| < | kolovoz, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | 31 | |||||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
 Na današnji dan, pri 20 godin, umra je moj otac. Ni dočeka da za koji dan povede svoju jedinu unuku u prvi razred. Evo je odrasle, došla iz daleka, naučila je svirat njegovu omiljenu pismu... Nekada sam i ja volio plavo cvijeće, u samoći snivao sam snove sreće, a kada me moja draga zasu vrelim poljupcima, protkao sam kose njene plavim cvjetovima. Ali jednom našu ljubav pokri tama, u naručju drugog bješe moja draga cvjetovima i tad bjehu okićene kose njene. Otad više ja ne volim plavo cvijeće Nadan se da je čuje…da čuje i sve druge izgovorene riči kojima ga spominjemo…da čuje i one neizgovorene, skrivene u srcima… Dragi moj tata…volin te  |
30.08.2004., ponedjeljak|
Evala, svitu moj, živa san i zdrava, ča i vama želin...i plus sritna da sritnija ne mogu bit... Došla meni moja dušica, pa sad niman vrimena ovod arčit vrime...lipo se pričamo...bome i vas sve redon spominjemo, pa vas evo ovin puten i juniorka pozdravja --- Ovo je bilo samo par riči da ne mislite da san linčina i da nemam voje pisat… Adio ! |
 božemiprosti, i meni vako uskoro, a... |
26.08.2004., četvrtak
 Dragi moji, zafaljujen na donjim pridlozima, svaki je bia dobar…al onaj od našeg Škovacere je skroz na skroz (Nomen est omen d.o.o.) najraskošniji…(ako me mislia ubit spizon, uspia je skoro skroz…spasia ga je jedino oni duvan između činova…ma ni ne znan kolko je ono činova nabrojia)…daklen, jednoglasno je usvojen njegov elaborat. Nego, za sve te pjatance me toka unajmit kuvare, konobare, vinare, slastičare i 10 malih crnaca…ma neee one od Agate, vengo one sa palminim grančicama da mašedu povrh užganih tila…e, da…i ležaljke moran neke skleputiti, samo ne znan koji stil odabrat…one rimske poluležeće ili turske sećije sa puuuuuno kušina za umorna tila… Jebapasćunku skroz…. još moran nekako i neki dvor napravit sa ladovinon za porazmistit ti svit i svu tu svitu podvornika…a valjalo bi onda i neku mužiku imat …neš ti fešte bez pisme, jel tako…a sad je nešto kul bacat pinušinu (o svitlosnin efektima da ni ne govorin)…ne znan jel mi za to dobar ovi moj faks i čarli ili triba još neki đava u to sipat…to mi se raspitajte, molin vas lipo…baš bi volila vidit kako se ekipa bacaje u tu pinušinu i zamantana njome pada u trans, neki u orizontalu, nešto u vertikalu… Sve skupa okupano jutarnjin suncen …to ono kad počnemo uz orahovicu i kaficu… posli žarkin suncen (da mu sunce žareno, ča mora toliko baš pržit danas, al mu ni bilo dosta više ovo lito)… tribalo bi naručit navrime maeštral da malo oladi kad krenemo s vrućon juvom i lešadom…posli tega ubit oko po ure…pozapodne ne bi bilo loše da muški malo bace na balote (evo, pišen još…napraviti teren za balote)…srića pa je ti stan na Baće, pa je skroz blizu more za malo se okupat, napravit mista u štumiku za daljnje bokune (uf…samo mi je tribalo da i more moran naručivat)…pri zalasku sunca počet se laćat ozbiljnije spize…preć na žešću biru i miru…a kako će teć lipa noć okupana misečinom, gosti će se zaletavat po onoj pinušini i bacit na orgije orizontale i vertikale…ala bakanalija, ala starega Rima i Novega zavita (ovi zavit samo radi kontrasta jerbo vaja i na estetiku mislit)… evo no-ći, evo ludila i ja po-lu-di-la   |
25.08.2004., srijeda
Kako se zna da će uskoro i ta moja selidba, počela san mislit i o konkretnin stvarima...Eto, danas bila u moju butigu u ulici di svaki dan kupin kruv i di koju sitnicu... i pade mi šaka prosušeni usoljeni bakalar...inače ga kuvan ona dva puta u godini, a i to koji put preskočin jer ga pojeden vanka kuće...ovi me zaintrigira ča nije suv ka papar i nemora se mlatit po njemu i sve one predradnje kako to ceremonije nalažu... E, i tu mi pade napamet da sa čin ću ja počastit jude za useljenje...tila bi nešto domaće, a za puno se ne zafrkavat, nešto izdašno, al i za prste lizat... Navratit će tih dana i pojedinačno dragi judi...tila bi da za svakoga bude zasluženi tretman...ja volin kuvat kad iman za koga, ča više to žešća inspiracija... Eeeee, u subotu mi dolazi moja milkica, kako ono reče neko - Kašeta junior... i već mi poručuje da se ne lomin sa kuvanjem i da nima prežderavanja jerbo nju oma zaboli drob...sirota moja, ja navalin sa spizon, ona ne može odolit...a tamo se rani sve nekin povrćen i salatama... Još očekujen i jednu virtualnu positu na ovi blog, a čovik voli burek...i to je oni s meson, a ne siron ča se ovdi sve isto zove... sve su pite - pite samo je burek - pitac (ovo će sad potvrditi Mirza, sigurno) Žurila san i pri pisat, al mi ser(v)er izia...i tako me natira da pišen o spizi... Molin da mi savitujete ča da spremam judima...unaprid se zafaljujen. |
i nimam više ča reć... |
24.08.2004., utorak
 Novootvoreno misto za vašu razbibrigu....mali prostor za velike ćakule...navali narode (mene ionako ne tribate) !!! |
22.08.2004., nedjelja
He, baš je lipo kad te judi uvažavaju…evo mi od ponosnog napuhivanja naresla pluća ,grudni koš sa rebrima proširia se do neslućenih razmira, srce veće i od najsportskijeg…Vidiš BM, sad kad san pročitala onu naučnu štorijicu o zaboravu - ako piješ puno kafe- sitih se…uf, konačno,…a znan da mi je bilo na vrj jezika…da ja jedina nisan ništa zucnula o našin sportskin uspisima na toj o-lin-pi(n)-ja-di, o tonu medaja i sve to… a koju ću gospu ponavljat ka papiga kad cili svit zna da se u Splitu dica rađaju sa barenko aluminijskon medaljicon i predispozicijon ka zlatu, srebru i inim medajama – mene to ni ništa specijalno infotalo…mislin, drago mi je, ča ću poć govorit, ma ni mi se za čudit kad se zna ko ih je zaradia, he,he… Di san stala (moran smanjit ovu kafu…pojačat onu čokoladu iako je fuj,bljak gorka i bižin od nje ka đava od krsta…)…e to…kako san siiiiilno ponosna jer me je Bigerica stavila u prvu postavu drim tima za bančit po konobama …to mi je puno boje nego da me tokalo sad u neki tim ča mora npr. trčat iako ga niko ne juri, ili npr. skakat ka da su ka ugrizle miljarde osa, ili plivat maraton ka da te jure morski pasi, itavat se za jednin balunom (gospićamu, pa bar danas moš nać jeftinih baluna u svepoosankuna i podilit svakome svoj da se judi ne tuku okolo tog jednega) … Jebenmumiša i pamet, opet san zabrazdila s mislima…da pročitan ča san ono počela pisat…ah, da…već se vidin na čelu od stola (to mi ka učinili čast jerbo san ja ipak najstarija poznata spodoba ča luta ovin nestvarnin sviton)…pivan sve u četrnaestipo (a judi moji, od kad nisan pivala… glasnice mi se zalipile na gornju bandu od gučka, pa ih sad pod hitno gren ispolirat za ti tulum ...paun leti, pa poleti paaaaaaune mooj)…oma san išla i po malo pršutića, i od njega se liče glasnice, e… To san tila reć…kad ja počnen s pivanjem, mene ne može ni unprofor zadržat u dogovorenin granicama…sićan se kad smo išli s firmon one godine iza XIV zimske o-lin-pi(n)-ja-de u Sarajevu (he,he…vučko)…u autobusu na povratku nisan začepila usta, samo ono kad smo na Kupresu upali u snig od tri metra, pa smo se inkantali da je to moguće toliko napadat tog sniga… Ili kad smo prid rat išla na radničke sportske igre u Ohrid (ma dajte, judi, ne mislite valjda da san se ja itala po terenu…ja san bacivala malo pikado, a bila san jednon ka deset minuta na odbojku uletila i posli tega smo izgubili od Slovenki…pa san se još bavila navijanjen, cila san se bila, bidna, iskrivila od navijanja kad su naši muški potezali konop)…putovali smo mi ekipa iz Splita i Šibenika autobuson uz more sve doli do Budve, pa uzgor priko gudura Crne Gore, pa priko Kosova do dna Makedonije…ja se ne sićan da san išta spavala ka svi drugi normalni judi jerbo san uvik uvatila nekog budnog za pivati…a oni Šibenčani, eh …bila dvojica ča su pivala u klapu, jedan tenor koji je lipo diza, i jedan zgodni bariton sa brkovima…njega iman na sliku, ajme sad kad ga se sitiiiiiiiiin…uglavnon, da ne duljin, naša postarija gospođa tehnologica se toliko snervala od mog pivanja da protestno ni tila više s menon ostale dane govorit (a mene i onako ni bilo briga ča je ona jubomorna ka pas zbog radi onog brke)… E… i kad smo godinu pri išli u Babin Kuk na te igre…iman jednu sliku na kojoj ja u transu pivan, ruka na srce, oči sklopljene. još dvoje-troje isto pivaju, a naš šjor Tonči spava…to je bilo nakon svečane dodile medaja, svečana večera, muzika do sitnih sati…a kad je bilo gotovo, nas se ni moglo zaustaviti, pa smo se preselili doli u bar koji isto nije radia, ali nan ga je recepcioner ustupia sa sve pogašenin svitlima… I tako, kad ja počnen pivati, ljudi bi rekli da san se opila…ma ne moran ja ništa pit, mene pisma opija…a repertoar mi je širok ka u onoj pismi…širok Dunav, ravan Sreeeeeem, zbogon diko, ja iden… |
21.08.2004., subota
Vjetar raskopava more ja sam na brodu isplovio sam vjetar se diže i ruši na mene je njegovu namjeru znam on želi isprobati snagu na mene obrušava svu svoju moć al' ja sam krenuo tamo gdje želim i tamo gdje želim ću sigurno doć. Ne ne bojim se juga, ne bojim se bure, ne bojim se neba, dubine ni dna, podivljali valovi me uzalud jure, na krilima vjetra poletjet ću ja, ne ne mogu mi ništa sve prirodne sile i sav njihov bijes ne mogu mi ništa ni žega ni kiša na krilima vjetra ja nastavljam ples. u noći kad nevera stane i nebo kad prekrije zvjezdanin roj more će dirati stećene rane i skupljat će snagu za još jedan boj i pozvat će u pomoć vjetrove nove i nebo će munjama parati noć al' ja sam od onih što vječito plove i tamo gdje želim ja ću tamo i doć. Ne ne bojim se juga, ne bojim se bure, ne bojim se neba, dubine ni dna, podivljali valovi me uzalud jure, na krilima vjetra poletjet ću ja, ne ne mogu mi ništa sve prirodne sile i sav njihov bijes ne mogu mi ništa ni žega ni kiša na krilima vjetra ja nastavljam ples. |
20.08.2004., petak
Sidim sama sa sobon, gren grickati …ča ovod piše…Lindt EXELLENCE 85% COCOA DARK EXTRA FINE čokoladu …gospeti, kad ovo osvane na gugliju, svi će navrnut ovamo…oće li mene ova fabrika…ček da vidin koja …LINDT & SPRUNGLI, Francuska…nagradit za reklamiranje iste pa se udostojit poslat koji paket jerbo ja ni u ludili više neću kupovat istu. Razlog : 100 grami ove čokolade stoji 21,82 kn …provireno na računu izvađenon iz škovaca za ovu prigodu (jerbo ja uvik bacan te račune čin pri da ih, nedajbože, ne bi proviravala, pa se morala ić karat da su mi duplo nešto tuknuli u računu) …skokon u ekscel izračunan da po osobi (tako svitovalo u onu emisiju od Opre-kako produžit mladost, lipotu i te stvari) 86 grama dnevno čokolade sa minimum 70% kakaa puta 0,22 kn po gramu jest 18,77 kn po danu, pa puta 30 dana jest 562,96 kn na misec iliti 2.580 grama čokolade za produžit mladost JEDNOJ osobi E, sad…prvo - nisu rekli na koliko dugo će se produžiti mladost… drugo-nisu računali da se meni odma skratia život od ove računice (ta je samo jedna stavka u kućnon proračunu probila nevjerojatnon lakoćom sve planove o opstojnosti istog)…aaaa, stoj- tu smo, dakle - igraju upravo na to-skrate ti život računicon i zasigurno umreš mlad, mlađi, najmlađi (ovisi kad se počne s ovon kuron podmlađivanja)…jesu pametni, svecainkurbinskog !!! A ja još, za ne falit, zatrkala oma kupit 3 komada (poslidnja na polici…jel razgrabljeno il su to bili samo uzorci, ne znan…cina, naravski, nije bila vidljiva oku promatrača) …sad san mirna za 3,49 dana zaokružimo na 3 i po…petak,subota, nedilja, i po ponediljka (ajd, dobro je ča san našla ta tri komada, za vikend san opskrbljena)… I tako se sad pomlađujem rapidno…za ova triipodana ima da mi proklijaju mlič…gorki zubi (ajme ča je gorkaaa ova čokolada, to nije za jude)… Ma, u ponediljak ću ja njih zajebat, kupit ću si samo kakao -100%-tni (valjda je to boje za učinak tretmana) i plus jeftinije, pa si mogu lipo priuštiti ovu monadu…ča vi mislite, a? |
19.08.2004., četvrtak
Vidin malopri jednu strašnu, raspamećenu, bogohulnu ideju ricete "fažol na mliko"...da mu pasmater ...je, kak ima bedaka, ti vrapca - ovo su njegove riči (Šime oli Štefa)...Ma judi moji koja to mona može tako nešto i pripomisliti...ja evo već po ure dolazin sebi... Fažol naš dobri, dragi, narodski...hrania siromaje u sva vrimena...onako skroman kako samo fažol more bit... Posli se malo proluksuzira pa je počeja tražit sve više i više...pa mu se otilo bokunić pancete...pa malo suvog mesa...pa u sve to još manistre... I bome počea on izlazit iz siromaških, težačkih kužina i u susidne ribarske...ribari bi dodavali ono ča su oni jemali, pa je to bia fažol na brujet... Uputia se i do gazdinskih kuća uz dodatak kosti od pršuta (jer su ovi, falatibože, imali za se pršuta, za razliku od sirotih težaka koji su to čuvali samo za popa i likara)... I tako su prolazila stolića, sav svit se navuka na njega...bia je on nezaobilazna hrana svih vojnika... simbol druženja kod običnih radničkih marendi u tvorničkim menzama...kod svih većih građevinskih radova...sportskih takmičenja...svugdi di je tribala snaga i okripa...izilo se na tone tega fažola (o nus pojavama ovdi neću govorit)...dospia čak na svečane prigode kako je 1.maja... Tako se more reć da je od prosjaka nasta kraljević. I onda bi on meni usuja mliko...damumlikomaterino...ma koje monade judi danas samo izmišljaju samo da nije ka ča jest!!! P.S. Nadan se da ovod neće zalutati taki jedan ludonja i počet propagirat zdravu hranu. P.S.S. A možda je oni otija reć "riži na mliku"...ajme otkad to nisan jila...ma otkad mi matere nima, puno ja tega nisan više kušala...je da san se trudila pokoji put i sama kuvat te stare stvari, al nima nikad ka ča mater kuva... P.S.S.S. Vidi ča san našla apropo fažola...a sićate se one čuvene "Aleksa, vrati se, skuvala san ti pašta fažol"... |
18.08.2004., srijeda
Evala, svitu moj,javljan se na raport…kako se danas to reče ne znan…moja generacija muških u vojsci se na ti rapaport javljala redovno i neredovno (auuuu….ti su bili za po kaznu)…mislin da je to ostalo i danas ka ča je uvik bilo i bit će dok je vojski po svitu… Niman sina ili takovih mladih muškića okole ćere (jerbo su i oni taman uvatili kraj s godinama za odit u vojsku) stasalih za ročnike…eeee, to znan kako se reče jerbo svudi to piše…za znat o tome kako im je u vojsci danas nimamo specijalne televizijske emisije kako je nekad bila nediljom ujutro-zvala se Dozvolite da se obratimo (obratiti se… he, he… ima više značenja). Danas imamo Nediljom u 2 i nima veze s vojskon (a da li koga obraća, triba napravit anketu …po narudžbi, dakako… neka bude sviman transparentno). I tako smo u toj emisiji mogli pratiti ča sve radidu vojnici, desetari i svi ti neki kaplari…ma falijen - ti kaplari su bili pri moje generacije, pari mi se da je i Hićo bija kaplar u auštrougarsku vojsku-e sad, je li to ostavilo tako znakoviti trag na mladu umitnikovu dušu (znamo da je bia sobo-slikar oliti pitur, ali miša mu, baš lipo čut oni kraj…slikar…kako to gordo zvuči) pa se isti kasnije raspametia tipa PTSP… ali mnogo opakije i zloćudnije po vaskoliki judski rod (neka mi oprostidu svi koji boluju od gorepomenute bolesti, ne bi da se krivo protumači, ali mi prvo palo na pamet jerbo ima vezu s vojskon)… Di san sad…e, i tako ja danas nikako da znan kako se reče ti raport, a to mu ga oće reč javljanje na raport…ma nije tako…javljanje na javljanje-nije ni to, blesavo je…ma gospu mu-javljanje na nešto, nekomu…a nije više ni bitno… zaboli me glava od promišljanja …ajmo pojednostaviti i reć samo da se javljan… P.S. Kad smo već kod vojske…vidin da bi stvarno i ženske tribale poć malo u tu vojsku (kako se pametno dositia naš vrli Džo)… ako ništa drugo (mislin ustavna jednakost i to), a ono za pokazat zube (za druge dilove tila kolege muškog roda isto znakovito zainteresirani) svin muškardinima kako je tih nesritnjih, mrskih, turobnih par miseci u vojsku (a, štaš, bidni, morali prvi put napuuustiti materineee skuteee…diiizati se najranijeee ujutrooo (u ono vrime kad su taman ulazili u posteju)…pospeeemati istu samiii …isti svaaakakvu spizuuu (a ne materinu po svin izvicjanostima vlastitih žeja)…sluuušati ča ti govori drug i starešinaaaa-ma ne to sad tako-gospodin satnik ili tako neki samo nižeg rangaaaa…izvrrršavati nešto ča ti dotični gospodin izvoljeva nareditiii…prrrati usrane zahodeee…spaaavati sa barenko dvadeset debilaaa…od deeeset do šeeest…bez cugeee…bez seksaaa…aaa Uf, baš san se zanila s jadiman mladih ročnika tako da gren pokupit di san stala… E, bome, pokazat svin muškiman da i mi ženskinje moremo to izdurat…jer ča je to-mačji kašalj i prdac-spram svih ženskih rabota 365 dana u godini puta godine bračnog staža puta godine majčinstva puta godine suprižnikovih (bome i svojih) roditeja, prostoproširene familije njegove i svoje, zetova, snaha, njihove familije (unučići ne spadaju u vojnu obvezu-to je dobrovoljni rad, aktivni trening)…svi ti naši kaplari, desetari, satnici ili kako se već zovu…i tako do smrti vojno aktivni…jebalo vas tih pišljivih 8-10-neznankolkodanas miseci !!! |
15.08.2004., nedjelja|
Za sve koji se još imaju vrimena ovdi zajebavat smenon ili su po majci prirodi znatižejni do jaja ...(ako se ko pripozna, nek znade da je to namirno, a ne ka oni ča se uvik ispričadu..."svaka sličajnost je slučajna"...je,znate, mi to ka malo slučajno da se neki nebi,nedajmibože, uvridili...ma ke farsa...ja san uvik za golu istinu...a bome, i za oneg golog kuvara)... Ma di san sad opet zabrazila...stara laprdalica, uvik me spopadnu neke tirade i tako se izgubin i sapleten u tin tankoćutnin (ovo me sad spominu na profešoricu iz hrvatskog kojoj je svaka druga rič bila tankoćutno...oćutjeti... kad bi, sa užarenin pogledon, pjenon na ustima i nestašno opuštene punđe po pjegavin ramenima zrele četrdesetinekegodišnjakinje predavala o mladome Jesenjeninu...kak prikrasnjaja...kak ljubljuju vas...ma jeeee,kako da ne...uspalila se je bila, eto ča, na šesnega momka plave kose na valove - kako je tad bilo u modi...a moran joj sad odat priznanje kako je bez današnjih modernih pomagala uspila dočarati to vrime i tog Jesenjenina...evala, drugarice profesorice - tako smo, naime, tad zvali svoje profešore) Asti miša...sad vidin da san pritirala jerbo san se jedva na kraju sitila da je to bilo sve pod zagradom ()...a to se oće reć da se samo malo imat nešto pojasnit,a ja....uf!!! Nego, oću li ja ikako doć do kraja svoje prvobitne namisli, pa vam ovdi nabacit one neviđene slije jebenih skalina, pa penzionerske sabornice oliti jebeni kafić te na kraju prvi od dolispomenutih jebeni oblačić. Ha....evo konačno Fala di me čuli i nečuli ako ste išli sve ovo gore čitat zbog samo tri slije ništa spešl... Vrime je od obida, pa ko će poć ručat-prijatno mu! |
Jutros san bila baš vridna i digla se rano ( n, da...kad nisan noćarila po bespućima interneta).Dočekalo me prekrasno umiveno jutro.Ne znan ča se noćas zbivalo (jer spavan snom pravednika), jel puvala bura pa otirala onu izmaglicu ili je nešto drugo pi sridi (nemoš reć po nedilji)...tek ugođaj plavetnila me privuka na balkon. Volin ta mirna rana jutra sa ptičjim glasanjen kad se još svit nije uzmuva po ulici, kad još ne čujen zvuke kamiona od škovaca, kad još penzionerski sabor u ovi tu dole kafić nije počea zasidati...ajme ča mi idu na živce kolko mogu drobit na sav glas !! Ulica je napravjena baš ka dušu dalo za glasovne predstave...nije ka oni amfiteatar u Grčkoj u koji san bila (bem mu miša, na vrj jezika mi-malo me kalcij muči- ma oni di kad staneš u centar i samo šapneš, oni gore na zadnji pod sve čuju- neću sad gugilariti i pravit se puno pametna...u mene ča na umu to na drumu...a to ča mi sad baš ni na umu...skužajte) E, di san ono stala...a, u mojoj ulici...moja ulica je ka ono pješačka...ispresicana skalama...uokvirena zgradama (u Slavoniji bi rekli "ušorena"). U međuprostoru između skala je ravnica (ovo malo ubacivan da i Saanja može uživat)...i na tim ravnicama se igraju dica. Ravnica nije baš oni bivši Mirzin zeleni pašnjak vengo beton. Tek okolo po rubu ima pinku biljčica i zemje da mala dica mogu prpati po njoj...zna se da su sva dica ista i da najvole baš to...evo sam u ovoj ulici ispratila par generacija dice koja sad tu odgajaju svoju dicu...i sva, baš sva dica, navale na ti komadić ka mutava... Dica su pametna jerbo in-sti(n)-kti(n)-vno (ma ča znan di idu sva ova "n", pa ja pobacala za svaki slučaj) znaju iskonske vridnosti (ala ča ga sad prisrah)...Ne bandaju dica beton iako se arkitekti trudili da impresioniraju bidnu dičicu... Moja mati je znala govoriti za ona ružna, jugovita vrimena kad se sastave more i nebo u sve jedno sivo, pa plus ove zgrade i ovi beton da smo ka na Golem otoku...nisan bila na njemu, jednom ga vidila u prolazu, ali može stat da je gol...a tek kad se sitin povisti mu, uf:((( Ma ča ja sad kvarim ovo jutro modro i sunčano... Tila bi van pridočiti slikon kako to izgleda u mojoj ulici, na skalineeee -isprid dvoraaa (ups...nima dvoraaaa) i oni kafić di zasida penzionerski sabor i oni mali jutrošnji oblačić na istoku (a istica se, naravski ,na modremu nebu). Ma bojin se da nećete ništa doživiti spešl jerbo ja niman oni pravi digi-aparat vengo neki wc (web-camera) tako da rezolušn ni ono za pofalit se...al štaš, daj ča daš...a ja sve dam da prodam... |
14.08.2004., subota
  |
 |
13.08.2004., petak
A judi moji ča je ovo...ima tri ure vrtin se po ovin blogovima, prečitajen ih ka sveto pismo, guštan i smijen, i kad dođen do komentara...e tu mi prisidne...Svi su već tu bili pri mene, ekipa se još izdopisivala međuse...i šta ja na kraju još pametno mogu reć ča neko drugi nije izpametova...Pa dobro, judi moji, kako vi to sve obavite navrime??? Eno npr.BigMama ...kuva,čisti,sprema...dite je svako malo vuče na svoju potribu...pada ženska od umora, sklapadu joj se okice, jedino joj je muž pravi,svaka mu čast...pusti je s mirom, neće on nju štrapacirat okolo nakon cilog dana rintanja ,e...da bi je noću, vuka okolo po kinima ili, nedajbože, plesovima...BM, stvarno imaš sriće :))) I sad takva jedna osoba napiše cilu tiradu, optrči jedno stotinjak blogova di napiše još nešto (ono joj njeno ka ni bilo dosta) i još na svome blogu dočekiva goste...ma stvarno je najBIG!!! Ili npr. galeb...čovik ima već 4 banke...noga mu još u kuršlusu, a njega dotekne bome i cilodnevno kupanje i điravanje...posli tega noćni život, koji je, pari mi se, više nego teška rabota...jer onda,bidan, mora toliko tega izist i popit da se malo povrati od svega...ma samo ne kužim kad stigne napisati sve one memoare i, naravski, optrčati s jednon nogo sve blogove itd.??? Ajd, dobro...beštijica je mlada cura bez obaveza...khm, da, i bez lovuše-al nemoš imat baš sve, curo draga...mladost, lipotu, pamet,emocionalnu inteligenciju (na to sad nešto svi padaju)... puna je još force za jurit okolo po blogovima i kurjožasto zapitkivat jude koješta ča normalnome svitu ne bi palo napamet (stvara mi straj od svake riči ča ovod pišem jerbo ona oma nešto pripomisli)...ali kako i takva osoba more stić radit,vodit jubav i noćarit na blogu??? Pa, eto mirza...doduše isto mlad momak bez još velikih obaveza (osin ča ima študirat, čitat i bit dobar sin)...al ča ti mali uvik negdi lampaaa...pa je onda svako malo na nekim puuustim jezerimaaa okolo Tuzle (ovo je za rubriku: Jeste li znali...koliko Tuzla ima jezera ?)...svugdi ga ima okolo po blogovima, na svome radi svaki dan, plus šišanje trave na bekgraundu (koje mu je,valjda dopizdilo pa sve do temelja prekopa uzadnju)...i takvi stigne pri mene svugdi!?!? I tako dalje, da ne nabrajan sve ostale...već me i štufalo ovo onlajn pisanje (ovo mi je sad životni poziv da upišem barenko jednu stranjsku rič dnevno)... Eto, sad kad san se malo iskukalo, oma mi lakše... Raspoloženju pridonosi ča san se, u međuvremenu, pametno sitila proćiriti na neke blogove i biti PRVA s komentaron...ah, ponosa!!! Ljubav ce znati Da mi jednoga dana stavi pod nos I da mi u glavu vrati Sve što propustio sam s njom Radim na tome Da se ludilo moje ne istrci van Pa da se brukam pred njome Kad mogu spasit što se spasit da Ja ne odustajem Ne odustajem Io vado avanti Perche l'amore vero Non muore mai Noi mai staremo distanti E questa ferita si chiudera` Io non rinuncio a lei Non smetto,no,la vorei qui Non rinuncio a lei Io voglio lei, La voglio qui Ja ne odustajem Jedino s njom sebe vidim Ja ne odustajem Od one za koju živim Ne, ne odustajem Lei e` da vero tutto quello che ho Lei e`la sola che io voglio e che sempre vorrei Adesso e sempre l'amore resiste Non vivo senza di lei I ne smijem stati Noi mai saremo distanti I ne odustajem Jedino s njom sebe vidim Ne odustajem Od one za koju živim Io non rinuncio a lei Perche´ io non,non vivo cosi Io non rinuncio a lei,lei tornera`, l'asspeto qui Io non rinuncio a lei Za koju živim Ne odustajem Non rinuncio a lei, L'asspetto qui Non rinuncio a lei Ne odustajem Ja ne odustajem Non rinuncio a lei Non rinuncio a lei Ja ne odustajem Ne smijem stati Non rinuncio a lei I ne smijem stati L'asspetto qui Za koju živim |
12.08.2004., četvrtak|
Evo me tokalo pod stare dane ponovno u školu...a sve zbog znatižeje kako se ubacivadu te slije i ti neki linkovi i čatijaznamčasvene...kažu da nisi pravi blogeraš ako nisi odlikaš u tim čatijaznamčasvene stvarima... A ja san uvik bila odlikašica plus znatižejna...OĆU ZNATI !!!(fala, ne triba internet, to već imam...je da me košta ka svetog Petra kajgana) Polako, polako... nadoće oni meni... ja sve informejšn (e,da, i to se priporuča...itati se ča više stranjskim ričima jer si onda ka nešto puno pametniji i kul... ma nas učilo - piši kako govoriš - pa me to ovod može koštat ugleda) o čatijaznamčasvene stvarima - kupin ih ka prid smrt,božemiprosti, trpan u kašetu … Gren sad ovi testing provati...danas i onako ništa drugo i ne radin doli pišem, brišem i b(l)ogajen erors! [IMG SRC="http://www.hostynska.cz/vytvar/.jpg"] (Jel se ovod vidi slika???) |
|
Ma kad već spomenuh jučera Šimu...e ča se taj meni krvi iznapija u ovo zadnje vrime...da mi ga se uživo dovatit, vidija bi boga svoga!!! E, sad se vi, normalno, pitate ča je bidan zgrišia? Šime vam je, judi moji, voćka čudnovata-zube slomih, al ga ne polomih (ma ne mislin doslovce…ej,stanite…beštijice-pazi metak ako zucneš) ,ne moš ga uvatiti ni za glavu ni za rep...cili je u zagonetkama …da van sad ne iden u detalje jerbo bi me moga otkantat (pa ča ću onda bidna...ko će mi onda vadit mast u večeri rane!!!) Pisanje prvo: Vrnul sam se pak sem konačno prištekan… (OK- origigi Zagorec… mislin si ja ,ono…vrnul med ljudje vu Totovec i tamo neke pripizdine po lepetijelepetije Zagorje zelene…) Ti si Zagorac-pitan ja. Je, kaže on, od tud su mi deda, japa, stričevi, ujne-od tud sem po japinoj strani. (Hm, kužim, ovo je Štef po ćaćinoj lozi iz tog lepetijelepetije…ide moj smajlić, ali opizdin greškon oni širokonasmijani) Kaj ti je vpalo nekaj smešnega v grlo??? Pisanje drugo: Svi spavaju ,ja i ti il se pričamo ili čosamo, šta li će reći narod… (blink, blink - ma ča je sad ovo…ovo ni Štef, …al ajd, štaš, privatin ja igru, ma moren ja i po bosansku… ovi put pazin dobro na oni smajlić i uputin obični) Ti si Bosanac-pitan ja (čudno mi kako nađe onu rič «čosanje»…ma di je samo iskopa?!) Mene toga puno veže…kažu u Mostaru… (Hm, kužim, valjda je ipak Štef na privremenom radu tamo…ča ću ja sad odit i ispitivat ka CIA , MIA i te štatijaznan špije…bolje da čkomim… kako bi njegovi lepetijelepetije pajdaši rekli…ali di me nađe s Mostarom!!!...sad šaljem tri smajlića) Mašta radi svašta …piše on (ajme, krivo skonta one vražje smajliće) Jašta (da dovršimo rimu…pišen ja i ne pridajen se) dašta….e pa šta… a ništa… svašta…ćao i nema više (ko je to uvik govoria?) A da mi ovo objavimo na indexu ko seve , da narod vidi kako se čosa u dva noću… Pisanje treće: Ono od neku noć, sex ,materjalno ,duhovno, šta imaš ,ništa , loša navika , you must born again , isus sead…kada okrećeš list , born again… (bliiiink…jeba te ča je ovi Štef filožof …tražin oni smajlić ča liči na anđela) Ja sam ti tu moralna podrška… (E, tu mi natira suze na oči…ne mogu odma potrefit smajlića) Čuvaj mi je Gospode, i njenu kćerku , i oslobodi je ovih muka koje ne zaslužuje .Novi život podaj joj , to te molimo, u Njegovo ime. Amen. (Đizus, iman privatnog anđela čuvara!!!) Laka ti noć anđele, ako Bog da čujemo se uskoro , i hrabro… Pisanje četvrto: Još smo mi mladi i uz brdo brzi…pa doći ćemo na useljenje... (Kako on to misli…šaljem začuđeni smajlić) A jel znaš ti Split-pitan ja. Iman satelitsko navođenje-piše on. Da si sila u auto mogla si bit pri dvi ure kod mene ,pa da ćakulamo do mile volje… (Stooooj, stani…Štef je tu negdi blizu…a možda ipak ni Štef vengo neki Šime ča je odia od nemila do netraga…ili Šime prefarban svin mastima???) Ma dobro oš ti meni više reć di si ti SAD-pišen ja i šaljen dva začuđena,jedan zeleni smajlić. Zagorci su navek bili cool , otpriti za sako dobro, crno i belo, mlado i staro, a morti i druge sorte… (On to mene zajebaje…e, Šime, Šime… pa kaže on da ne laže , samo ponekad govori neistinu, to ka Hebrang, gospe ti…) Oprosti, ne bi te Krleža skonta -pišen ja…idu zbunjeni-zeleni-zbunjeni smajlići. Jesi noćas bila tu ,da mi malo snage daš ... kako ono dalje? (Čola, sićan se…ma koji će mi sad kua on…oću znati KO je Šime ili Štef ili već ko je da je…idu zbunjeni-zeleni-ljutiti smajlići) Ne otvaraj mi te prozore kraj đardina ,žensko je ko para , ako je ne čuvaš ode... |
|
ERROR: Uh-huh! Could not connect to database system. Opet neki vrag...cili dan...al mi simpatikus zbog radi onega uh-huh :))) Oćemo li naštimavat opet satove ??? U ovoj zemji samo se svako malo nešto naštimaje...počevši od baluna priko (tris,tras...evo mi jedna pleska...NIMA POLITIKE U MOJU BUTIGU !!!...biži s tin vragom jerbo bi mogla desiti se jubav...a ja ni sama ne znan da li je baš želin oli ne) |
11.08.2004., srijeda|
Pita me Šime jučera da di mi je nesta blog, a ja mu rečen da je underconstruction (to je sad moderno). Ka šta ste vidili, sad je gotovo s time. Nakon promatranih kritika, neke san i usvojila, neke nisan...pa sad igra "Kako van drago" by Kašeta. |
10.08.2004., utorak
tud i ja, tralalala !!!Vidila ja kako svi nešto minjaju izgled bloga, pa reko...ajd i ti malo, al ne nešto naprasno ka one ženjskinje ča idu povećat sise il usta pa in se posli vide sa 100 km...a jok, brale, ja san ZA one sitnije borice okolo očiju (ha, sad će moja milkica oma mislit da ja mislin na nju), za one groooozne na čelu (nije, milkice, mislin na MOJE) il one okolo usta ča su cigarete krive (a ne godine-ako to mislite, božemiprosti)... I tako se ovdi nećete baš afanavat da bi pali po tleju jerbo JA mislin na vaše zdravje (CIBA i PLIVA nisu ovdi u suradnji)... (A to ča ja u stvari ne znan ta čuda radit ...pssst, o tom ni riči drugima !) Khm, khm...kako mi je ovi brojčanik naglo poveća broj na priko 100.000 (dok su trajali radovi na korerektivnoj kozmetici), morala san angažirat onega malog ča je popravja staro auto da to smanji na normalu...Kad judi vide tolku brojčinu, oma se pripanu i misle da je to neka stara ofucana raga i neće je ni pogledat...bem ti miša ča svi volidu mlade ždribice !!! Zato ja nabijen ove gore očale i sve mi liiiiiipo... liiiiiipo li je...lipo li jeeeee O ovome u okviriću drugi put. |
08.08.2004., nedjelja|
An, ma bravo...sad vidin da su meštri poslali ispričnicu...kažedu da RADE...ajmo im virovat :))) |
Jel vi vidite isto ča i ja…koliko piše u vas na blogu da jema uri?Danas kad san ono KONAČNO upala na blog, nisan baš to obadavala…a posli gren ja tako pogledat ča jema novega u vas, dragi moji, eventualno ostavit koji trag da san i ja još živa…pa mi slučajno upade u oči (ma ništa ozbiljno, fala, ne triba dotura) ura kad se to napisalo… Jeba me led ako se nisan ustravila…koje vampirsko vrime…piše da je ono…2…3 ure!!! Alooooo, meštri od ovega ser(v)era , jel se to noćas bumbilo,a ...zaustavite Dunav i skazaljke stareee… VRATITE NAM NAŠE VRIME !!! Pri nego san ovo išla napisat, zvala san najpri 095, pa san išla gledat na teletekst, pa u mobitel, pa na ovu zidnu uru, pa u ovi moj kompjuter…jedino mi se ni dalo odit do auta (a znate vi njega da je on dabli tovar pa bi me možda i izda)…e, da, lažen, nisan bila okolo kod susida jerbo mi ni baš navada odat kod njih…. inšoma dela šoma, sve se svodi na to da jema bit tu okolo 20:20 (a evo mi ovod javlja da je 13:15) A u vas ? |
Subota je…u ulici svati, mladenci u raskošnin bež veštama ka i buket (njena vešta zgodno prikriva maleni trbuščić), u istu boju i dvi male diveruše…puno svita…šušur…susidi na balkonima radoznalo izviruju…cilo ovo pozapodne u znaku treštave mužike, Tompson (???)…koja parada kiča i nelogike !Za to vrime gledam prekrasni film- Petit homme-pun iskrene jubavi i požrtvovnosti (da sad ne opisujen film-virujte na rič jerbo ovo nije američki, ovo je francuski, evropski film). I usput mi se samo nametalo uspoređivanje odnosa jedne američke majke i ćeri jučer u Opri koji je vas u materijalnom - vizavi nesebične jubavi u ovome francuskon filmu… Znan, sad će neko reć-ma to ti je samo na filmu…ajme ča mrzin takve koji mi se ne daju pošteno isplakati!!! Zaboga, pa i u životu ima puno dobrote i nježnosti samo je triba moć i znat pripoznati…jer sastoji se od puno malih, majušnih zrnaca rasutih u tako velikon prostoru i vrimenu ča se zove Život. Neprestano mi na umu u svemu tome moja milkica, moja dušica, moja ljubica…o, kako bi je sad zagrlila da je tu…Moje drago dite, moja jedina…u jubavi stvorena, za jubav rođena… I onda se sitih svoga vinčanja…bez vešte i trbuščića, buketa i diveruša…bez svita…bez šušura…bez radoznalih susida…bez ikakve muzike… ni slike za spomen. Ali je bilo puno jubavi…puno nadanja…puno snova…puno mašte. Roko i Cicibela ka studenti...jedna soba u koju je sve stalo…i kužina i spavaća i dnevna soba (sve je to On sam radio!!!)…moje plišane mede i ručno rađena lampa…long-play ploče i gitara …knjige i skripte…dvi čikare i potkovica na drvenom stupu…posli je čak stao i krevetić…našlo se mista i za ogromni bor (koji smo jedne noći tajno posikli u šumi, pokriveni tamom…ja u pelerini-pod njom pila… brzi đir na malom motorinu – gospe moja, evo se sad čudin kako smo toliki bor mogli dovuć). U toj je sobi, u jubavi jednega poslipodneva začeta moja sunčica, tu smo je donili jedneg dana u studenom misecu iz rodilišta i položili u oni maleni krevetić…nisan od straja mogla disati kako je ona mirno zaspala…o, bože, jel živa, jel joj dobro…upomoć, pelene ne stoje onako dobro kako su na medi stajale kad san na njemu provala…ah, oni pupčić, kad će više otpast da se slobodno može toćat u kadicu…susida Miranda je rekla neka je uvečer dobro namažen pomadom i nipošto ne primotajen do ujutro-štaš dite bezveze ladit (poslušala san njenu zdravoseljačku nauku i ponosno moren reć da se nikad nije ojela, e!!!) Naresla je moja bebee…danas je i ona žena…jednega dana možda i ona odluči imati svoju bebee. Nadan se da će joj dati svu jubav satkanu od onih miljun sitnica ča ih ne pripoznajemo na prvi pogled…svu toplotu i nježnost svoga srca, da će je milovati pogledom, grliti i kad nije s njom…i da će joj sve to bit vraćeno ka ča se meni sada vraća. Mišice moja-V.T.M. (ovo je naša tajna šifra i neću van je odat!) |
|
...bar meni (:) (ovi znakić je zbunjen, da ne rečen munjen) Vidin da su ovi olmost kuleri imali pridnost prid nama običnim pukom, za njih je server radia.Al mi ni jasno ča se nisu smilili nad pravin kulerima...jel to ka nama nika utišna, a? A jesan skidala sve b(l)ogove po spisku...u 19:30...u 22:05...u 00:50...pa opet u 03:10 kad me iz sna probudia ubod komarca koji je u mraku posli koljačine neumorno zuja za još krvi...danas više nisan bilježila vrime manijakalno pokušavajući na pripad zajebat ti vražji server...evo mi sad uspilo...jupiiiiiii... Sad ću van posebno doli-gori-diliveć prezentirat ča san jučera pisala...sva srića u wordu (ka da san slutila ove more) Još samo da vas lipo poslidnji put pošaljen u niku stvar...jeba van pas čunku, pa jel vi znate na sat, pisali ste da u SUBOTU pozapodne PAR SATI neće radit server zbog blabla, a prošlo je deboto 24 ure...da vam pas mater!!! Eto, sad mi je lakše, sad se moremo i pomirit. Voli vas vaša obična Kašeta. |
05.08.2004., četvrtak
Ma koja je ovo ko-in-ci-den-ci-ja (ovo ja brojin slogove i slova da ne bi bilo koje višak slovo ka ča je bilo ono kod Smoje, sićate li se …de(n)mo(n)štra(n)cjun…iz Malega mista kad je Pošćer pisa naslov u svoj libar)…Danas se moramo ono ka zafaljivat i sićati se pobide. Ma jesan, evo gren oma... -fala ti, draga Ja, ča si se tako svojski borila svih ovih godina za očuvat brak-bila si vitez -fala ti, draga Ja, ča si se žrtvovala do samouništenja za opametit Njega- bila si donkišote -fala ti, draga Ja, ča ti je pamet pobidila vitrenjače-Ti si moj idol -fala ti, draga Ja, ča si Mene oslobodila jer da ne bi Tebe, i danas bi živila u JAO pripizdini -fala ti, draga Ja, ča si konačno uvela Svitlo u Moju lipu -fala ti, draga Ja, ča si se tako svojski borila svih ovih godina za očuvat brak-bila si vitez -fala ti, draga Ja, ča si se žrtvovala do samouništenja za opametit Njega- bila si donkišote -fala ti, draga Ja, ča ti je pamet pobidila vitrenjače-Ti si moj idol -fala ti, draga Ja, ča si Mene oslobodila jer da ne bi Tebe, i danas bi živila u JAO pripizdini -fala ti, draga Ja, ča si konačno uvela Svitlo u Moju lipu Slava palin suzama i ranjenon srcu! Živija mojoslobodilački pokret! Jel ovo bilo dovojno? P.S. Ono gore ča san malopri pisala (ili će sad biti doli, nikad to da svatin) – ma ono gore jebeno o škovacama, nemojte odma udrivat komentare : drž se, zaboravi, glidaj naprid, spali mostove... il tako nekako…neeeeee… to su "Suze za zagorske brege" u spomen na Pokojnega…(odaberite sami kojeg više volite) |
Diliti jubav, osmih, radost s nekin…to je lipo, ma najlišpe ča čovik more poželit…al dilit ostatke zajedničkega života s nekime s kim si provea puste godine…eee, to je baš tužno.Sad me to tokalo…pomalo se rastajemo, prvo smo se odilili fizički, a sad sve te puste stvari…Pa me uvatila tuga, ma moran priznat i suze…prve suze nakon misec dana. Boria se il ne boria, čovika to sačeka i zaskoči iz nekega mračnega kantuna. Miljun stvarčica koje sićaju na prošle dane, kakve-takve… al zajedničke. On i ja premećemo po stanu, tražimo papire od kredita i zajedničkih investicija jerbo triba sve to sad skontat i podilit pravedno… Usput pronalazimo tone kojekakvih nakupina… revije o moru, o stanovanju, o šivanju, o pletenju, o kuhanju, o kompjuterima, o autima, o elektronici, o tehnici …pa puste karte više nepotrebnih skica, tlocrta, brojeva, slova o brodu i stanu… izresci iz bogtepita čega i višeneznan zašta…cedujice sa telefonskin brojevima neznanokog (jer imena ka poobičaju nisu zapisana)…stari odresci o plaćenin režijama… računi i upustva o davnokupljenim i moždavećbačenin stvarima… To je cili jedan kontejner dugočuvanih i prašinavih papirušina koje su bile sastavni dilovi nas samih, našeg zajedničkeg života… sad nepotrebnih…sve to za bacit u one specijalne kutije u portunu di ostavjamo dosadne dnevne šarene reklame. I sve će to zajedno na tamo neku reciklažu… dilovi naših prošlih života sa nasrtljivin komercijalnin reklamama…ma to ni lipo, to je meni grih, svetogrđe…tribalo bi o tome razmislit da se od naših papirnih života napravi nešto lipega ka ča bi npr. bili libri o jubavi, a ne da postane npr. karta za kondut. |
03.08.2004., utorak
Evo već dva dana radin i još sutra…pa onda opet ne radi jedan….jedan radi…pa opet dva ne radi…asti sto, ko to more platit!!!Ovo je ka izmišljeno specijalno za me da se nakon ovih pustih miseci bolovanja puno ne šokiram odma na početku… Eto, jučera najranije san oma zakasnila prvi dan. Ma nisan ja kriva vengo auto ča nije ima benzinu, pa mi bez ikakvog normalnog razloga otkaza poslušnost na prvom semaforu…pa se onda nadigla tehnička ekipa iz firme za doć pomoć, pa se štekalo na akumulator (jer mi je to najpri palo na pamet), al auto opet nije tilo poslušat i inatija se i dalje…i tek kad smo ga napojili, krenija dalje. Tovar jedan, dabli tovar!!! Pa je onda valjalo saslušat sve izraze ovacija nakon moga ukazanja od dragih kolegica i kolega (koji su oma bacili oči na moj novi image-to se sad tako reče, jel da)…i nakon nešto ka rada, došlo je vrime za marendu, pa je tribalo častit ekipu za sritan ishod mojih peripetija dolje navedenih…i tako smo potkripljeni mogli nastavit dalje još malo radit do tri ure. ______________________________________________________ Samo su me izgnjavili posli javni bilježnici i banke (išlo se na potpisivanje drugog predugovora o kupnji moga NOVEGA stana). Banci ime neću spominjati još samo ovi put … napravili su totalni nered u srid lita sa izdavanjem novih kartica …urtpaju jude u jedan veliki red di svi ka mone čekaju, i oni ča imaju samo platit nešto ili dignut lovušu (ka ja ovo jučera) i oni za izminu kartica . Izmina kartica po jednoj osobi traje deboto tri kvarta od ure, ako ste baš posebno sritni da isprid vas nema par onih koji ni nakon toga nisu ništa shvatili, pa slijedi dodatno dopunsko osposobljavanje za korištenje dotičnih kartica- sad vi računajte…O tome triba jedan poseban post. Ka što se zna, ima miljun javnih bilježnika u Gradu, ali i oni ka oni moj ludi auto, za inat nisu radili jučer kad su mi najviše tribali…jedni baš ponediljkom rade ujutro, drugi samo do maksimum četiri iza podne, treći imaju godišnji…Jedva našli jedega vanka Grada koji je radija kako meni paše… Nakon sve trke san još dobila i žuje na tabanima zbog onih taka na nove sandale jerbo one nisu izmišljene za takve gadne i opake posle ka šta su banke i javni bilježnici. Izvin¨te na duljini, ovaj post možete podiliti na dva dila jerbo važi za ova dva dana (evo gren vam podiliti crtom da se ne mučite, a crtanje me ionako još toka). Adio svitu moj! |
01.08.2004., nedjelja
Kako ono Bog zapovidia da se nediljom ne radi, glavuša mi danas odmara. Zato samo puno dobre voje za zajebanciju...""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" Zašto DINO RAĐA ako je GORAN KARAN? """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" Učiteljica: " Ante, dekliniraj imenicu bakalar!" Ante: "Bakalar,bakalara, bakalaru." Učiteljica: "A instrumental, s kim, s čim?" Ante: "S krumpirom." """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" Odgoj po dalmatinski Doša Antiša doma i kaže starome da je dobio 4 asa. Stari popizdio: - Majmune jedan, iz čega si sve dobia asove? - Iz tjelesnoga, matematike, hrvatskog i vjeronauka. - Kako si dobia jedinicu iz tjelesnog? - Učitelj nam je reka da dignemo jednu nogu, ja sam je diga. Onda je reka da dignemo i drugu nogu. - Pa na kojem ćeš kurcu onda stajat? - To sam i ja reka, pa sam dobi asa. - Dobro, kako si dobia asa iz hrvatskog? - Učiteljica je izvukla nas troje i pitala nas da rečemo jednu rečenicu. Jure je reka: - Ana voli Matu. Stipe je reka:- Ana voli Peru. - U jeba te, pa ta Ana je kurvetina! - Je, to sam i ja reka, pa mi je učiteljica dala asa. - Dobro, kako si dobia asa iz matematike? - Učiteljica je pitala koliko je 2+3, a ja sam reka 5. Onda je pitala koliko je 3+2. - A jeba te, to je isti kurac! - To sam i ja reka, pa sam dobia asa. - Dobro, ali ni mi jasno, kako si dobia asa iz vjeronauka? - Vjeroučitelj je priča kako je bog svugdi oko nas, a ja sam ga pita da je li i u podrumu od našega susida, a on je reka da je bog i tamo. - Je kurac, nas susjed nema podruma! - E, to sam i ja reka..... """""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""""" -Cura na ispovidi - CURA: Ajme, oče, zgrišila san... zgrišila san, bidna san ti, puno san zgrišila... FRATAR: Ama, kako si zgrišila, grišnice? CURA: Ma, s jednin momkom... FRATAR: Ma, kako s momkom? Ča si radila, nesrićo jedna?! CURA: Ma, jubia me je, velečasni... FRATAR: Pa kuda te je jubia, sramoto Božja? CURA: Pa, po vratu... FRATAR: Gospe blažena! CURA: Pa me je onda jubia po prsima... FRATAR: Ajmen meni! CURA: A onda me je, oče, jubia i po trbuhu! FRATAR: Aaaaa... CURA: Pa me je onda jubia po kolinima... FRATAR: NE PRISKAČI!!! |
