Nisam siguran bi li to trebalo biti zabrinjavajuće za mene ili ne, ali posljednjih godina, nogomet me više savršeno ne interesira. Bolje rečeno, ovaj naš famozni klupski nogomet. Ja to jednostavno od muke ne mogu više gledat. Ali eto, povremeno mi se ipak probudi sportski živac pa se ipak prisilim nešto pogledat.

I tako gledam ovoga našeg bidnog Hajduka protiv špagetara. Pa se pitam je li itko ovim momcima objasnija koji je cilj nogometne igre!? Ako se ne varam, tribalo bi balun nekako ugurat u oni prostor između dvi uspravne i jedne poprečne grede, ugurat u branku, je tako je, to se branka zove.
Sa malim b....

A ovi naši nabijaju balun u ariju, kendavaju, bidni se razapinju po igralištu, padaju, posrću...
I šta je najsmišnije, iako smo izgubili, iako se vidi sa Marsa da gol nećemo zabit još sto godin, svi su zadovoljni i puni optimizma. Oooo, danas nismo imali sriće, ali već u uzvratu ćemo mi pokazat pravu snagu!
A Gospe moja...





Ajmo mi na manje delikatne teme. Danas je subota, nećemo puno filozofirat. Evo jedne kratke slikopisne bljeskajuće ophodnje. (kako bi se kazalo reportaža na turbohrvatskom?).
Ma nema veze, uglavnom petak navečer i subota ujutro je vrime kad se u trogirskoj luci izmjenjuju gosti na brodovima. To su vam najvećim dijelom one drvene kašete o kojima sam već i prošlo lita pisa, pa se neću ponavljat, a i dosta je grintanja za danas...





Uglavnom, te drvene kašete, osim nakaradnih nekoliko katova kabina, još uvik imaju neke lipe detalje, provu staroga kova, krmu što sitno se drma kad vješto promiče između molova ko mlada krčmarica između stolova....




Nema više Slamnigove Barbare, ali lipih brodova uvik ima, i starinskih i onih modernih, pa eto, osobno mogu bit i više nego zadovoljan šta ovakav zamantan morem i brodovima imam prilike vidit na mojoj rivi puno liposti.
Kako one šta je privezana, a tako bome i one i šta manje-više slobodno šeta okolo, e!
Ali to je već tema za neki drugi slikopisni uradak...
Aj ljudi, vidimo se!