da, napokon kraj tjedna.... mislila sam da ne bu nikad došel, a sad je tu :))))
ne znam, valjda ima više razloga kaj sam danas dobre volje. doduše, osjećam se pomalo nadrogirano zbog tableta protiv bolova ( mrzim one dane u mjesecu, zapravo bolove koji idu uz to....) ali mislim da to nije razlog. u školi čak i nije bilo tak loše danas.....
a i vidla sam se sa svojom ljubičicom napokon. dosta je zaposlena u zadnje vrijeme.... život medicinske sestre definitivno nije lak ;) nismo baš puno pričale, došo joj je dragi pa nisam htjela pričat o NJEMU jer su ipak frendovi..... makar je i on super i sve, ali bolje ne.
kad smo već kod NJEGA, danas smo se napokon čuli. čak smo se popodne pozdravili pred školom, čuda li:))) eh da. i onda sam ja, sad navečer, s nešto malo promila i drugih kemijskih spojeva u krvi, skupila hrabrosti i poslala mu sms. i odgovori ON meni lijepo da ne bi vjerovala, ali da mi je upravo pisao sms :) lijepo, velim ja NJEMU, a ja mislila da on na mene zaboravio..... a ON veli da nije, da krivo mislim. još smo se nešt dopisivali i pozvala sam GA na kavu i reko je da može, ak bude imal vremena. eh, pa neka ga nađe. rekla sam MU da javi ak bude mogo, da meni nije problem. eh, sad .... baš ću GA zajebat ak ću morat dugo čekat da se javi..... ma ne.... nisam ja takva. ne bi ja to mogla. baš sam happy.
ali, naravno.... opet su me dečki raživcirali komentarima o mojoj prošlosti..... mrzim to. kad budu napokon shvatili da je to PROŠLOST?!! i on, njegova cura me tolko napada kaj smo zabrijali dvaput i misli da se palim na njega (apsurd totalni), a onda ovaj mene počne dirat i mota se oko mene! naravno, ona to ne vidi i opet ću ja bit kriva. oni su jedni od onih od kojih se definitivno moram distancirat. mislim, već se i jesam poprilično..... ali očito ne dovoljno....
ali ne. ne dam da mi oni pokvare dan. danas napokon vjerujem u ono
everything's gonna be allright....
i zato sad idem slušat marleyja:)))))
Post je objavljen 20.01.2006. u 23:12 sati.