| < | rujan, 2004 | > | ||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | ||
| 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 |
| 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 |
| 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 |
| 27 | 28 | 29 | 30 | |||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
|
|
živa san i zdrava ča i vama želin. Jučer san konačno postala vlasnica novega stana. Sad slidi "akcija preseljenja"... Samoj ženi ni lako to sve obaviti, pa će potrajati... Volin vas sve i pišen van komentare s posla još danas i sutra (a tu ni baš inspirativno pisat čagod pametno). Onda se veza prekida dok ne dobin novu telefonsku liniju i 24-satni pristup internetu (jupiiiiii...konačno!!!). Cmok !!! |
26.09.2004., nedjelja
 je ona kašeta koju ne smiš otvorit ni za živu glavu…tako svi govoridu… jerbo iz nje izlazidu sve nike ale stoglave…rigaju vatre, pušćaju smradove i dim … Proguta te mrak crni iako gori ona vatra…smanta oni smrad i dim …gušiš se, teku suze, ne vidiš ništa, ne čuješ ništa…tija bi pobić ča daje, a ne mo'š …zoveš upomoć, al nikog nima…palacaju vatreni jezici sve bliži… ale se keze da te progutaju… jurišaju na te.…strah te paralizira…više ne dišeš, više ne bižiš, više ne zoveš … Misliš na jutro koje neće doći… Misliš na sunce koje će drugom sjati… Misliš na drage koji će plakat za tobon… Srce sve slabije tiktaka … Ne misliš više na bol… Ne misliš više na smrt… Ne misliš ništa više… Kraj. P.S. Hmmm…zajeb je ča nan sve kašete izgledaju obično, nigdi ne piše da je to baš Pandorina … |
24.09.2004., petak
 samo za vas, iz povirljivih izvora bliskih Vladi i Jadranki, da su sklopili tajni ugovor sa HRT-om o novogodišnjen programu. Isti bi triba bit jednak ka i prošle godine, a sve u cilju demografske obnove... To su oni odlučili, nakon vidljivih pozitivnih rezultata prošlogodišnjeg programa. Prvi rezultati vidljivi su ovi misec... Navala na rodilišta neopisiva...u Splitu ovih dana bitka za krevete...68 beba u 3 dana... Don Ante će organizirat blagoslov svih aktera novogodišnjeg programa po župnim crkvama... Šapuće se da bi možda i HEP moga nenadano doživit kolaps ka oni u Ameriku... |
23.09.2004., četvrtak
 1. Ako ti se čokolada topi po prstima, znači da ju ne jedeš dovoljno brzo. 2. Dobra čokolada sadrži jagode, višnje, trešnje i ostalo zdravo voće i zato ju treba jesti što više. 3. Ako tijekom vrućeg dana imate problem s prijevozom čokolade od trgovine do kuće, najbolje je da ju pojedete još na parkiralištu. 4. Ako pojedete čokoladu prije svakog obroka, manje ćete jesti i tako ćete smršaviti. 5. Ako se bojite kalorija, spremite čokoladu u hladnjak. Kalorije se boje hladnoće, pa će same iskočiti, a vama će ostati čokolada bez kalorija. 6. Ako jedete iste količine bijele i crne čokolade, to vam je kao da ste na izbalansiranoj dijeti jer se te dvije boje poništavaju. 7. Čokolada ima dosta konzervansa, a od kozervansa ćete biti vječno mladi. 8. Pristojna porcija čokolade zadovoljava sve vaše dnevne potrebe za kalorijama. Zar to nije lijepo? 9. Ako ne možete pojesti cijelu čokoladu, nešto s vama nije OK. Možda da posjetite doktora? |
22.09.2004., srijeda|
...sve zbog usranog kompjutera:((( |
21.09.2004., utorak
 Još san van ostala dužna nešto i o Mostaru... Ka nemuzičku podlogu stavit ću ovod moju poruku na jednom forumu... Dragi moji mostarci, nedavno sam sa kćerkom bila u Mostaru da vidimo stare prijatelje (prije svega), da vidimo obnovljeni stari most i da upoznam novu prijateljicu baš s ovog foruma ...hvala internetu na tome kako spaja nepoznate ljude Silazeći s brda u grad, prvo smo primjetili jednu veliku građevinu kao novu vizuru grada...prvo je ličila na vitki minaret neke džamije...poslije shvatih da je to novoizgrađena crkva na bulevaru...pa šta je ovo, miša mu, nije bila ovolika kako je pamtim...ona stara je bila dovoljno velika da uvijek iz tetkinog stana na Tepi vidim koliko je sati... Onda sam vidjela i taj križ na Humu kojeg nikad prije nije bilo... Džamije su ostale na istim gabaritima, ne znam da sam baš vidjela neku novu osim starih obnovljenih... Ali vizuri grada nedostaje još nešto staro...s lijeve strane je uvijek bila vidljiva, na brdu, pravoslavna crkva...nema više ni groblja... Nemojte mi sad o tome tko je prvi počeo...bilo i neponovilo se...ali kad se već tako obnavlja jedan grad (govorim o arhitekturi), red bi bio da se i taj jedan prepoznatljiv simbol grada obnovi... Da li obnova starih simbola podrazumijeva i obnovu među ljudima? Željela bih to svim srcem...vrijeme je da se stvari počnu mijenjati, da Mostar opet bude što je bio-grad gdje nije bilo podjela, gdje su mostovi spajali obale (a ne sad nasilu ljude)... gdje je opstajao saransak uz češnjak, karpuza uz lubenicu, krtola uz krompir...bilo je bitnije kako pojest sve to, nego kako će ko nazvat dotičnu namirnicu...kako u ljetne večeri "maznuti" tu istu karpuzu/lubenicu zaspalom čuvaru ispod glave na Tepi da se ima šta odnijeti na Bunu kad se krene onim autobusom na kat/sprat...ma vidi jada, sad moram pisati dvojezično, a impulsi idu...ko će meni platit ove utrošene impulse,a ??? P.S. slike made in by juniorka |
19.09.2004., nedjelja
 He, baš me nasmija danas pitanje jednog pripadnika muškog spola…al ne nekog mlaca od dvadesetak godin, vengo zrelog ( po godinam…a po ovon pitanju još momčić, blažen on di me čuja i ne čuja)… Pita on tako da jel se ženske priko pedeset još seksaju…o divicemarijoisvisveti!!! Skoro san pala sa katrige od smija…to da pita u tim godinam…pa ni dite… Oma me podsitilo…ono kad san ja bila dite, ni mi bilo na pamet palo da bi tribalo bit sumnjivo ča se posli obida moji roditeji povuku za ubit oko - al da ih se nipošto ne smeta (ma čini mi se da bi se i zakračunali!!!)…ajme, kad sad promislin, oni su bili skroz napridni…zamislite, usrid bila dana…uuuuuuuu…nisu čekali okrilje noći i kasne ure… Ajde, dobro, nisu tad još jemali famoznih pedeset godin, premda su me kasno dobili…al me bilo malo sram kad bi oni sebe, prid svima, zvali cakani…to ono od milja, ka miciko i slično…to je tribalo ostat u njiovu sobu…tako san tad mislila ( ja budaleeeeeee !!! )… Sad in prosto zavidin kako su bili sritni u svojin nježnostima, kako su se lipo volili i mazili…ja još nisan dostigla taj stupanj bliskosti, iako san dva puta bila u braku, da svog muža nazovem nekim posebnim imenom…s prvin je bilo prekratko, s drugin …ah, nije bia za tako nešto… Ma bogami, volin se i ja ulizat u nečije krilo, dopustit da me maze neke velike ruke, da mi šapuću miciko moj i čatijaznan svašta nešto…da mi … Ne smin daje elaborirat jerbo će ovo juniorka čitat, a za dicu (uvik su naša dica – dica, pa jemala pedeset godin) ni pornografija… Za dicu su njiovi roditeji ka sveci, nimaju krvi i mesa…jel ste i vi tako mislili…il još mislite? P.S. I sad bi ja, seniorka, ka tribala prestat bit živa, a ??? Malo morgen… |
|
(hm, ovo mi pari ka ona talačka kriza) ovih dana vlada kod mnogih…ne bacan kamen na druge, pripoznat će se sami, i samoj mi je tako… Za koju gospu ovi lipi misec, vas nježan od blagega sunca, makar ovdi u nas, od blagih noći (khm, khmmm…kako već kome)…od obilja svih božjih darova prirode na bancima pazara (ovo bi tribalo pretočit u zimnicu…e da mi je mater živa, bome bi bilo radnih akcija)…od novih početaka (ma mislin na skule i đačiće ko ih već jema il još gre u njih…e, nego ča ste mislili da mislin, ovo napose na dušu gospojice beštijice, znan je ka paru koju baš niman, al ča se može, nije u šoldima sve…kako se ono reče-živit će ovi narod)… Di san ono stala…e, da…svi nekako grintavi, namušeni, da ne rečen ispižđeni…ma dajte, judi moji, trgnite se malo…radujte se narooooodi…znan da je rano za ovu pismu…život brzo prolazi…zaboravjamo bitne stvari ka ča su sitne male radosti običneg života… Eto, moja milkica kad je bila čitala u svon dnevniku iz ditinjstva (ima običaj uvik pročitavat stare zapise pa se vaja od smija ča je sve drobila) opis jeseni u svome domu…piše kako ona baš najvoli jesen, kad nije ni vruće ni ladno, pa se familija sva lipo stiva po kući sa svojin poslima…pa se širi miris marmelada za zimnicu…pa mama šiva u svojoj sobici uz muzikicu…pa ona čita u svojoj sobi…pa svi zajedno dobre voje…pa dobila od bake 20.000.000 (je, je …dobro ste pročitali….dvaesttmiljunidinara…bilo je to 1989-te godine) od kojih je oma potrošila 16.000.000 za 4 kinder-jaja…za gospublaženu, ča smo bili bogati!!!  |
18.09.2004., subota|
Budi dobar, budi još moj Jer ja živim, živim, živim... .. živim, živim smile & EnJoy   |
|
Nisan pila al iman promila...  |
16.09.2004., četvrtak
E,sad bi bia red da van nastavin sa obećanjem... Za sve ljubitelje planina, a spešl za Boruta, evo kako izgleda Biokovo... pogled s njega na more, na kopnenu stranu koja gleda na vrgorački kraj ... evo i najvišeg vrja sv.Jure, kakve serpentine vode do njega... ča ima po putu do njega i ostalo... ma sve je prekrasno!!! |
14.09.2004., utorak|
uvik izvršin…skužajte ča ste čekali ovoliko dugo, ali mi je bilo toliko lipo ove dane s mojon milkicon, da nisan fermala sve b(l)ogove oveg svita… Grintali vi ili ne, ma ja isto više volin minuticu vrimena provedenu s njon...vidit ćete ča je ti osićaj kad vas jednog dana dica napuste, pa dođu u positu i to poza i prid svih događanja bitnih za vaš život,e... Sad kredem par uri dok je u nekoj obitejskoj vižiti da vam prežentan slije sa skitanja ka ča san obećala… Za večeras par sličica ča bi se mogle nazvat slike s mora...  ovo van je more iz Duća  ovo je Gradac   ovo su Tučepi  ovo su Ba!će na Baćama  ovo su origigi sarajevski ćevapi na gorespomenutin Baćama  poljubac za uspomenu |
prodaja moga stana je definitivno okončana, slideću sedmicu valjda gre i finalmento kupovine. Bia je i neki mali ručak za obilježavanje tog ne baš malog događaja za mog kupca…ne kupuje se stan baš svaki dan, a pogotovo prvi…ali nas zafrka ovi zakon 0,0 promila pa ni bilo zdravice…Ali kako to već gre u životu…čaša meda išće čašu žući…danas san saznala (danima je mobitel bia isključen,jedva san pronašla brojeve judi koji bi mi rekli) da je moj bivši svršia u bolnicu, nakon nagovora prijatelja i rođaka… Odma san se spremila za ić u bolnicu , ali mi je rečeno da ni baš požejno da gren u vižitu jerbo se cili emocionalno raspe kad me čuje i vidi…to da je i dotur reka, ali mi je ton rođaka koji mi je to govoria još reka da san osoba non grata i da se ne pačan više u to… Drago mi je da su ga uspili nagovorit jerbo mene ni tija slušat…druga je stvar oće li se izličit od alkohola…triba čvrsta voja i podrška okoline…svoje voje nima jer bi dosad već bi prista za moju jubav i ništa ne bi bilo ovako kako jest i ča je bilo…ne znan ko će mu davat toliko veliku podršku jerbo svi imadu i svoje živote, a i do sada se ti prijateji i rođaci nisu nešto pretrgli od zvanja, atroke brige… Mislin o njemu na ton odilu kojega se boji od kada je vodia svoju mater po ličenjima pri dosta godina i na kraju se ona ipak ubila…na odilu na kojeg je mene lani posićiva kad san se ja tila ubit zbog njega i pasjeg života s alčkoholičaren… Mislin kako mu je kad odu te posite među svakakvijen bolesnicima…a on je preemotivan i za filmove, atroke žive jude… Mislin se kako bi bilo dobro dobavit mu malo pravog domaćeg uja za začinit onu bolničku kupusnu lešadu…mesa ionako malo, u oko bi stalo…ima sad samo 57 kila…s koliko li će tek izać na kraju… Mislin se di mu je maška koju obožaje i kako misli o njoj…bila mu je ka dite kojeg nima…bila mu je najboja prijateljica pri je mene upozna… Mislin da li misli o meni i zamira kako san ga skroz napustila, pa ga ne obadajen ni kad mu je sad najpotrebnije…kako mu nisan više ni prijatejica koja bi mu došla u vižitu i donila škatulu duvana… Mislin se… ma k vragu, nek misli ča oće samo da se izliči i stane na svoje noge ka čovik…ali se bojin da neće…zato se molin za njegovu snagu i voju…i dišpet meni da može sam nastavit život daje… Bože, pomozi mu… |
05.09.2004., nedjelja
 Evala svitu moj! Evo mene nakon… ček da vidin…5 dana…auuuuuuuu, puno nerada, bome…. Svega bivalo u ove dane…ma sve dobro, osin ča san prvo isfrigala ruku umisto tikvica, pa tri dana nisan išla na posal…ma ko more bez desnice - mislin ruke…da nešto krivo ne razumite i na politiku bacivate…. ja ne volin da me se ne razumi, ko ne razumi otprve nek lipo pita - ko pita, ne skita, jel tako… I tako se lipo iskoristilo ove dane za, ajmo reć, neki vid godišnjeg odmora…ajme ča je lipo kad ti vako nenadano trefi…sad bi se moga nać neki psikolog pa reć da san to namirno frigala ruku samo da ne gren radit kad mi je juniorka tu…e, more bit ...pa kad se tu još pridoda mlađi juniorkin rođak iz metropole…frajavali smo od mora do gora… Prvo smo bili u Duće jedan dan i bacili na picingin s livon rukon da bi oni bili ravnopravni s menon…od mora mi se nabubrile opekotine pa je juniorka popižđivala…jes me tetošila ka malo dite da mi je već išla na živce…stalno me nadzirala jesan li na suncu da ne izgorin…jesan li u ladu da se presvučen jerbo ću se preladit…oću li kaficu…jesan li se umorila…ajme,majko moja, ča je naporna…na koga je nalik, zamajkuisusovu, na me nije… Pa smo bili u Mostaru…vidila ti novi Stari most…ništa me ni taka…a kako će onako go i bil ka od majke rođen…ma ne mogu ja sad živit petsto godina za dočekat njegovu patinu, al bez nje mi se ne mili…ja Stari ne mogu zaboravit pa sad da naprave deset ovaki još…samo san zapovidala da me se slika na preživilin origigi dilovima (slike još nedostupne)…jedan istetovirani momak je vabia turiste na rubu mosta spremajući se da skoči dok njegov plavi jaran ne prikupi pedeset maraka (e, da, maraka, nisan se ovo zeznula-to su BH marke, vridnosti ka one bivše dojčmarke) za ti prizor…jaran ni dozvoljava slikavanje onima ča nisu platitli, ali isto je juniorka snimila cili filmić… Posli san se išla nać s jednon virtualnon prijom i to mi je bilo, zapravo, najboje ča mi se desilo ovi put u Mostaru (baš je dobar ovi internet-spoji nepoznate jude i srodne duše)…da, bile su odlične i pite kupljene za povratak-zeljanica i krompiruša (drugih ni više bilo jerbo je bilo kasno) i neke smišne male kifliće…opelješili smo po butige za samo 16 kuna (e, to je bilo na debelo desnoj strani grada di primaju kune…ne razumin toliku podiljenost grada - svi rade i jedu isto dobre pite, i ovi s live i ovi s desne strane, psuju se istin ričima…jebo mater ko vas podili… a baš ste mi pri bili dragi svi jednako… ča san ja znala koji je ko…ma bili ste svi samo mostarci, rođeni)… Drugi dan smo, još pod mostarskin uticajen, prvo išli na kasnu marendu u Ba!će na Baćama (tako se zove ovog lita novootvoreni restorančić na Baćama kod litnjeg kina) na origigi sarajevske ćevape u somunu s kajmakom…e sad, ovo je da ti pamet poludi…sidimo mi i jidemo, a od ispod doli miriše neka riba s gradela…jebapasmater,ča sad… Pa smo utekli na Biokovo…eeeeeeee, lipoteeeeeeee…priroda netaknuta-cviće, drveće,leptiri,konji,krave…kamenja i stina u izobilju za razliku od ono malo crvene zemje u zapuštenin vrtačaman…aj,dobro, svit je pomalo počea opet sadit u nekin vrtačama krumpire i rašćiku za svoju dušu, izgradili nove stare kućice ka ča se vide one ruševne (u ovin novima unutra zidaju ciglon, a izvanka oblažu kamen)…priča mi jedan čovik gore na 1762 m visokon sveton Juri da oni to rade radi gušta-okupe se s prijateljima,malo ka nešto rade i onda se ozbiljno bave gradelama…ma dobar in ti hobi zagospublaženu… Pogled s vrha nije baš bija revijalan jerbo je bila izmaglica od vrućine (ali gore nije bilo vruće vengo lipo friško)…i tako nismo mogli vidit ni po Brača ni Fara, a kamo li Italiju kako kažedu da se vidi iza kiše i bure…ma ja nikad potrefit na takvi neki dan…ni ono kad san s juniorkon u drobu zaglumila planinara i pentrala se na Vošac (to je manji vrj poviše Makarske)…ajd, nadan se da ću do kraja života jednon potrefit takovi dan za vidit tu Italiju priko mora… E, pa smo se posli spustili doli u Tučepe na plažu, popili kaficu, okupali se u predvečerje, ali ne baš puno jerbo je naglo sneveralo…bura je prašila po moru i kopnu…utekli smo u Makarsku na večeru izgladnili nakon planinskog zraka…ma koji me đava tanta da jin ikakvu drugu picu osin obične mišane…ja, guzica, baš tila provat frutadimare…neš ti frutadimare…samo me posli cilo vrime bolija drob… Danas nismo odili nikuda…bome ova mladost opalila spavanciju do podne, a moje stare kosti su se digle već u šest, odmorne i čile (bojin se da sutra u šest, kad gren radit, neće tako lako ove iste kosti skakat)…još samo danas smo opalili na gradele…sutra mladi rođak gre nazad u metropolu, a nas dvi na lešo…  P.S. Čitala san tamo u galeba da ste spominjali sastanak u Fife…ja san ZA ako još važi…ma kad ja nisan bila za druženje…ajde 17-ice, ča ti to glumiš, oćeš da nan se smiju ovi iz metropole da se mi ne moremo izorganizirat, a ?!?! |
