Kad smo prije kojih dvadesetak pa i više godina razmišljali o budućnosti, nismo je baš ovakvu zamišljali. Obično su to bile spike o nekakvim letećim autima, nuklearnim čudima, svemircima, vanzemaljcima, ali malo ko je vodija računa o komunikaciji među Zemljanima.
I tako, naši auti još uvik ne lete nego plaze cestama ka i prije pedeset godina, doduše danas ih ima bokunić više, svemirce još nismo upoznali, ali zato metode komuniciranja postaju sve intenzivnije, iako je paradoksalno da se sve manje družimo.

Dnevno komuniciramo sa stotinama ljudi, a nit' ih vidimo nit' čujemo!?
Eto na primjer, imamo čat.
Ili čet.
Ali, kako se još uvik nismo dogovorili je li čatamo ili četamo, onda mi to na tečnom hrvatskom kažemo – chatamo.

Chatanje je puno lipa stvar.
I korisna!
Razvija mišiće za tipkanje.
Istina, koji put prstima i ne možemo prinit baš sve naše misli, ali i zato imamo rješenje - kratice!
Isto na tečnom hrvatskom...

* AFK - Away From Keyboard - Daleko od tipkovnice (računala), ne mogu odgovoriti
* BTW - By The Way - Usput budi rečeno
* BRB - Be Right Back - Vraćam se odmah
* LOL - Laughing Out Loud - Glasno smijanje
* TIA - Thanks In Advance - Hvala unaprijed
* PLS - Please - Molim te
* WB - Welcome Back - Dobrodošao natrag

Osim kratica imamo i smajliće. Raznorazne. Oni služe da pojasne šta smo tili reć.
Jerbo riči sve manje razumimo.


Marčelina kaže da ona može čatat na pet prozora istovremeno...
Uvjeren sam da joj to uspjeva samo zato šta je žensko.
Jer, opće je poznato da žene mogu radit više stvari istovremeno.
Za razliku od muških. Koji jedva stignu i jednu stvar radit istovremeno.
Anatomija, šta'š...

Uostalom, chat i nije baš izmišljotina novog doba.
Možda zvuči blesavo, ali još su i naše prababe znale chatat.
Izašle bi lipo svaka na svoju ponistru, oliti windows i ćakulale.
Kako su kale bile tisne, to i nije bija veliki problem. Šantoće s jedne i ćakulone s druge strane, znale su parlat leva-leva. To vam se danas moderno zove chat-room. Samo je problem bija onima šta su prolazili tim kalama za vrime chatanja. Čim bi zamakli iza kantuna, istoga trena bi postajali glavne teme razgovora.

Kažem vam, čatanje je ludilo stvar, samo ima jedan problem
Nikako svršit!
Mislim, nikako taj razgovor privest kraju.
Eto, baš sam jučer skoro četiri sata čamija čatajući!

Kad sidimo u nekom kafiću i ako spontano odredimo da je već dosta, počnemo se lagano vrpoljit, zvat konobara, platit račun.
Na chatu to nije tako. Kad se razgovor zahkukta, nekako ti neugodno reć – moram ić ća!
Nema bodi lengviđa, nemaš pojma šta osoba s druge strane tipkovnice misli, možda je i njoj priša, ali ništa ne govori! A ne smiš naglo, moga bi ti se sugovornik ofendit!
Mislim, bezveze ti je reć – moram ić leć!
Nije pristojno.

Ovako je to sinoć izgledalo s Tanjom.
Neću vam objašnjavat ko je Tanja.
Ča Tanje – to bolje!

ja: aj baš smo se lipo naćakulali
Tanja: je
ja: mogli bi polako...
Tanja: ej, ček ček samo da ti još ovo kažem... (Tanja kazuje....)
ja: a jel? Ko bi reka!?
Tanja: e, kad ti govorim
ja: stvarno, vidi koja je ura, već ponoć i po!
Tanja: stvarno, morala bi i ja, ajde pa javi se nekad
Ja: oću
Tanja: vidimo se
Ja: čujemo se
Tanja: bog
Ja: adio
Tanja: tako je lako s tobom razgovarat
Ja. jel? nisam to zna
Tanja: kad ti kažem
Ja: ma daaaj
Tanja: ozbiljno
Ja: aj, to je lipo čut.
Tanja: dobro, aj Bog
Ja: do viđenja
Tanja:a nismo se vidili?
Ja: onda do čatanja
Tanja: e tako već može
Ja: aj pa se čujemo
Tanja: A možda i vidimo
Ja: e
Tanja: Kisi kisi
Ja: ćao bao
Tanja: Jesi još tu?
Ja: jesam
Tanja: mislila sam... ma nema veze sad
Ja: dobro, nemoj to zaboravit
Tanja: laku noć
Ja. i ti isto
Tanja: Bog
Ja: adio
Tanja: aj aj vidimo se
Papa
Ja: koji Papa?
Tanja: Bendedikt šesnajsti
Ja. ha ha ha, ajde bježi mala
Tanja: biži i ti kad ti je Bog već da
Ja: Ili Papa
Tanja: aj, evo mi je taman mašina završila
Ja: koja mašina
Tanja: od suđa
Ja: a taaaako
Tanja: ciaoooooo
Ja: baooooo

Sva srića da nas je makinja od suđa spasila jer bi se bili pozdravljali još sve do sad.
A ko zna, možda je i neka druga makinja bila u điru?