Jutros san bila baš vridna i digla se rano ( n, da...kad nisan noćarila po bespućima interneta).
Dočekalo me prekrasno umiveno jutro.Ne znan ča se noćas zbivalo (jer spavan snom pravednika), jel puvala bura pa otirala onu izmaglicu ili je nešto drugo pi sridi (nemoš reć po nedilji)...tek ugođaj plavetnila me privuka na balkon.
Volin ta mirna rana jutra sa ptičjim glasanjen kad se još svit nije uzmuva po ulici, kad još ne čujen zvuke kamiona od škovaca, kad još penzionerski sabor u ovi tu dole kafić nije počea zasidati...ajme ča mi idu na živce kolko mogu drobit na sav glas !!
Ulica je napravjena baš ka dušu dalo za glasovne predstave...nije ka oni amfiteatar u Grčkoj u koji san bila (bem mu miša, na vrj jezika mi-malo me kalcij muči- ma oni di kad staneš u centar i samo šapneš, oni gore na zadnji pod sve čuju- neću sad gugilariti i pravit se puno pametna...u mene ča na umu to na drumu...a to ča mi sad baš ni na umu...skužajte)
E, di san ono stala...a, u mojoj ulici...moja ulica je ka ono pješačka...ispresicana skalama...uokvirena zgradama (u Slavoniji bi rekli "ušorena"). U međuprostoru između skala je ravnica (ovo malo ubacivan da i Saanja može uživat)...i na tim ravnicama se igraju dica.
Ravnica nije baš oni bivši Mirzin zeleni pašnjak vengo beton. Tek okolo po rubu ima pinku biljčica i zemje da mala dica mogu prpati po njoj...zna se da su sva dica ista i da najvole baš to...evo sam u ovoj ulici ispratila par generacija dice koja sad tu odgajaju svoju dicu...i sva, baš sva dica, navale na ti komadić ka mutava...
Dica su pametna jerbo in-sti(n)-kti(n)-vno (ma ča znan di idu sva ova "n", pa ja pobacala za svaki slučaj) znaju iskonske vridnosti (ala ča ga sad prisrah)...Ne bandaju dica beton iako se arkitekti trudili da impresioniraju bidnu dičicu...
Moja mati je znala govoriti za ona ružna, jugovita vrimena kad se sastave more i nebo u sve jedno sivo, pa plus ove zgrade i ovi beton da smo ka na Golem otoku...nisan bila na njemu, jednom ga vidila u prolazu, ali može stat da je gol...a tek kad se sitin povisti mu, uf:(((
Ma ča ja sad kvarim ovo jutro modro i sunčano...
Tila bi van pridočiti slikon kako to izgleda u mojoj ulici, na skalineeee
-isprid dvoraaa (ups...nima dvoraaaa) i oni kafić di zasida penzionerski sabor i oni mali jutrošnji oblačić na istoku (a istica se, naravski ,na modremu nebu).
Ma bojin se da nećete ništa doživiti spešl jerbo ja niman oni pravi digi-aparat vengo neki wc (web-camera) tako da rezolušn ni ono za pofalit se...al štaš, daj ča daš...a ja sve dam da prodam...
Post je objavljen 15.08.2004. u 10:15 sati.
