...ja sam samo jedna u nizu...

utorak, 28.02.2006.

djete
strasno mi se svidjas
ovu noc
zapamti
zelim da te ljubim
svu noc
rijeci su isto kao i gomile ljudi
nije nuzno znati za sve
odaberi za sebe samo one prave
volim te
ako dobro gubi pred sobom svoju snagu
ako vise ne poznajes smijeh
kakvo zlo to onda moze biti lose
volim te
ona jadna a njih dva pijana gadna
djete
u ocima ti suze
places li to u noci poput ove
kada zvona zvone
i kada zamire grad

.....zagrli me nježno
neka traje vječno
otjeraj od mene
ove oblake
zagrli me nježno,
ljubi me polako,
ostanimo tako
dok ne osvane..........

ponedjeljak, 27.02.2006.

......ti si moj otkazani let
izgubljeni put za bolji svijet
bez tebe sve važno nestaje
bez tebe bol ne prestaje.....


ne, nisam tužna danas i ne tugujem zbog NJEGA. kao što rekoh, nije vrijedno. ne znam zakaj, al baš sam dobre volje. potpuno neočekivano. ali ovak je bolje, saznati dal oće ili ne, a ne mučiti se. lakše je krenuti dalje. a pogotovo ak se pokaže ko idiot, onda ga imaš imaš razloga zamrziti :) uglavnom, mislim da GA ne budem više spominjala, bar ne tak često. a samo za mišićinog tipa- ovo je zadnji put da ga pišem velikim slovima;)

baš mi se slušaji neke tužne pjesmice, ljubavne. ne da se rastužim, nego tak, smiruju me. jedna pjesma mi već danima ne izlazi iz glave..... stublić i film..... trenutno mi je to najljepša ljubavna pjesma:)

....doći ću ti u snovima
kad noć proguta dan
nježno kao kaplja rose
past ću na tvoj dlan
doći ću ti u snovima
da ti ukradem poljupce
neka vrijeme samo leti
još uvijek volim te.....

joj, ljudi, ne znam kaj bum sa prokletom školom..... nikak da se primim knjige, a vrijeme mi je :/ ne znam, sad počinjemo vježbat za lidrano polako i tak, opet bumo izostajali s nastave. grozno. mislim, nije da se bunim, ali.....

no, uglavnom, trabunjam gluposti. idem sad pogledat kaj ima na drugim blogovima, a onda učiti.

ispravak netočnog navoda : probati učiti :))


kiss

nedjelja, 26.02.2006.

trenutak (ne)inspiracije

evo me doma :)) sinoć nisam bila nigdi, ali danas sam zato to pošteno nadoknadila:))

bila sam vani, svugdi. i baš mi je bilo lijepo. sad, u zadnjih sat vremena sam se i napila. malo. ok, malo više ;) nekak su mi slova čudna, teško pogađam prava :))

da....uglavnom, rekla sam sama sebi da bum neke napisala kad dođem doma. ali sad ne znam kaj da pišem.

sinoć sam bila zbedirana, opet sam plakala nakon kaj sam čula ono, ali me utješil dečko koji mi se sviđal prije NJEGA. zanimljivo, jel? uglavnom, skužila sam da je on zbilja super frend i da mogu računati na njega kad god mi treba neko. i stvarno sam mu zahvalna, jer danas se osjećam puno bolje nego prijašnjih dana. (valjda onaj njegov savjet da odspavam i da bu ujutro bolje ipak vrijedi - da, reko je ak ne bu bolje da ga nazovem:) ) uglavnom, zbilja se danas nisam bedirala. nisam dala da to utječe na mene jer stvarno nema smisla. shvatila sam da ne trebam dečka da bi bila sretna. to su samo klišei:)

najbolje da se zasad distanciram od muškog svijeta kaj se tiče ljubavi. trenutno me dečki zanimaju samo ko frendovi. tak je i bolje. općenito, dečki su bolji frendovi od cura. većinom ne tračaju tolko, ne miješaju se u neke stvari ko cure i puno su iskreniji. pričam o njima kao o frendovima, naravno:) o tome kakvi su partneri, radije ne bi danas;)

mislim da bi sad trebala prestati, dok sam još uvijek dobre volje jer mi slijedi faza triježnjenja, u kojoj se, već po pravilu, zbediram :( danas to oću izbjeći, pa idem spavat:))

e, da. sljedeći vikend smo opet u kleti. baš me zanima kak bum reagirala ak ON dođe. iskreno, mislim da sam dovoljno jaka da GA ignoriram. tolki karakter ipak jesam. a i imam onaj prokleti ponos koji je inače karakterističan za muške, tak da..... ;)

ah. čudna sam ja biljka.

i za kraj. znam da ima osoba, mojih frendova, koji čitaju, lai ništ ne komentiraju. njih molim da ipak ostave komentare, jer to su ljudi koji me najbolje znaju (kad ovo pročitaju, znali budu na koga mislim i na koga se to odnosi) i koji mi jako puno znače. pa bar da znam da su bili tu :)

a sad, idem spavat. al zbilja.

kissich svima :)

swe was woim, jako:))

pogotowo kad sam pijana:))
(al ja bar priznam ;) )

petak, 24.02.2006.

kako se najlakše ubiti? (naslov napisan naknadno pa vas molim za savjete :)) )

u pičku materinu, kak sam bijesna. posvađala sam se sa starim, ali onak opako. ne znam koji mu je kurac. nema ga doma cijeli tjedan i onda kad napokon dođe sere mi za večerom kaj sam odgovarala frendici na poruku. ja ko ja, nemrem biti tiho i odmaknuti mobitel, nego se moram posvađati s njim. i to baš danas, kad sam trebala burazu na rođendan, a onda k mišici spavat. nemrem vjerovat. ne pusti me sad nikud. mislim da mi je ovo prvi put u životu da me ne pusti van.

mislim da bi mogla sad ubiti nekoga. mislim, kreten me ne pušta na rođendan svojem vlastitom sinu!! jel to normalno? ne znam, al meni se nekak čini da ipak nije!

pizdim polako. cijeli prokleti tjedan sam živčana. ne znam ni sama na koga, valjda na sebe. sama sranja mi se dešavaju, nikak da se karte i meni dobro poklope. jebeju me u školi, pa doma, pa sam zamrznula odnose s nekim ljudima, a ON mi i dalje ne izlazi iz glave. i kak da onda ostanem normalna?

rekla sam mišičinom tipu za blog. bil je tu. ali nije ništ komentiral :( heh, ali mi je nakon čitanja bloga rekel neke stvari koje su onda samo doprinijele mojem inače lošem stanju. rekel je NJEMU, još u prvom polugodištu dok se nismo ni poznali, za ONO. i mislila sam si da je ON čul nekaj loše o meni, ali nisam mislila da je to čul od jednog od mojih najboljih frendova..... i to me još predstavil kao, da citiram, "prokletu kuju koja da svakome, samo njemu ne". zanimljivo, jel? e pa, hvala ti dušo;) baš si mi pomogel da GA osvojim:))

uglavnom, nakon toga sma otišla u svoju sobu, legla na pod, stavila ruke na koljena i plakala do pol 4 ujutro. jedino normalno biće koje imam doma je moj zec. on me nikad nije naljutil ni raživciral. i uvijek je tu kad ga trebam :) i uvijek skuži kad sam loše volje pa se onda smiri malo i hoće se maziti. ah..... moj zeko.......

uglavnom, da. kaj se tiče NJEGA, definitivno si moram pustit mira. reko je da nisam njegov tip. ah, dobro. a na dočeku sam bila? ma jebeš muške, ko ih treba. samo smetaju. treba pobiti tu gamad, svi su isti.

ne znam kaj će oni nama uopće? pa mi možemo i bez njih. samo nam stvaraju bol. gadovi debilni prokleti.

možda i nisu svi isti, ali kak onda objasnit činjenicu da uvijek nabasam na idiota? ah....

glupa sam. dozvolim si da mi dečko koji inače i nije moj standardni tip, znači neke malo više, a onda kasnije tugujem. pa kaj mi to treba? ne. treba mi samo nekoliko desetaka tableta za spavanje pa da onda konačno završim s tim. s cijelom tom farsom nazvanom moj život.

srijeda, 15.02.2006.

povratak :))

znam, znam..... dugo nisam ništ napisala, ali...... jednostavno ne znam kaj da pišem. dobro sam, za promjenu je sve ok :)) više ne šizim svaki put kad GA vidim.... sad samo svaki drugi :)) i dalje imam neke ispade vezane uz to....ono, refleksno okrenem glavu kad GA vidim makar ON mene uvijek lijepo pogleda i uvijek se nasmije.....

heh....a ne znam, čudno je to.... čudno reagiram kad GA vidim..... ali me prolazi polako.... privikla sam se na situaciju :))

sutra napokon idem s ljubičicom na kavu, nismo se vidle već 3 tjedna!

ovaj tjedan skoro pa me i nema na nastavi.... pripreme za petak, uvježbavanje predstavice.... danas i natjecanje iz hrvatskog..... sutra opet cijeli dan probe, dogovor je da idemo na samo 2 sata.... u petak idem samo pisati njemački..... jao, uživancije li :))

to je to zasad. stvarno nemam inspiracije. o čemu da pišem?? prijedloge molim:))

pusach;)

nedjelja, 12.02.2006.

evo me napokon..... razlog mog dugog izbivanja bio je taj da mi je doma došo buraz:)) pa nisam mogla na komp:((

uglavnom, imala sam jedan od gorih vikenda u životu. posvađala sam se sa ženskom s kojom sjedim. iskreno, za nju mi se jebe, ali svađu je uzrokoval moj polubratić i pokazal se totalno dvoličnim. to me najviše pogodilo. ono. pravi mi se frend, tu je kad ga trebam, a onda me ogovara s najvećom okolnom kurvetinom (ne pretjerujem, majke mi). a valjda se nada da bu neke dobil, kak to veli mišičin tip....

u to su sve umiješani i još neki ljudi iz mog razreda. na svu sreću, znam koji su to, oni najveći materijalisti koji vole samo sebe i svoje glupe pare. ma jebeš ih, to ni nisu ljudi. ono, ak nemaš na sebi stvare u vrijednosti bar 2000 kn, nisi čovjek za njih. ma mrš, mislim da oni nisu ljudi s takvim svojim glupim, snobističkim stavovima.... a najbolji paradoks mi je u svome tome taj da su oni prvi antiglobalisti po riječim, a po ponašanju su potpuno globalizirani:))))

heh, da. ma boli me ona stvar za njih.

uglavnom, da. vidla sam NJEGA sinoć. sreli smo se skroz bezveze. nisam GA čak ni skužila dok me nije dozval :)) ali onda, onda sam se potpuno izbezumila. postala sam totalno luda. euforična. ne znam kaj mi je bilo. ne znam, nemrem podnijet njegov pogled. gotova sam čim me pogleda. ovo više nije zaljubljenost. OVO JE LUDILO.

utorak, 07.02.2006.

već 2 dana sam doma, bolesna.

i naravno, dok tak ležim..... opet me hvataju moje depresije, najgori osjećaji, moji najgori strahovi....

preksinoć sam pričala s mišičinim tipom o NJEMU. inače, mišičin tip i ja smo si poprilično dobri. on me spojil s NJIM. on je najviše htio da ON i ja budemo zajedno, i najviše se trudio oko toga. i preksinoć mi kaže da se jako razočaral u NJEMU. jer sam se i ja razočarala. mislio je da je ON bolji. reko mi je ovak o NJEMU : "on je dripac, misli da mora biti faca u svakom pogledu..." rekla sam mu da moja situacija s NJIM ne bi trebala utjecat na njihov odnos, a on je reko da ok, al oni si ni inače nisu baš pretjerano dobri izvan škole....

spomenul mi je situaciju s reprize, kad GA je pozval van. kasnije mi reko da to nije bilo zbog mene,ali znala sam da je. vratil se užasno živčan unutra. a ON je odma došo k meni. sve je bilo jasno. e, sad mi je reko kaj se dešavalo vani. zderal se na NJEGA da kak se to ponaša prema meni, a ON mu je reko nek se skulira.....

uglavnom, sad nakon svega, kak bi mogla nastavit ovu farsu? ispada da je ON bil s menom jer su to drugi forsirali. ne znam, ali ne treba mi nekaj takvog. najgore je kaj mi se dečko sviđa. al zbilja.

ne znam, već dugo mi se neko nije tolko sviđal. al sad..... a kaj ja znam.... moram ga prekrižit i krenut dalje.

....al kada me dotakne
ja protrnem
i bogove i vragove zovem
ako mogu vrijeme da zaustave.....

ne znam, kad me sve to prođe, dala budem mu na znanje kolko me ovo uništava. opet. opet me neko muški uništava. ne mogu vjerovat. ne znam, ne bi htjela da sazna za sve sad dok mi je još uvijek stalo..... ali jednom, jednom budem mu sve stresla u facu.... njegove promjene ponašanja..... promjene raspoloženja..... nade koje mi daje, a koje su lažne.....

.......u mojim venama još je njegovog otrova.....

ako ikad zalutaš na ovaj blog, TI, da TI, ovo je samo za TEBE:

.....umorna sam, shrvala me za ljubavlju tvojom duga glad......

idem spavat. imam temperaturu. već i buncam.

nedjelja, 05.02.2006.

heh, da. nedjelja popodne, meni dosadno doma..... standardno....

uglavnom, da napišem kak je bilo sinoć. pa, bilo je dobro :)) ganz gut. bili smo u kleti, malo smo si popili...... bila sam baš super volje... bila je i cura koju sam upoznala na dočeku.....ženska je fenomenalna. odma na početku smo se dogovorile da bumo se napile. i jesmo, napile smo se. mislim, ne onak jako, samo malo za dobru volju :)) i zafrkavali smo se lijepo i zbilja je bilo dobro.

e, a onda su me dečki počeli zafrkavat za NJEGA. da bude sad došo i te spike. a jebiga, meni svejedno kad sam prva znala da bude došo:)) i došo je ON, s frendom. i pričali smo nešt malo, ali.... kaj ja znam. u mojoj glavi je totalna zbrka. opet su padali oni pogledi i sve je to ok, ali.... ne znam, očito je da od toga svega ne bude ništ. a mene čak i ne dira. sad kad to pišem, ko da pišem najnormalniju stvar na svijetu. potpuno mi je svejedno, ko da pišem kaj sam danas ručala. ne znam, čudna sam ja. sad ne utječe na mene, ali kad padnem u depresiju, to budem opet navodila ko glavni razlog..... joj, ne mogu vjerovati da se tak nekaj zbilje dešava. kak je to jadno.

baš sam se dopisivala s frendicom i pričam joj kaj je bilo i da mi je najbolje da budem sama. ono, pa imam 17 godina. nema mi smisla sad se vezat za nekog tolko da zanemarim društvo, potpuno se uozbiljim i posvetim njemu. ma nema šanse. i kaj, to bi recimo bila neka ozbiljnija veza, trajala bi kojih godinu-dvije, i kaj onda? onda budem lupala glavom o zid na kaj sam ja potratila svoje najbolje godine.

a ovak je zapravo baš ok. mogu biti s kim i kad hoću, bez obaveza. naravno, znaju se granice u takvim stvarima..... ali zbilja, ova situacija mi odgovara. istina je da mi ponekad fali nježnosti i neki zagrljaj, ali.... mislim da ipak od svega najviše volim svoju slobodu....

petak, 03.02.2006.

petak.....

i da, dođe napokon taj petak.... i svi sretni zbog vikenda.... a kad ono, odem van, a vani nikog..... nas petero sjedimo za stolom i pijemo pivu. i to ti je petak.

ah. dobro je to kaj je tjedan napokon završil. i kaj se napokon mogu pošteno naspavati. i profeštati sve. imam cijeli vikend isplaniran..... sutra spavanje do podne, pa jutarnja kavica:) pa gledam tekmu..... i onda se idem spremit za feštu:) u kleti. baš se dopisujem s NJIM i veli ON meni da bude valjda došel..... bar na kratko.... lijepo, lijepo.

moram priznat da mi je to uljepšalo dan. onak, šećer za kraj dana i tjedna. ne znam, razmišljala sam malo. možda je i bolje da ostanemo samo frendovi. ovak smo si čist ok. a i ne znam, dosta sam se ohladila.... jednostavno, to više nije to.bah. a kaj ja znam.

opet se sva moja filozofija istopila dok sam pretjerano razmišljala o današnjem postu. baš jadno. puca me nedostatak inspiracije. to nije dobro.

očito umjetnik treba patiti da bi stvarao.

a jebiga, kad je meni dosta patnje......

kizzess:))

četvrtak, 02.02.2006.

evo mene opet, nakon stanke od dva dana:) ne znam uopće kaj bi pisala, nemam baš inspiracije :( tužna sam.... buraz ne bu ni ovaj vikend došel doma, a nije ga bilo već 2 tjedna:( hmmm..... čudno. nikad ne bi rekla da bi mi on mogel tolko faliti. ono, pa valjda je to normalno.... sjećam se da sam mislila da ga mrzim kad smo bili mali.... stalno smo se mlatili, radi svega i svačega.... a sad, sad mi fali nakon kaj ga 2 tjedna nisam vidla!

heh, ti međubratski odnosi.....jako se mijenjaju s godinama. jao, zvučim ko stara baba!!!

moram se pohvalit..... cijeli tjedan sam super volje.... i ne hvata me depresija.... :))) heh, ali bed je u tome kaj me depra obično prima vikendom:( da....

danas smo mišica i ja imale zanimljive razgovore o tome s kim bi se ševile:)) ona bi s onim svojim.... a ja sam čak rekla da bi s NJIM na samo jednu noć:)) heh, pa ne znam baš..... možda čak i bi. inače nisam one-night-stand, ali zakaj ne probat nekaj novo? ma bumo vidli, ak bude prilike..... kak mi dođe :))

heh, tolko od mene za danas....

pusa svima :)) a najveća meni (da ispadnem i malo uobražena:)))