heh, da. nedjelja popodne, meni dosadno doma..... standardno....
uglavnom, da napišem kak je bilo sinoć. pa, bilo je dobro :)) ganz gut. bili smo u kleti, malo smo si popili...... bila sam baš super volje... bila je i cura koju sam upoznala na dočeku.....ženska je fenomenalna. odma na početku smo se dogovorile da bumo se napile. i jesmo, napile smo se. mislim, ne onak jako, samo malo za dobru volju :)) i zafrkavali smo se lijepo i zbilja je bilo dobro.
e, a onda su me dečki počeli zafrkavat za NJEGA. da bude sad došo i te spike. a jebiga, meni svejedno kad sam prva znala da bude došo:)) i došo je ON, s frendom. i pričali smo nešt malo, ali.... kaj ja znam. u mojoj glavi je totalna zbrka. opet su padali oni pogledi i sve je to ok, ali.... ne znam, očito je da od toga svega ne bude ništ. a mene čak i ne dira. sad kad to pišem, ko da pišem najnormalniju stvar na svijetu. potpuno mi je svejedno, ko da pišem kaj sam danas ručala. ne znam, čudna sam ja. sad ne utječe na mene, ali kad padnem u depresiju, to budem opet navodila ko glavni razlog..... joj, ne mogu vjerovati da se tak nekaj zbilje dešava. kak je to jadno.
baš sam se dopisivala s frendicom i pričam joj kaj je bilo i da mi je najbolje da budem sama. ono, pa imam 17 godina. nema mi smisla sad se vezat za nekog tolko da zanemarim društvo, potpuno se uozbiljim i posvetim njemu. ma nema šanse. i kaj, to bi recimo bila neka ozbiljnija veza, trajala bi kojih godinu-dvije, i kaj onda? onda budem lupala glavom o zid na kaj sam ja potratila svoje najbolje godine.
a ovak je zapravo baš ok. mogu biti s kim i kad hoću, bez obaveza. naravno, znaju se granice u takvim stvarima..... ali zbilja, ova situacija mi odgovara. istina je da mi ponekad fali nježnosti i neki zagrljaj, ali.... mislim da ipak od svega najviše volim svoju slobodu....
Post je objavljen 05.02.2006. u 13:54 sati.