Eto ti ga na!
Šta sam tražija, to sam i dobija.
Sve jednom dođe na naplatu, a poneke stvari čak i više puta.

Zahvaljujući raskalašenom načinom života kojega sam proteklih godina ne samo vodio, već i besramno proklamirao na ovom blogopisu, s tugom u srcu i knedlom u grlu, moram izvijestiti svekoliko pučanstvo kako je napokon sazrelo vrijeme da napravim osobni rebalans.

I nema mi tu sad pet-šest posto, mile-lale, ovo-ono.
Moj rebalans bit će drastičan.

Dobrovoljno ili ne, u ovom slučaju manje je bitno, ali šta se moje malenkosti tiče, mogu zaboravit na slijedeće...

Inćune, srdele, palamide, tune, uglavnom svu plavu ribu, frišku ili konzerviranu svejedno , sav alkohol, vino oli crno ili bilo, pivo svih mogućih boja i oblika , a da ne spominjem raznorazne ljekovite pripravke na bazi dobre stare loze, orahovice, višnjevače, rogačuše , pa onda ni po boba, biži, fažola, ćićeri, svo moguće meso svinjskaprasetina, goveđateletina, jedno drugo treće , suhomesnate prerađevine, pršute, buđole, pancete, mortadele, šunke, čajne, bajne, parizere, frizere , bistre juhe, mutne vode, umake, točeve, gljive, špinat, šparoge, zamislite vi to - čak i brokule i kavule.
Oćete još!?

Ja neću...

Gospemoja, jeli išta ostalo?
Gotov sam!


.