Blažo R. zvani Purko iz mjesta Blizna Gornja u trogirskoj zagori ima je u to vrime bespuća, kozjih staza i jarčevih muka- tovara, ka i mnogi njegovi suseljani. Tovar je onda u obitelji ima puno vridniji status nego bilo koje današnje auto sa ABS-om klimom I ostalim čudima. Tovar, kojega su uzgred budi rečeno, svi zvali Mujo bija je vridan, poslušan, dobro odgojen ka i većina dalmatinskih tovari. Prinosija je nas vojim kostima bezbrojna brimena šume, puste vriće grožđa, maslina I svega šta je tribalo.

Ali…tovar ka tovar…
Kad bi njemu došlo trenta uno, zakopa bi se u zemlju i ni makac dalje!
Neće i gotovo!
I onda bi za nevolju, tovar Mujo zaglavija obično onda kad bi bila najveća priša za obavit neku hitnu stvar. Purko se dugo domišlja šta i kako postupit u takvim slučajevima kad mu se Mujo ukopa, pa je dobija od nekih svojih poznatih pouzdanu informaciju da u takvim slučajevima tovaru triba metnit malo ljute crvene paprike u jedno misto šta ga baš i nije najpristojnije spominjat, ali ajde - da prostite - u guzicu!

I tako vraćajući se jedan put iz polja, kad su već bili nadomak prvih kuća, Mujo po običaju stane i ne mrda. Purko slavodobitno izvadi jednu papričicu i u stilu “neš ti mene zawebavat tute” turne je tovaru u da prostite ono misto. Kad je Mujo osjetija kako ga papričica žari i pali, ne da je krenija, nego se zatrča i poletija ka strila nebeska! Bižiiii

- “N’ti issa, uteče mi tovar” – pomisli Purko i u svom svome jadu, na brzinu smisli taktiku kako će ga uvatit
- Ako Mujo vako trči, moga bi I ja – zaključi Purko, skine gaće pa zabije i sebi jednu crvenu papričicu u da prostite, ono misto…

Kad je Purko poletija…
Ajme ljudi kad je Purko poletija…
Ne samo da je stiga Muju, nego ga je i priteka i u onome svome šprintu doletija blizu svoje kuće, ali se od nepoznatog osjećaja u gujci nije moga zaustavit nego je vika vanka iz dvora i doziva svoju ženu:
Staaaaneeeeee, žeeeeno, ujiti Muju, eno ga trče iza mene, a ja otra ćaaaaa!
Bidna Stana, uboga ženica, ništa nije mogla iz prve razumit, ali je eto uspila nikako ujitit i Muju i Purka, koju uru kasnije kad je prošlo djelovanje ljute crvene papričice…

E sad, nisam siguran zašto me jučer Usain Bolt, sprinter s Jamajke, podsjetija na Purka iz Blizne Gornje, ali kako taj čovik trče…hm…
Mora bit neka tajna!



Srušit na Olimpijadi svjetski rekord na sto, pa još i na dvista metra, čoviče…
I to ne neki bezvezni nego “oni” svjetski rekord Michaela Johnsona iz Atlante, devedeset i šeste…

Ali, mene je jučer, skoro više od šprintanja, zaokupirala jedna druga disciplina i to zamislite – bacanje kladiva.
Za žene, naravno!
Znate kako izgledaju bacačice diska, kugle i kladiva?
Znate, naravno…
A jučer je na opće čudo, kladivo najviše itnila jedna dekapoto manekenka – Bjeloruskinja Aksana Miankova!



Ljudi moji, to je bilo pravo čudo za vidit! Kad se Aksana izvrtila oko svoje osi i katapultirala ono svoje oružje, to je letilo, letilo i pari mi se da još uvik leti…
Ma bravo mala, svaka ti da.., ma čekaj ništo sam pobrka, u svakom slučaju, ovo je, čini mi se, prekretnica u bacanju. Teknika i brzina kontra sirove snage i mišića!



A ti moj Purko, vataj tovare po Blizni Gornjoj!