nisu još ni 2 sata, a ja sam već doma.... al da sam barem dobre volje.... ne znam, totalno sam deprimirana. mrzim samu sebe. mrzim se. mrzim se. mrzim se. mrzim kaj sam takva. mrzim se kad sam takva.
a kaj se zapravo desilo? ništ. u tome i je problem, ništ se ne dešava. ne znam. valjda sam previše popila pa me pere depresija. ali ne mogu. ne mogu više tako. fale mi neke najobičnije stvari. fali mi društvo koje bude htjelo sa mnom u disko isplesat se. fale mi ljudi s kojima mogu pričat. sve mi fali. ali najviše me fali nježnosti. fali mi osoba kojoj mogu reći kaj me muči, kaj se dešava sa mnom..... fali mi zagrljaj, fali mi neko utočište. već predugo nisam imala tak nešto. i to fali. to mi treba.
već dugo nisam imala tu neklu posebnu osobu. ne znam zakaj ,valjda zato kaj svi koji se zanimaju za mene nisu dovoljno zanimljivi i zato kaj me oni koji mi jesu zanimljivi jednostavno odjebu. jebi ga, kaj je tu je. moram se pomirit s tim da nisam dovoljno dobra. i kaj sad, da si režem žile? heh, baš mi sad i dođe da to napravim........ znam, glupa sam i sve to, ali kaj ja mogu? depresivna sam. previše depresivna. to više nije normalno.
nisam GA vidla već neko vrijeme. ne javlja mi se od srijede. ne znam, ON je prvi koji mi se nakon tolko vremena sviđa.... a odjebal me je. ne znam, možda je čak čul priče o meni. stvarno ne znam. a i nemrem skužit njegovo ponašanje. kak je moglo doći do takve promjene? svi, uključujući mene, su mislili da sam ga zmotala.... a onda on hoće da budemo frendovi!
ne znam, kaj se desilo? zakaj meni? zakaj uvijek neko krivi? i zakaj, k vragu, se ja tolko zamaram s tim? zakaj nemrem jednostavno sve odjebat, i prestat se zamarat s tim kolko nemam sreće u ljubavi? i zakaj mi, k vragu, treba neko muški?!?
Post je objavljen 29.01.2006. u 01:44 sati.