Vidin malopri jednu strašnu, raspamećenu, bogohulnu ideju ricete "fažol na mliko"...da mu pasmater ...je, kak ima bedaka, ti vrapca - ovo su njegove riči (Šime oli Štefa)...
Ma judi moji koja to mona može tako nešto i pripomisliti...ja evo već po ure dolazin sebi...
Fažol naš dobri, dragi, narodski...hrania siromaje u sva vrimena...onako skroman kako samo fažol more bit...
Posli se malo proluksuzira pa je počeja tražit sve više i više...pa mu se otilo bokunić pancete...pa malo suvog mesa...pa u sve to još manistre...
I bome počea on izlazit iz siromaških, težačkih kužina i u susidne ribarske...ribari bi dodavali ono ča su oni jemali, pa je to bia fažol na brujet...
Uputia se i do gazdinskih kuća uz dodatak kosti od pršuta (jer su ovi, falatibože, imali za se pršuta, za razliku od sirotih težaka koji su to čuvali samo za popa i likara)...
I tako su prolazila stolića, sav svit se navuka na njega...bia je on nezaobilazna hrana svih vojnika... simbol druženja kod običnih radničkih marendi u tvorničkim menzama...kod svih većih građevinskih radova...sportskih takmičenja...svugdi di je tribala snaga i okripa...izilo se na tone tega fažola (o nus pojavama ovdi neću govorit)...dospia čak na svečane prigode kako je 1.maja...