(hm, ovo mi pari ka ona talačka kriza) ovih dana vlada kod mnogih…ne bacan kamen na druge, pripoznat će se sami, i samoj mi je tako…
Za koju gospu ovi lipi misec, vas nježan od blagega sunca, makar ovdi u nas, od blagih noći (khm, khmmm…kako već kome)…od obilja svih božjih darova prirode na bancima pazara (ovo bi tribalo pretočit u zimnicu…e da mi je mater živa, bome bi bilo radnih akcija)…od novih početaka (ma mislin na skule i đačiće ko ih već jema il još gre u njih…e, nego ča ste mislili da mislin, ovo napose na dušu gospojice beštijice, znan je ka paru koju baš niman, al ča se može, nije u šoldima sve…kako se ono reče-živit će ovi narod)…
Di san ono stala…e, da…svi nekako grintavi, namušeni, da ne rečen ispižđeni…ma dajte, judi moji, trgnite se malo…radujte se narooooodi…znan da je rano za ovu pismu…život brzo prolazi…zaboravjamo bitne stvari ka ča su sitne male radosti običneg života…
Eto, moja milkica kad je bila čitala u svon dnevniku iz ditinjstva (ima običaj uvik pročitavat stare zapise pa se vaja od smija ča je sve drobila) opis jeseni u svome domu…piše kako ona baš najvoli jesen, kad nije ni vruće ni ladno, pa se familija sva lipo stiva po kući sa svojin poslima…pa se širi miris marmelada za zimnicu…pa mama šiva u svojoj sobici uz muzikicu…pa ona čita u svojoj sobi…pa svi zajedno dobre voje…pa dobila od bake 20.000.000 (je, je …dobro ste pročitali….dvaesttmiljunidinara…bilo je to 1989-te godine) od kojih je oma potrošila 16.000.000 za 4 kinder-jaja…za gospublaženu, ča smo bili bogati!!!
|
