štatigajavišeznam izvodila je olimpijsku himnu, sićam se. Tako je, devedeset i četvrta definitivno. Wienna, božićni koncert nakon toga. Dirigira je Điđi Šutej... Bože, ni njega nema više...
Devedeset i četvrta. Ka da je jučer bila.
A tek Sarajevo, osamdeset i četvrta.
Bože moj, Sarajevo...
Sanda Dubravčić pali vatru, Jure Franko srebro veleslalom, Primož Ulaga prdnija u varićak, na Bjelašnici danima vladala snježna mećava, spust se odgađa nekoliko puta, na koncu pobjedija Bill Johnson, Amerikanac... Katarina Witt, moje godište, a ono dvoje Engleza... Jayne Torvill, Christopher Dean, Bolero, led, strast, umijeće fantazija...
Sarajevo osamdeset i četvrte.
Čovječe, pa mi smo živili u zemlji koja je organizirala Olimpijadu heeeeej!?
Iks jedan v zimsku Olimpijadu
Šuti budalo, nemoj da te netko čuje, ne smiš to sad ni spominjat, onda je bija mrak.
A-ha mrak, tako je. Da, mrak je, turbo mrak, ništa se ne vidi.
Danas jedva dobijemo prvenstvo zapadnog Balkana u ping-pongu.
Šuti budalo
Nemoj da te netko čuje
Sarajevo...

I dalje pada kiša.
Ganjaju se mačke ispod prozora. Tumbaju se, kriče. Mačak zavija ko malo dite. Užasan je taj zvuk. Čini mi se da mala beba plače vanka na kiši.
Dosadne mačketine, maknite se ća!

Spava mi se
Pipkam u mraku, di mi je mobitel, tipkam SMS, laku noć lutko moja..
Ne prolazi ni deset sekundi, vraća se, laku noć vidimo se sutra

Prevelik je ovaj krevet za mene samoga
I prokleto hladan...
Šuti budalo
Šuti
I spavaj više...