Ni u moru mire
Ni u jubavi vire...

Mora bit da su tokom ovih zadnjih misec dana dok su buktali požari duž čitave obale a i šire, neke od najčešćih želja i molitvi bile vezane upravo za to da konačno padne kiša. I kako se u nas izgubila svaka mira, sad kad smo požare manje-više pogasili, naravna stvar - počela pljuštat kiša ka blesava. I to u nas više nezna kiša padat normalno, kulturno, pristojno, ka recimo u Inglešku, nego uvik dođe uz grome, lampadure, sivanja, buku, sve se trese, sve rebumbaje, i nebo i zemja.

Ma opet, sve je to normalno i za ljude ovakve kakvi već jesmo, osmi misec oliti rečeni kolovoz, ne bi nija pravi kad nebi bacile ovakvi dvi-tri nevere, škontradure, pa nek se sve cipa i lomi.

A kad već nema dovoljno sunca i svitlosti uživo, onda će ga barem bit na ovim slikama.





Ima jedna klapska pisma koja mi je puno draga i napisa je veliki pisnik i umitnik Dušan Šarac i ide otprilike ovako...

Klapo moja, sve si riđa,
Sve nas život nosi, ali srce žešće tuče
Šta su lica bliđa, klapo moja, vrimenu prkosi
Klapo moja, šta smo, di smo, šta još nismo rekli
Čekaju nas, evo ljudi, kao brata pismo
Pivajući sva smo blaga stekli

Klapo moja, sve si tiša
Ali tu si, stojiš
Potirati sa tog mista može samo kiša
Klapo moja vrimenu prkosiš

Klapo moja bit će bolje
Pivaj viruj snima
Nestane li brod u moru, nerodi li poje
Držimo se, još nas uvik ima

E sad, ova pisma je napisana u neka druga, predrenesansna vrimena za klapsku pismu, pa je cila ovako tugaljiva ali isto mi nikad nije bija jasan jedan njezin stih. Pisnik piva o tome kako će klapa izdržat sve nevoje, a opet u isto vrime govori da citiram „Potirati sa tog mista može samo kiša“

A kvraguc ako smo toliko jaki da nas sa tog mista može potirat jedna najobičnija kiša!?
Umisto da klapa brkatih junačkih Dalmatinaca sa lančićima oko vrata ponosito i postojano kano klisurine stoji i po vitru i po suncu i po snigi i krupi ako triba!
I piva.
Ma!
Potirati sa tog mista može samo kiša...Mm, sad bi baš ništo reka!
Ali neću.





Evo, sad ću čim udunem ovu škatulu od kompjutera koju sam cili dan mora gasit da ga ne bi ciknija od pustih gromi i strila nebeskih, iden na jedno puno lipo misto di će zamislite pivat i neke klape.
Naravno, sve pod uvjetom da ne padne kiša....

A svima vama koji ste u mogućnosti najtoplije preporučem jedan sutrašnji ultramegaturboneviđeni spektakl – Maraton lađa na Neretvi.
To...to...vam je neopisivo, to morate doživit i točka.
Ajmo, nemojte mi sad reć da niste znali.
U akciju!
Samo pamet u glavu dok vozite...