Ponekad mi se učini da je čak pomalo neumjesno u ovim vremenima kad sve pršti od prirodnih i društvenih katastrofa, nebuloznih ispada nekih «faca» koje nipošto ne bi smjeli «ispadati» i inih da prostite 3.14zdarija, stalno pisati o nekakvim «prizemnim» stvarima, ali opet s druge strane razmišljam - zašto ne, u svakom slučaju bolje se baviti i onim prizemnim nego podzemnim.

Idemo mi na neke dobre stvari koje nikako nisu prizemne.
Vrlo agilna i neumorna udruga tjelesnih invalida TOMS, ove je subote organizirala jedan pravi klapski koncert kakav već dugo nije održan u Trogiru, a pod motom «Klape pivaju a pisma liči»

Upravo tako, glazba kao «zvonka umjetnost» zaista može imati terapeutske učinke, pa ma o kojoj se vrsti muzike radilo. Bitno je zadovoljstvo, pa bilo ono klasično, neklasično ili antiklasično... Svatko od nas kad-tad pronađe onu žicu koja ga najbolje dira...
Netko Rahmanjinova, netko Pepperse, a netko bome i Milu Hrnića!
Sve je to za ljude...


Priznajem, koncert dalmatinske klapske pisme u Trogiru, na otovorenom prostoru nije lako organizirati. Tu smo malo kao ono hendikepirani. Jerbo, vrlo često vam se može dogoditi da, upravo u trenucima kad se piva piano pianissimo i kad atmosfera mora biti dovedena do ushićenja, stotinjak metara iznad glava i pjevača i slušatelja prozuji mlažnjak sa novim kompletom gostiju sa paket aranžmanima.
Subotom naročito...
Ali nema veze, ispod zida Kamerlenga se u subotu lipo pivalo bez obzira na sve, kvartet «najodličnijih» klapa je priredio vrhunski glazbeni doživljaj.



Domaćini - klapa «Tragos», osokoljeni konačno dobijenim, ali odavno već zasluženim priznanjem na ovoljetnom «Omišu», ostavili su me bez daha fantastičnom izvedbom «Nevere» Tome Bebića, i također, a prizna sam im to i nakon koncerta, najboljom klapskom izvedbom «Pisma ćali» kojeg sam ikada ima prilike poslušat uživo.

Klape Grdelin i Šufit nastupile su u stilu Blanke Vlašić. Na elitnim visinama koje su mnogima nedostižne. Glazbeno precizno, savršeno, nemam riči...



Za kraj sam ostavija i naše, već ih možemo nazvat «domaće» Kaštelanke, klapu «Neverin» koje i nakon pobjede u Omišu, napreduju, radeći stalno nove iskorake.
Jer ovo šta Lukšićanke rade više i nije «obična» klapska pisma. Ovo je nešto novo, dokaz kako i klape mogu biti zabavljači. Osim, naravno superiorno izvedenih kako izvornih napjeva tako i obrade «A vitar puše», oduševile su me na koji su način obradile jedan tipični, ali mnogima drag, već davni ljetni Magazinov hit-pjesmuljak - «Kokolo». Vedro i simpatično, svaka čast, eto je zahvaljujući lipim Kaštelankama i Kokolo dobija novu dimenziju.
Kokolo kokolo kokolo...

Na samom kraju sve su klape zajedno izvele «Bodulsku baladu»



Sve je to lipo i krasno, ali ovakvi koncerti, zamislite imaju i mana. Brate mili prekratki su. Ne znam zašto, ali moji se satovi uvik počnu čudno ponašat za vrime trajanja koncerta. Vrte se puno brže nego obično, ja ne znam koji je to vrag, pa lako da je samo jedan, nego i oni ručni i oni na mobitelima skroz poblesave...
A šta'š kad je to tako...

A di ću još i satove vodit u meštra, dosta mi je šta mi je auto, već danima tamo na «promatranju». Danas očekujem presudu. Brrrr. Kad bi barem auto-mehaničari bili milostivi kao naše pravosuđe...