Za sve koji se još imaju vrimena ovdi zajebavat smenon ili su po majci prirodi znatižejni do jaja ...(ako se ko pripozna, nek znade da je to namirno, a ne ka oni ča se uvik ispričadu..."svaka sličajnost je slučajna"...je,znate, mi to ka malo slučajno da se neki nebi,nedajmibože, uvridili...ma ke farsa...ja san uvik za golu istinu...a bome, i za oneg golog kuvara)...
Ma di san sad opet zabrazila...stara laprdalica, uvik me spopadnu neke tirade i tako se izgubin i sapleten u tin tankoćutnin (ovo me sad spominu na profešoricu iz hrvatskog kojoj je svaka druga rič bila tankoćutno...oćutjeti... kad bi, sa užarenin pogledon, pjenon na ustima i nestašno opuštene punđe po pjegavin ramenima zrele četrdesetinekegodišnjakinje predavala o mladome Jesenjeninu...kak prikrasnjaja...kak ljubljuju vas...ma jeeee,kako da ne...uspalila se je bila, eto ča, na šesnega momka plave kose na valove - kako je tad bilo u modi...a moran joj sad odat priznanje kako je bez današnjih modernih pomagala uspila dočarati to vrime i tog Jesenjenina...evala, drugarice profesorice - tako smo, naime, tad zvali svoje profešore)
Asti miša...sad vidin da san pritirala jerbo san se jedva na kraju sitila da je to bilo sve pod zagradom ()...a to se oće reć da se samo malo imat nešto pojasnit,a ja....uf!!!
Nego, oću li ja ikako doć do kraja svoje prvobitne namisli, pa vam ovdi nabacit one neviđene slije jebenih skalina, pa penzionerske sabornice oliti jebeni kafić te na kraju prvi od dolispomenutih jebeni oblačić.
Ha....evo konačno
Fala di me čuli i nečuli ako ste išli sve ovo gore čitat zbog samo tri slije ništa spešl...
Vrime je od obida, pa ko će poć ručat-prijatno mu!
Post je objavljen 15.08.2004. u 13:25 sati.