Pregled posta

...jer ja san skitnica

Evala svitu moj!

Evo mene nakon… ček da vidin…5 dana…auuuuuuuu, puno nerada, bome….

Svega bivalo u ove dane…ma sve dobro, osin ča san prvo isfrigala ruku umisto tikvica, pa tri dana nisan išla na posal…ma ko more bez desnice - mislin ruke…da nešto krivo ne razumite i na politiku bacivate…. ja ne volin da me se ne razumi, ko ne razumi otprve nek lipo pita - ko pita, ne skita, jel tako…

I tako se lipo iskoristilo ove dane za, ajmo reć, neki vid godišnjeg odmora…ajme ča je lipo kad ti vako nenadano trefi…sad bi se moga nać neki psikolog pa reć da san to namirno frigala ruku samo da ne gren radit kad mi je juniorka tu…e, more bit ...pa kad se tu još pridoda mlađi juniorkin rođak iz metropole…frajavali smo od mora do gora…

Prvo smo bili u Duće jedan dan i bacili na picingin s livon rukon da bi oni bili ravnopravni s menon…od mora mi se nabubrile opekotine pa je juniorka popižđivala…jes me tetošila ka malo dite da mi je već išla na živce…stalno me nadzirala jesan li na suncu da ne izgorin…jesan li u ladu da se presvučen jerbo ću se preladit…oću li kaficu…jesan li se umorila…ajme,majko moja, ča je naporna…na koga je nalik, zamajkuisusovu, na me nije…

Pa smo bili u Mostaru…vidila ti novi Stari most…ništa me ni taka…a kako će onako go i bil ka od majke rođen…ma ne mogu ja sad živit petsto godina za dočekat njegovu patinu, al bez nje mi se ne mili…ja Stari ne mogu zaboravit pa sad da naprave deset ovaki još…samo san zapovidala da me se slika na preživilin origigi dilovima (slike još nedostupne)…jedan istetovirani momak je vabia turiste na rubu mosta spremajući se da skoči dok njegov plavi jaran ne prikupi pedeset maraka (e, da, maraka, nisan se ovo zeznula-to su BH marke, vridnosti ka one bivše dojčmarke) za ti prizor…jaran ni dozvoljava slikavanje onima ča nisu platitli, ali isto je juniorka snimila cili filmić…

Posli san se išla nać s jednon virtualnon prijom i to mi je bilo, zapravo, najboje ča mi se desilo ovi put u Mostaru (baš je dobar ovi internet-spoji nepoznate jude i srodne duše)…da, bile su odlične i pite kupljene za povratak-zeljanica i krompiruša (drugih ni više bilo jerbo je bilo kasno) i neke smišne male kifliće…opelješili smo po butige za samo 16 kuna (e, to je bilo na debelo desnoj strani grada di primaju kune…ne razumin toliku podiljenost grada - svi rade i jedu isto dobre pite, i ovi s live i ovi s desne strane, psuju se istin ričima…jebo mater ko vas podili… a baš ste mi pri bili dragi svi jednako… ča san ja znala koji je ko…ma bili ste svi samo mostarci, rođeni)…

Drugi dan smo, još pod mostarskin uticajen, prvo išli na kasnu marendu u Ba!će na Baćama (tako se zove ovog lita novootvoreni restorančić na Baćama kod litnjeg kina) na origigi sarajevske ćevape u somunu s kajmakom…e sad, ovo je da ti pamet poludi…sidimo mi i jidemo, a od ispod doli miriše neka riba s gradela…jebapasmater,ča sad…

Pa smo utekli na Biokovo…eeeeeeee, lipoteeeeeeee…priroda netaknuta-cviće, drveće,leptiri,konji,krave…kamenja i stina u izobilju za razliku od ono malo crvene zemje u zapuštenin vrtačaman…aj,dobro, svit je pomalo počea opet sadit u nekin vrtačama krumpire i rašćiku za svoju dušu, izgradili nove stare kućice ka ča se vide one ruševne (u ovin novima unutra zidaju ciglon, a izvanka oblažu kamen)…priča mi jedan čovik gore na 1762 m visokon sveton Juri da oni to rade radi gušta-okupe se s prijateljima,malo ka nešto rade i onda se ozbiljno bave gradelama…ma dobar in ti hobi zagospublaženu…
Pogled s vrha nije baš bija revijalan jerbo je bila izmaglica od vrućine (ali gore nije bilo vruće vengo lipo friško)…i tako nismo mogli vidit ni po Brača ni Fara, a kamo li Italiju kako kažedu da se vidi iza kiše i bure…ma ja nikad potrefit na takvi neki dan…ni ono kad san s juniorkon u drobu zaglumila planinara i pentrala se na Vošac (to je manji vrj poviše Makarske)…ajd, nadan se da ću do kraja života jednon potrefit takovi dan za vidit tu Italiju priko mora…

E, pa smo se posli spustili doli u Tučepe na plažu, popili kaficu, okupali se u predvečerje, ali ne baš puno jerbo je naglo sneveralo…bura je prašila po moru i kopnu…utekli smo u Makarsku na večeru izgladnili nakon planinskog zraka…ma koji me đava tanta da jin ikakvu drugu picu osin obične mišane…ja, guzica, baš tila provat frutadimare…neš ti frutadimare…samo me posli cilo vrime bolija drob…

Danas nismo odili nikuda…bome ova mladost opalila spavanciju do podne, a moje stare kosti su se digle već u šest, odmorne i čile (bojin se da sutra u šest, kad gren radit, neće tako lako ove iste kosti skakat)…još samo danas smo opalili na gradele…sutra mladi rođak gre nazad u metropolu, a nas dvi na lešo…