Opet sam se ulinija.
Nigdi se ne mrdam.
A di ću po ovoj vrućini?
Ne trčim.
Ne planinarim
Ma niti da bacim jednu partiju na pikado.
Ili na balote…

A svako lito svečano obećam sam sebi da ću se uvatit malo plivanja.
Imam najbolju volju.
I čvrstu namjeru
Plivanje je sjajna stvar.

Ovako vam to obično ide kod mene.
Skok…na glavu…ala gušta…uron…tri četiri metra…izron…
Zamah livom, desnom, livom, udisaj, desnom livom desnom udisaj…
I tako deset puti
U idealnim uvjetima jedanajst.
Nakon toga slijedi zaron-dva, odmor… Osvrtanje oko sebe. Di sam, kud sam...
Gledam ima li di morskoga pasa. Ako nema, učinem još pet-šest zaveslaja.
Vraćam se na kraj lagano, bez priše. Vrag odnija i prišu!
I to je uglavnom sve od plivanja.
Ne, ipak lažem, u posebnim trenucima raspoloženja isplivam nekoliko nemuštih zaveslaja u “delfin” stilu. Kao delfin…



Ma znate šta?
Mi Dalmatinci i Hrvati općenito, ne znamo plivat!
Kako?
A lipo!
Mi se znamo točat, kupat, brčkat, prčkat, zajebavat u plićaku, igrat picigin, glavomet, čak i hrkljuš, ali plivat ne znamo.

Ajde, neka mi se javi lola koji može iz jednoga tira otplivat 30 metara delfinovim stilom?
Oli baterflaj ako niste razumili. Čekaj malo, dupin nije baterflaj. Leptir e, leptir sam tija reć
Ajde, di ste? Ili barenko dvista metara slobodno. Iz tira, kolpa, bez stajanja, razumite…
Nije valjda da niko ne može!? Ajde može Ribafish, to znamo. Ima li još koga? Koraljka?



Baš smo mi neki zafrkani ljudi, imamo najlipše more na svitu, Mediteran kakav nikada nije bio, a sami ne znamo ni šta ćemo ni kako ćemo.
Znate li koliko smo osvojili olimpijskih medalja u plivanju, u čitavoj povijesti?
Đuke Bjedov šesdeset osme u Meksiku, zlato na 100 i srebro na 200 prsno, pa onda iza toga još samo Duje Draganja u Ateni, srebro na 50 slobodno.
Vaterpolo?
Ajde, tu smo malo bolji.
Hrvatska ima srebro iz Atlante, ali reprezentacija bivše Juge je imala 3zlata i 4 srebra.
Uvik smo se više volili igrat balunom…
Očito moramo imat neku svrhu igre, a ne samo gonjat gori-doli po sto puta.

A naši susidi?
Pogledajte Mađare. Ima li Mađarska mora? Ima šipak!
Ima onu blatnjavu kaljužu, pardon blatno jezero, odnosno službeno-Balaton.

E sad, znate li koliko su ti naši susidi Mađari sa blatnjavom kaljužom osvojili olimpijskih medalja u plivanju?
Deset?
Više!
Dvadeset?
Više!
Pedeset?
Više!

Šesdeset i dvi!
Dobro ste vidili – 62!
24 zlatne, 21 srebrnu, 17 brončanih.
I to samo u plivanju!

Ne virujete?
Eno vam link pa pogledajte.

A di je još vaterpolo?
8 zlatnih, 3 srebrnu, 3 brončane!

Ko je kriv Mađarskoj šta mora nema…

Šta ćemo mi sad kad nam nije dano. Priznajem, ima ljudi, uglavnom po većim gradovima koji su trenirali plivanje, njih mi je baš gušt gledat kad vidim kako znaju i umiju.
A šta je s nama ostalima?
Nemamo pojma! Naše plivanje više sliči na panično održavanje brodolomaca na površini mora, čisto plutanje, sve dok nas povoljni valovi i struje ne izbace na neku rajsku plažu.

Nama je očito teška tlaka naučit pravilno plivat.
Zato smo mi izmislili skroz nove stilove plivanja. Tako mi ne plivamo kraul ili slobodno, nego po mušku, a isto tako ne plivamo prsno, nego po žensku. Kad više nemamo force ni po mušku ni po žensku onda se okrenemo na leđa pa dišemo na škrge. Ne, to nije leđni stil nego tek puko spašavanje od utapljanja.

U čemu je stvar? Imati more očito nije garancija da budemo dobri plivači. A možda je upravo u tome kvaka! Ka ono, eto imate more, možete se kupat do mile volje dva-tri miseca. A šta ćemo ostatak godine?
Zašto i tada ne bi plivali?
Ne moramo svi bit vrhunski natjecatelji, ali zašto ne bi mogli onako rekreativno?

A di ćemo?
Di su nam bazeni?
Koliko uopće imamo olimpijskih bazena u Hrvatskoj?
Ne mogu taj podatak nikako iskopat po netu.
Ma dobro, ako ne olimpijskih, da barem imamo više onih malih, od 25 metara.
Moramo pokrenut plivačku ofenzivu, definitivno.
Kretanjem k zdravlju!
Plivanjem k zdravlju!
Šta čekamo?