je ona kašeta koju ne smiš otvorit ni za živu glavu…tako svi govoridu… jerbo iz nje izlazidu sve nike ale stoglave…rigaju vatre, pušćaju smradove i dim …
Proguta te mrak crni iako gori ona vatra…smanta oni smrad i dim …gušiš se, teku suze, ne vidiš ništa, ne čuješ ništa…tija bi pobić ča daje, a ne mo'š …zoveš upomoć, al nikog nima…palacaju vatreni jezici sve bliži… ale se keze da te progutaju… jurišaju na te.…strah te paralizira…više ne dišeš, više ne bižiš, više ne zoveš …
Misliš na jutro koje neće doći…
Misliš na sunce koje će drugom sjati…
Misliš na drage koji će plakat za tobon…
Srce sve slabije tiktaka …
Ne misliš više na bol…
Ne misliš više na smrt…
Ne misliš ništa više…
Kraj.