...ja sam samo jedna u nizu...

utorak, 31.01.2006.

:) :) ;) :) :)

kaj sam ono rekla sinoć, da budem danas živčana jer ne bum dobro matku napisala? ma kakvi živčana.... totalno mi je svejedno. doduše, napisala sam bolje nego sam mislila da budem (bude za pozitivno), ali ono kaj je najbolje je to da je malo ljudi u razredu napisalo dobro i da se profa samo smijala kad je vidla da smo rješavali po max. 2,3,4 zadatka. od 8 ukupno :)))

kaj se tiče lektire, ni to me ne dira. samo da mi da 4, više me ne zanima trenutno. idem na natjecanje iz jezika pa znam da bum imala 5 na kraju:) jebeš jednu lektiru.....

baš je cool kad se ne živciraš zbog škole. vrijeme mi je da to počnem prakticirati malo češće :)

uglavnom..... danas su nas dečki pozvali (mene, mišicu i deadnight) u klet u subotu. mišica i ja idemo, a stekla sam dojam da deadnight neće ići:( baš mi je žao, jer sam sigurna da bi joj bilo super..... uglavnom, mišica i ja idemo. jedva čekam.

ova druženja s njima postala su poprilično česta - vidimo se svaki dan. jučer sam bila s njima na kavi, danas smo se vidli u međusmjeni, sutra kava s njima..... i vikend s njima. not bad.... samo me brine to da bi si tak mogli prebrzo međusobno dosaditi :( ali ne vjerujem da se već sad trebam brinut zbog toga :)

heh, da. pala mi je na pamet ideja da organiziramo plesnjak u našoj zatrcanoj školi za valentinovo. zapravo, petak poslije valentinovog. čak smo i bend našli, možda čak i 2.... :) moglo bi biti zanimljivo. još samo treba rjiešit problem s "administracijom". mislim, znam da nam budu dopustili, samo im treba najavit :) heh da. ljudi moji, otkad sam dobre volje, uopće ne znam kaj da pišem na blogu. nemam inspiracije :(

do malo plodonosnijeg razdoblja, kaj se tiče inspiracije,naravno :))

pozzdrav:)

ponedjeljak, 30.01.2006.

ljudi moji, danas sam napokon imala dobar dan, vjerovali ili ne :) da, da, da! napokon :)

bili smo u zagrebu. izveli smo onu našu predstavicu. svi su ju hvalili :) čak su nam predložili da izvedemo tu predstavu u svim zagrebačkim školama..... bilo bi to baš cool..... ono, opet bi izostajali s nastave, zafrkavali se.... i bilo bi nam baš cool. ali ono kaj je bilo najbolje, bilo je to kaj profa koja nas je uvježbavala nije mogla ići danas, tak da niko nije ništ prigovaral i svima je sve bilo odlično :)))

i onda se vratimo iz zagreba i odem na kavicu s ekipom iz kleti, otkartam koju partiju bele i odem pred školu da si vidim mišicu i deadnight. i onda cijelo popodne spavam i ne marim za ništ. kakva škola, kakve brige, i feel good.....

i onda me zove deadnight, dal kužim matku, sutra pišemo, blabla.... a meni totalno svejedno..... riješila sam moždfa 5 zadataka danas i zbilja nemam pojma, ali znate kaj? nije me briga!

heh, da. lektiru još uvijek nisam pročitala..... a sutra odgovaram :) a kaj sad, kaj bude, bude. ostatak dana je pasivna nastava-oslobođena sam svih odgovaranja :)

ah..... baš je lijepo kad ideš u školu potpuno bezbrižan....heh, jedino kaj znam da bum sutra živčana jer ne bum dobro napisala matku i ne bum dobila dobru ocjenu iz lektire:( ali to bude sutra.....

ništa mi neće ovaj dan pokvarit....nikakvi problemi ni tužne stvari....

nedjelja, 29.01.2006.

heh..... došla sam danas s namjerom da obrišem jučerašnji post. ali sad kad sam tu i kad sam ga pročitala, predomislila sam se. zakaj? zato kaj hoću da me to podsjeća na ono najgore u meni. zato da me podsjeća da moram prestat piti. i najvažnije, da me podsjeti kolko ponekad znam biti glupa. znam, svima se ponekad desi, ali meni prečesto u zadnje vrijeme. znači, jučerašnji post namijenjem je meni, i NEMOJTE ga čitati ak baš ne morate ;)

pozdrav

mrzim se!

nisu još ni 2 sata, a ja sam već doma.... al da sam barem dobre volje.... ne znam, totalno sam deprimirana. mrzim samu sebe. mrzim se. mrzim se. mrzim se. mrzim kaj sam takva. mrzim se kad sam takva.

a kaj se zapravo desilo? ništ. u tome i je problem, ništ se ne dešava. ne znam. valjda sam previše popila pa me pere depresija. ali ne mogu. ne mogu više tako. fale mi neke najobičnije stvari. fali mi društvo koje bude htjelo sa mnom u disko isplesat se. fale mi ljudi s kojima mogu pričat. sve mi fali. ali najviše me fali nježnosti. fali mi osoba kojoj mogu reći kaj me muči, kaj se dešava sa mnom..... fali mi zagrljaj, fali mi neko utočište. već predugo nisam imala tak nešto. i to fali. to mi treba.

već dugo nisam imala tu neklu posebnu osobu. ne znam zakaj ,valjda zato kaj svi koji se zanimaju za mene nisu dovoljno zanimljivi i zato kaj me oni koji mi jesu zanimljivi jednostavno odjebu. jebi ga, kaj je tu je. moram se pomirit s tim da nisam dovoljno dobra. i kaj sad, da si režem žile? heh, baš mi sad i dođe da to napravim........ znam, glupa sam i sve to, ali kaj ja mogu? depresivna sam. previše depresivna. to više nije normalno.

nisam GA vidla već neko vrijeme. ne javlja mi se od srijede. ne znam, ON je prvi koji mi se nakon tolko vremena sviđa.... a odjebal me je. ne znam, možda je čak čul priče o meni. stvarno ne znam. a i nemrem skužit njegovo ponašanje. kak je moglo doći do takve promjene? svi, uključujući mene, su mislili da sam ga zmotala.... a onda on hoće da budemo frendovi!

ne znam, kaj se desilo? zakaj meni? zakaj uvijek neko krivi? i zakaj, k vragu, se ja tolko zamaram s tim? zakaj nemrem jednostavno sve odjebat, i prestat se zamarat s tim kolko nemam sreće u ljubavi? i zakaj mi, k vragu, treba neko muški?!?

petak, 27.01.2006.

evo mene opet :) sinoć mi se nije dalo na net pa nisam ništ objavila :( inače..... hm, upravo si kuham ručak pa baš i ne stignem nekaj puno pisati. samo sam htjela objavit riječi pjesmuljka koji mi ovih dana ne izlazi iz glave..... mislim, inače baš i nisam ljubitelj hitova s top liste, ali ova pjesma me osvojila......


James Blunt - You're Beautiful


My life is brilliant.
My love is pure.
I saw an angel.
Of that I'm sure.
She smiled at me on the subway.
She was with another man.
But I won't lose no sleep on that,
'Cause I've got a plan.

You're beautiful. You're beautiful.
You're beautiful, it's true.
I saw you face in a crowded place,
And I don't know what to do,
'Cause I'll never be with you.

Yeah, she caught my eye,
As we walked on by.
She could see from my face that I was,
F**king high,
And I don't think that I'll see her again,
But we shared a moment that will last till the end.

You're beautiful. You're beautiful.
You're beautiful, it's true.
I saw you face in a crowded place,
And I don't know what to do,
'Cause I'll never be with you.
You're beautiful. You're beautiful.
You're beautiful, it's true.
There must be an angel with a smile on her face,
When she thought up that I should be with you.
But it's time to face the truth,
I will never be with you.


više od mene kasnije, ručak mi goriiiiiiii :))))

kiss

srijeda, 25.01.2006.

who am i?

čudno. danas sam otkrila da se zovem marijana. i mateja. i maja. i marica. i marina. i ni sama ne znam kako još. zanimljivo. većina ljudi zapravo me zna pod jednim sasvim običnim imenom - marija. pa kak se onda uspjelo desiti da imam toliko imena u očima samo jedne osobe?

heh, nije problem samo u imenima. problem je u tome kaj bi se za svako to ime mogla naći jedna strana moje osobnosti, jedna zasebna ličnost. tužno je to kaj smo danas svi ne samo dvolični, nego čak imamo i više lica. to koje budemo lice pokazali ovisi o situaciji u kojoj se nalazimo. grozno.

ne znam, mislim da sam ja višelična osoba radi zaštite. valjda da zaštitim sama sebe od ostalih, od ljudi koji bi me mogli povrijediti. ne znam, pred curkama (mišici, deadnight, ljubičici) sam uvijek ista, valjda u onom svojem najboljem svjetlu :) ne da ih zavaravam, ni sebe ni njih, nego zato kaj njima nemam potrebu lagati ni ništ skrivati. jednostavno, ne pretvaram se, nego se ponašam onak kak mi dođe. doduše, ponekad malo hirovito, ali jebi ga...... pa ipak imam samo 17.....

s druge strane, prema nekim se ljudima ponašam totalno neslično onoj pravoj sebi. i tu sad na red dolaze marijana, maja, marina, marica, mateja i ostale. one neke stvari čuvam za sebe. ponekad sam tiha. (oni koji me znaju, znaju da je onda nekaj ozbiljno u pitanju jer ja nemrem nikak zašutjet:)) ponekad sam povučena. (da ponavljam tekst iz prijašnje zagrade? - ubuduće za to budu oznake () ) ponekad sam jednostavno čudna. ponekad arogantna(). ponekad ohola(). ponekad hladna(). ponekad gruba. ali ne, to nije marija. to su marijana, maja, mateja, marica i mateja.

problem je u tome kaj ponekad zauzmem krivi stav prema pojedinim osobama. nikad ne budem znala kak se prema kome postavit. postajem sve opreznija i opreznija. i zato molim sve ljude koji me jesu ili budu upoznali, da budu strpljivi. jer možda ne upoznaju uvijek mariju, nego nekog drugog u njenoj koži ;)


to je sve za danas. kissich svima.

utorak, 24.01.2006.

ne znam kak uopće opisati današnji dan. lud, grozan, dosadan ili jednostavno glup? a ne znam.....

mislim, pa i nije bilo tak loše. u školi sam zapravo bila samo na 3 sata, ostalo je otpalo na probu. ali kaj ja znam, izmorila me ta proba..... pa onda profa koja stalno neke gnjavi..... mislim, pa kaj očekuje..... predstavu su radili cijelu prošlu godinu, a ja sam tekst dobila tek prošli tjedan i bila na čak dvije probe.... pa nisam svemoguća...... samo zato kaj studentice ne mogu više glumit pa im treba zamjena..... ajme meni.... i onda ona očekuje da to sve bude savršeno.....E PA NE MOŽE! ja nisam stroj. imam emocije i ne mogu nekaj naučit odglumit, glumim prema raspoloženju i svojem doživljaju svog teksta..... bilo bi lijepo kad bi i ona to shvatila.....

heh, da. proba je trajala koja 2 sata i par minuta trećeg, ali naravno, nisam otišla na sat..... nas nekoliko otišlo je do pivnice i tam smo ostali i četvrti sat..... da, zmarkirala sam matku :) nije baš pohvalno, ali jebi ga..... jednostavno nisam bila sposobna ništ raditi ni razmišljati. lijepo smo kartali belu i pričali malo. ste znali da svaki čovjek kroz svoj život pojede 2-3 pauka u snu? heh, ja danas saznala :) ne znam, hvata me jeza kad na to pomislim. zamisli to - probudiš se ujutro s paukom u ustima..... grozno.....

i tak sam ja napokon došla u školu i odma me počela glava bolit, ko da je to već kronično..... i dođem doma, i opet imam temperaturu i grozno se osjećam, fizički mislim.

a zapravo, ni psihički nisam bolje..... ne znam kaj povlači koje - jesam li zbog fizičkog stanja tak sjebana psihički, ili zbog psihe bolesna?

ah, ma ko bi ga znao.....

da ljudi, koji ovo čitate (a to su čak dvije osobe:)) da vam dočaram malo atmosferu s probe za ekopredstavu, evo jedna pjesmica.....



Ovo je mrtva zemlja
Ovo je zemlja kaktusa
Ovdje se kameni idoli
Podižu i ovdje primaju
Poniznu molitvu iz ruku mrtva čovjeka
Pod trepetom zvijezda što se gasi,
U onaj sat kada
Drhteći od nježnosti,
Usne koje bi ljubiti htjele,
Oblikuju molitvu razbijenom kamenu.

Oči nisu ovdje
Ovdje nema očiju.

Na ovom posljednjem sastajalištu
Zajedno slijepi tapamo,
Izbjegavamo govor, okupljeni
Na obali ove nabujale rijeke

Bez vida, osim ako se
Opet ne pojave oči
Kao vječita zvijezda
Mnogolatična ruža
Sutonskoga smrti kraljevstva
Pusta nada
Praznih ljudi.




meni osobno pjesma je prejebena, a sad dal se bude i vama sviđala..... ne znam ;) tu ste pa komentirajte :)

pussssaaachhh

ponedjeljak, 23.01.2006.

just another manic monday..... šta ja mrzim ponedjeljak.....

da. mrzim ponedjeljak. to je onaj dan kad obično padam u depru jer tek početak radnog tjedna.... uz to još jako dosadnog radnog tjedna.....

heh da. i sad ja visim opet na netu, ko i svaku večer, i ubijam vrijeme. baš mi je dosadno. grozno. skužila sam da svaki put kad mi je dosadno padam u depru. ono, nemam kaj radit pa tugujem :))

sanimljivo, nema kaj. heh, da. i sad ta polako upadam u neko čudno raspoloženje..... ne znam, opet me pere moj ljubavni život :) ajme, samo se bezveze opterećujem:) depresija mi sigurno ne bu pomogla da osvojim nekog frajera :)

kako dobro. iza svake rečenice stavim smajli :) baš bedasto :) ali primilo me..... ono, sretna sam kad tugujem :) to me kao hrani..... ajme, bolesno.

ah, a ne znam. nemam inspiracije danas. sva filozofija se istopila putem od moje sobe do kompa.....

ma bude bolje.

sutra.

ili koji drugi dan.

nedjelja, 22.01.2006.

e moj vikende......

heh, da. prošo je još jedan vikend :(
sinoć sam bila vani, naravno, i bilo je baš ok. nisam išla sa standardnom ekipom i baš mi je drago kaj sam se maknula od njih, a još mi je više drago kaj i mišica tak misli i kaj je skužila kaj joj pričam već pola godine, kak me ubija rutina jer je svaki vikend sve isto......

heh, e pa više nije :)) ove godine još nismo niti jednu jedinu subotu bile u pivnici i ubijale se od dosade! godina je dobro počela, moram priznati..... mislim, više mi nema smisla biti stalno na istom mjestu i opijati se, i to uvijek s istim ljudima. malo promjene uvijek dobro dođe....

hm.... da..... bilo je sinoć i penjanja po drvenim jelenima, hodanja po šumi i 3 sata smrzavanja:))) zato sam danas cijeli dan u krevetu, pijem čaj i vitamine i pokušavam ozdraviti do sutra jer makar mi se baš i ne ide u školu, doma je ipak dosadnije......

i tak.... sad ne znam kaj da pišem. opet ovaj vikend nisam napravila apsolutno ništ za školu - nit sam pročitala lektiru, nit sam naučila tekst za predstavu, niti učila za eu-kviz (to sam odlučila odustati), a mišica i ja nismo završile e-projekt makar smo obećali profi :)))) mislim da bum ovaj tjedan u školi na listi za odstrjel :))) ah da. matku također nisam ni pogledala, a ovaj tjedan valjda pišemo test. jupiiiiii.... baš bum uživala, već idem. ah, da. sam spomenula da sam inače odlična učenica? a već drugi tjedan drugog polugodišta se opraštam od te petice.....

bye bye, moja peeticeee..... vidimo se dogodineeeee......

petak, 20.01.2006.

kraj

da, napokon kraj tjedna.... mislila sam da ne bu nikad došel, a sad je tu :))))

ne znam, valjda ima više razloga kaj sam danas dobre volje. doduše, osjećam se pomalo nadrogirano zbog tableta protiv bolova ( mrzim one dane u mjesecu, zapravo bolove koji idu uz to....) ali mislim da to nije razlog. u školi čak i nije bilo tak loše danas.....

a i vidla sam se sa svojom ljubičicom napokon. dosta je zaposlena u zadnje vrijeme.... život medicinske sestre definitivno nije lak ;) nismo baš puno pričale, došo joj je dragi pa nisam htjela pričat o NJEMU jer su ipak frendovi..... makar je i on super i sve, ali bolje ne.

kad smo već kod NJEGA, danas smo se napokon čuli. čak smo se popodne pozdravili pred školom, čuda li:))) eh da. i onda sam ja, sad navečer, s nešto malo promila i drugih kemijskih spojeva u krvi, skupila hrabrosti i poslala mu sms. i odgovori ON meni lijepo da ne bi vjerovala, ali da mi je upravo pisao sms :) lijepo, velim ja NJEMU, a ja mislila da on na mene zaboravio..... a ON veli da nije, da krivo mislim. još smo se nešt dopisivali i pozvala sam GA na kavu i reko je da može, ak bude imal vremena. eh, pa neka ga nađe. rekla sam MU da javi ak bude mogo, da meni nije problem. eh, sad .... baš ću GA zajebat ak ću morat dugo čekat da se javi..... ma ne.... nisam ja takva. ne bi ja to mogla. baš sam happy.

ali, naravno.... opet su me dečki raživcirali komentarima o mojoj prošlosti..... mrzim to. kad budu napokon shvatili da je to PROŠLOST?!! i on, njegova cura me tolko napada kaj smo zabrijali dvaput i misli da se palim na njega (apsurd totalni), a onda ovaj mene počne dirat i mota se oko mene! naravno, ona to ne vidi i opet ću ja bit kriva. oni su jedni od onih od kojih se definitivno moram distancirat. mislim, već se i jesam poprilično..... ali očito ne dovoljno....

ali ne. ne dam da mi oni pokvare dan. danas napokon vjerujem u ono


everything's gonna be allright....

i zato sad idem slušat marleyja:)))))

četvrtak, 19.01.2006.

kako se riješit tuge, boli i problema :)

heh.... evo me opet. morala sam nešt napisat.


vidla sam GA danas. pred školom. ne znam, ali kao da..... kao da sam sanjala. okrenula sam se od NJEGA. nisam Ga čak ni pozdravila. bojim se. bojim se svojih osjećaja. možda je glupo, ali..... ne znam kaj se s menom dešava. vodim neki rat sama sa sobom. ne želim si priznat da mi je stalo. to ne može biti. ali ipak.... je, stalo mi je. u dubini duše znam da mi je stalo. ne želim to priznati. ni sebi ni drugima. a najmanje NJEMU.

ne preostaje mi drugo nego da GA izbjegavam dok se u meni ne smiri ta bujica emocija. da, to bi bilo najbolje.

mislim da gubim samopouzdanje. već dugo nisam plakala. ali sad, jednostavno ne mogu prestati...... svaka suza na mom licu govori mi da sam zaglibila. preduboko. a nigdje ne zazirem izlaz iz situacije.....

prije sam često pomišljala na samoubojstvo kad mi je bilo teško. bilo je čak i pokušaja...... ali uvijek su me frendovi izvlačili iz svega..... pa makar sad imam i ožiljke na rukama od rezanja..... hm.... rezanje..... nešto neopisivo..... svakim novim rezom i novom kapljicom krvi osjećam da zlo izlazi iz mene.... uzroci nesreće kao da nestaju...... poslije sam se uvijek osjećala bolje. malo me pekla ručica, zapravo ranica jer nije uvijek bilo na ručici :) , ali to nije bilo ništa u usporedbi s osjećajem nestajanja boli i problema......

ali ne. neću se više rezat. obećala sam. i sebe i drugima. i obećanje neću prekršit.

kako..................?

Osjećam. Osjećam da sam živa. Ne mogu to isključiti. Imam prste : jedan, dva, tri, četiri, pet..... Pet prstiju imam. Ti imaš lice. Pomilovat ću tvoje lice. I oči imam. Moje oči su plave, nebeske, a tvoje tamne. Još uvijek njima promatramo. Slušam zvukove. Srce? Bilo? Otkucava. Osjećam mir. Mirna sam kad sam s tobom. Kada jedno drugom darujemo lepršave misli. Ovdje smo, zar ne? Zagrljeni, naslonjeni jedno na drugo, štitimo se.... Ima li snažnijeg doživljaja ili čovjekoljubivosti?



Što trebam činiti, reci mi? Ponekad čitam knjige. Lijepe i strašne. Ponekad trčim, samo trčim uokolo kao luda. Ponekad razmišljam. Samo sklopim oči i razmišljam : o sebi, o drugima, o svijetu. Jučer sam gledala patke na rijeci. Shvatila sa, možda je glupo, ne mogu opisati kako, da su žive i da je život čudo : ta rijeka koja teče, patke, breze, brijeg nasuprot, nebeska modrina, moje tijelo, moj duh..... moja čežnja, radost kada sam sretna i tuga kada sam nesretna, očaj.... nada, naša ljubav.... sve je čudo. Život je čudesno lijep.

srijeda, 18.01.2006.

Idemo do dna, tuga ti i ja.

ehh.... evo mene opet, u 23:23 (mora da neko misli na mene.... baš me zanima tko:)) i opet ću nekoliko svojih gluposti učiniti dostupnima široj javnosti..... za početak, deadnight, hvala kaj si došla ;) ti znaš da ja tebe jako volim i zato zasad jedina znaš za blog. rekla budem i mišici, ali ne još.....

veliš ti meni da znaš da sam sretna. pa i jesam, i nisam. mislim, škola - sve super, nema problema. sa starcima sam si super i jako sam sretna kaj imam nekoliko zbilja dobrih frendova. čak mi nije ni dosadno u životu. ne kao nekad. i zbog toga sam jako sretna. ali...... kao i uvijek, nekaj fali. fali mi ljubavi, nježnosti...... bojim se da sam ipak osjetljivija i osjećajnija nego sam mislila. ponekad se osjećam tak isprazno..... jednostavno, trebam nekoga. nekoga s kim mogu pričati, koga mogu zagrliti, kome mogu sve reći.....
već dugo nije bilo takve osobe u mom životu. svakim danom mi se sve više i više čini da još neko vrijeme ni ne bude takve osobe. puno puta sam ja zajebala stvar i bila sam bitch, ali oni, do kojih mi je zbilja bilo stalo..... njih nikad ne bi povrijedila. ne bi mogla. oni su uglavnom povrijeđivali mene. i tak sam nakon svake veze koja mi je nekaj značila ja izlazila ko povrijeđena strana. ne znam. valjda je problem u meni. ne mogu se zaljubit, ali onda kad se napokon zaljubim..... onda se jako vežem za tu osobu i teško da ju mogu prestat voljet od danas do sutra. skužila sam i to da se nikad ne zaljubim u nekog ak nisam s njim u vezi. mislim, dečko mi se može jako sviđat, ali kao da sam programirana da se ne zaljubim dok se tome ne zazire neka budućnost?!
mislim, nisam imala toliko puno veza. imala sam 4 veze. od toga recimo da su dvije bile ozbiljnije. kad sam počela prvu vezu, bila sam još dijete, imala sam 13 godina. naivna, mlada, puna nade, snova i misleći da mogu osvojiti svijet. eh, on..... on me ubijao malo pomalo svojim lažima, prevarama. ali nisam si mogla pomoći. bila sam mu spremna sve oprostit samo da budem s njim. bio je gad koji me psihički uništio. bezbroj noći nisam spavala, plakajući sam dočekivala zoru. bio je u vezi s njom i sa mnom u isto vrijeme, nijedna to nije znala. poigravao se s nama kao igračkama. odlučila sam to prekinuti. ipak nisam mogla pasti toliko nisko.
ali voljela sam ga. usprkos svemu, i dalje sam ga voljela. mislila sam da to nikad neće prestati. bezbroj puta smo prekinuli i opet se mirili, bezbroj puta mu je bilo žao i bezbroj puta me volio više nego nju. nisam ni ja bila anđeo. ta, prevarila sam ga s njegovim najboljim prijateljem! to je moralo prestati, završiti. morala sam okrenuti novu stranicu.
tada se pojavio on. bili smo samo prijatelji, ne pretjerano dobri. i onda smo jednog dana počeli pričati, pričati, pričati..... bio je toliko dobar, pametan, simpatičan..... toliko da te večeri nisam mogla zaspati jer sam na njega mislila. počeo mi se sviđati novi dečko! bila sam presretna..... to naše prijateljstvo razvilo se u ljubav. prvo s moje strane, a onda i s njegove. bili smo jako sretni zajedno. kad sam bila s njim, osjećala sam se tako dobro da sam mislila da mogu poletjeti i vinuti se nebu pod oblake...... bila sam u sedmom nebu.

potrajalo je neko vrijeme. toliko dugo dok nas upravo zbog tog našeg slaganja nije ubila rutina. ubila je onaj žar koji svaki par mora imati. ali i dalje sam ga voljela. mi se nikad nismo posvađali. nikad me nije namjerno povrijedio, a ni ja njega. nikad mi nije lagao. bio je savršen. presavršen. moralo je puknuti.

trebalo mi je jako puno vremena da ga prebolim. sad smo prijatelji, poprilično dobri. ali..... nakon njega nisam se uspjela zaljubiti. nitko mi nije bio dovoljno dobar da se s njim upustim u nekaj više od jedne, dvije noći.
mislim, bio je jedan dečko, jako mi se sviđao. ali.... ne znam, valjda on jednostavno nije bio dečko za mene. nekad sam mislila da se i ja njemu sviđam, a nekad da me ne podnosi. nikad nisam znala na čemu sam s njim. umorilo me to, trajalo je mjesecima......

e, a onda, onda se desilo nešto novo, lijepo. za novu godinu odvojila sam se od svog standardnog društva i otišla na drugu fešticu, tamo sam upoznala jednog super dečka..... bio mi je tako zgodan, sladak, simpatičan..... zabrijali smo. i pričali puno. i sve se činilo super. rekli su mi da sam GA totalno zmotala. i javio mi se par dana kasnije. dopisivali smo se i zbilja mi je bio super. i onda smo se našli opet na istom mjestu gdje smo se upoznali..... i pričali o nama. reko je da hoće da budemo samo frendovi. a ok, rekoh ja. i bolje. ne poznajem GA dovoljno. ali ipak....kad GA vidim, srce mi počne užurbano lupat, skrećem pogled jer sam sigurna da sam crvena ko paprika. nije mi došo na rođendan. rastužilo me to malo. ma pisala sam o tome već. ovaj tjedan uopće nismo pričali. nismo se čuli već tjedan dana. očito je da od nas ne bude ništa. pozdravit ćemo se na cesti kad se budemo vidjeli, i mislim da bude to to.
ma idem ja radije spavat. sad sam se samo rastužila....


Uzmi me kad hoces ti,
barem mene mozes uvijek imati,
hajde dodji da se srce napije
reci sta ce meni zivot bez tebe

utorak, 17.01.2006.

ajme meni.....

Nostalgična - TBF


Može bit da san potrošio i ono malo suza,
za navodnit dolinu sevdaha i bluza.
Svit je tužan, tu nikad neće bit pravde
za one koji žele samo da žive i rade,
i samo vole i smiju se svemu ka vicu.
A ja se pitan ima li smisla pravit dicu,
donosit ih na svit di su život i sloboda
ka roba koju će neki moćnik prodat.
I ove stare melodije bude memorije,
čiste nostalgije,
i ne znan šta mi je.
Stari s bafama, stara s ogromnon trajnon,
sestra i ja cili umazan slajon.
I sve je daleko i tajno,
al ditetu sve je sjajno.
Znan i onda nije sve bilo bajno,
al pari mi se puno lipše.
I ove kapi kiše
ka da šapću-nikad više!

Jer sve prolazi, ostaje samo u nama,
u srcima, u umu i foto-albumu.
Priča svaka slika, da ne zaboravin nikad
nasmijana lica nekih starih prika.
Nekih nema više, ostale su sjene,
mora bit da je s njima nesta i dio mene.
Al vrate ga kiše i vitar s juga,
neka stara pisma, nostalgija i tuga...


Nekad se pitan jel tribalo sve baš tako bit,
pa mislin tribalo je bit kad je proklet ovi svit.
Dobri ljudi uvik izvuku deblji kraj,
zato se nadan da postoji pakal i raj,
neki viši sud, božja pravda,
da presudi i kazni svakog onog gada
željnog rata i žednog krvi,
ali ko je bez grijeha nek baci kamen prvi.
Ironično, zaista, da citira Krista,
jedan od onih šta je odgojen u obitelji ateista,
u mraku,
u miješanom braku,
u nekoj dalekoj zemlji sad je samo u zraku,
(i baš me tamo donila roda)
Je, da ne mrzin i buden pošten, iskren i otan.
A razliku između zla i dobra
nisan naučio ni od fratra, ni od hodže, ni popa.

Kad su zavladali oni šta su pali s kruške,
božji ljudi su blagoslovili puške.
Ovce slali u smrt za svoga boga jedinoga,
za ludilo svoga ideologa.
I kad zavlada mržnja razum nije lijek
i ludilo uvik promjeni tijek
povijesti,
ispiše novu, krvavu stranu,
u zemlji seljaka, na brdovitom Balkanu.


Zato letin visoko iznad napaćenog tla,
daleko iznad poimanja dobra i zla,
visoko gore, ka suncu, u nebesa.
(di se gužvaju poruke es em esa)
Iz ovog vrimena izlazin van,
i zaranjan u neki davni, zaboravljeni san,
u neki bolji dan,
pun smija i vica,
di su sritni ljudi i njihova dica.
I gledaju u sutra ozarena lica,
puni nade,
u tom svitu pravde,
jednakosti, bratstva i slobode.
(u svit ljubavi me misli vode)
I još uvik virujen da će na ovoj planeti
jednog dana svi ljudi moć živit sretni.
Razum, ljubav i znanje izgradit će raj,
i znaj,
neće bit ironije za kraj....



Razum, ljubav i znanje izgradit će raj,
i znaj,
neće bit ironije za kraj....


neće bit ironije za kraj....


neće bit ironije za kraj....



neće bit ironije za kraj....



......................................

ponedjeljak, 16.01.2006.

eh...... sve je dobro kad se dobro svrši.....

da, i to je prošlo...... još jedni praznici su iza nas.....
ima li boljeg načina za provest zadnji vikend praznika nego veeelikom rođendanskom feštom?
ne, nema. sad kad je to iza mene mogu definitivno reći da je uspjelo. svi su rekli da im je bilo fenomenalno i ja sam zbog toga ponosna na sebe kao organizatora :)
kažem, na sebe, jer sam tak ionak sve organizirala sama. ovo dvoje kao da i nije slavilo. to svi vele. jedino sam se ja brinula da ljudi imaju sve i da im je dobro. oni su se zasjeli ko kokoši i nisu nikog ni pozdravili kad su došli, i to su svi primijetili. niti su kome zahvalili nit ništ. mislim, totalno nepristojno. wild se još pobrala doma prije 3, a da nikome nije rekla da ide doma i da se s nikim nije pozdravila, i nismo imali pojma di je. a mi smo ostali do negdi 5, čak smo počeli i čistiti nekaj malo....

dobila sam toliko preslatkih stvari...... nisam materijalist, kao ni moji frendovi (oni koje nazivam frendovima - o "manje dobrim prijateljima", tj. samo poznanicima ne želim pričati) i naši pokloni su uglavnom simbolični, tek za uspomenu. došli su mi svi, osim NJEGA. ON nije došo jer se posvađao sa starim i nije mogao doć..... bila sam tak tužna.....

znam, vikend prije fešte smo rekli da budemo samo frendovi, ali tak sam ga htjela vidjet..... baš sam htjela da dođe. ali nije mi to pokvarilo večer. barem sam se trudila da mi ne pokvari. čini se da ipak nisam ravnodušna, makar to cijeli tjedan tvrdim svojim curkama..... ali zbilja sam mislila da ga gledam samo ko frenda..... jako sam zbunjena u vezi dečkiju. teško se zaljubljujem, ali kad zapnem za nekog..... moj problem je kaj djelujem ko hladna i bezosjećajna osoba, makar sam jako osjećajna. mislim da sam tu masku nabacila jer su me ljudi previše puta povrijedili, morala sam stvorit neki obrambeni mehanizam.....

inače, danas sam GA vidla..... tak mi se lijepo nasmijal, rastopila sam se. rekli su mi dečki da je on trebao bit moj rođendanski poklon. trebao je doć sa mašnom oko vrata.... baš slatko, jel? ali kaj je, tu je. nema veze. imamo još puno vikenda za provest u kleti,a ipak smo se tamo upoznali i tamo je skoro pa stalni gost......

ah, da. danas je i škola počela. mislila sam da ću umrijet u školi. prvi sat nismo imali, ali ostatak dana...... činilo se kao vječnost....... pogotovo blok sat engleskog..... nisam se uopće naspavala još od fešte, jer je moja mišica opet spavala kod mene pa i nismo spavale, a i morali smo čistit jučer.....

ah, to čišćenje. nisam se napila na fešti, ali sam zato popila malo više jučer kad smo čistili..... bilo je ludo, baš smo se zabavljali. najgore je bilo čistit wc, koji je trebalo odštopat..... hvala bogu kaj su i dečki bili tam pa smo im mogli to podvalit :))))) ah, bilo je ludo..... bili smo tamo od 11.30 pa sve do 17.00.... s tim da smo 3 sata sjedili, zafrkavali se i pili.

ah, još moram sredit dojmove. imali smo i padobrance u subotu, došli su svi lokalni pankeri kad su čuli za feštu..... bilo je to nevjerojatno. moja ekipa i pankići, svi plešemo zagrljeni, sretni, super raspoloženi i pjevamo parni valjak!!!! da, parni valjak!!!
onaj tko to nije vidio, ne bi ni vjerovao..... ludilo, totalno.
vibra je bila totalno dobra, to se vidlo na ljudima. kad sam bila prošli puta tamo na rođendanu, nije bilo ni približno dobro ko u subotu. svi su sjedili i formirali grupice. u subotu toga nije bilo, svi smo plesali i svi, ali baš svi smo se međusobno družili.....

i da, za kraj imam jednu zahvalu. makar nikome nisam rekla za blog i znam da ga nitko od mojih ne čita, ali hvala trnju kaj su svirali, bilo je fenomenalno!
HVALA, HVALA, HVALA, HVALA, HVALA!!!!!

četvrtak, 12.01.2006.

u 3 pikse marmelade, koji dan........

danas.....jao, koji dan...... katastrofa!
tak sam ljuta zbog fešte koju pripremamo.....
rekla sam starcima da slavim sama. zato kaj ja i inače financiram 75% fešte, makar smo dogovorili da svako plaća jednako....
problem je u tome kaj su moji već kupili i sokove i hranu, mama bude pekla slance, dali budu mi vina,puuuuno vina i bijelog i crnog, i još budu mi kupili 2 gajbe piva. znači, njima još ostaje da kupe žesticu i mineralnu, a pazi ovo - vele da ja još moram dati udio da se to kupi! mislim, hello!!!!!!
kaj slavim smao ja ili svi skupa? ali ne samo to, nego sam dogovorila i prostor i sredila na policiji.....
istina, ima najviše mojih ljudi, ak izuzmemo zajedničke, ali i ovi zajednički dolaze uglavnom zbog mene..... mislim, nisam umišljena, samo sam realna.....to su mi danas i moje curke rekle.....

ma neću se više živcirati radi rođendana. bitno je samo da sve dobro prođe i da ljudi budu zadovoljni..... a i na kraju krajeva, ja oću biti zadovoljna....


inače, osim te fešte ničim se ne bavim. gubim dane i tak.
jao, nemam inspiracije....... čuda li......

utorak, 10.01.2006.

samo za nju

danas sam imala rođendan :)
puno godina, puno..... a kaj sad, moram se pomirit s tim da starim....
cijeli dan je ludo, ludo, ludo, svi mi čestitaju....
po broju čestitki moglo bi se čak zaključiti da me ljudi vole, ali nisam baš sigurna u to..... mislim, čestitali su mi ljudi koje ne mogu smislit i kojima baš i nisam omiljena....kako dvolično!
mrzim dvoličnost. najviše me pogađa da to kaj sam prema svima iskrena, meni stvara neprijatelje. a zbilja pokušavam biti fer prema svima..... life's a shit. sometimes.

muče me neke stvari.....danas je prošlo točno godinu dana otkad je poginula,a ja još nisam smogla snage da joj zapalim svijeću na grobu. ne znam, nisam kukavica inače, ali ovo...... čak i nakon godinu dana prebolno mi je sve to. još uvijek nisam svjesna da je nema. ne mogu se pomiriti s tim. bila je tak puna života, vesela, zabavna..... a onda se desila ona prokleta nesreća koja nam ju je uzela....
sjećam se da sam prošle godine došla iz škole, nakon kaj sam cijeli dan feštala i nakon kaj je sve bilo savršeno....presavršeno.... dočekala me mama..... još se sjećam face kad me vidla..... znala sam, odmah sam znala da nekaj ne štima, neke se desilo... jednostavno, dan je bio presavršen.....

kad mi je rekla, izjurila sam iz kuće, otrčala u šumu i ostala sama do jutra tamo. plakala sam i plakala, ali pomoći nije bilo. njezin život se ugasio..... a imala je tek 16 godina.....

ono kaj će me uvijek proganjati je to da me ona to jutro probudila..... prva mi je čestitala rođendan.... i obećala je da će doć na feštu jer se nismo vidjele mjesec dana.......

.......ne mogu više..... prebolno je........

zauvijek u mom srcu. nikad je neću zaboravit.

ponedjeljak, 09.01.2006.

za početak.......

da. uspjela sam. registrirala sam se :)

pa da onda za početak napišem nekaj..... ovak.... praznici su, meni je dosadno doma....
pa mi je dosadilo čitanje tuđih blogova, odlučila sam i ja napraviti svoj :))

pa kaj inače radim? ovak.... slušam muziku, čitam, izlazim i spavam :)
a kad nisam na praznicima, u sve to pokušavam ubaciti školu :)

volim se družiti, jako sam društvena i imam puno frendova, ali samo nekoliko pouzdanih kojima u potpunosti vjerujem....

nemrem vjerovati. moram ići. kasnije napišem nekaj više.
ko da je bitno.
tak ionak to niko ne bu čital.
ahh....