Spreman!
|
Ja ne znam, jel' aktualna forvarduša samo gorka zajebancija ili stvarnost; veli da zavod za zapošljavanje traži dodatnu radnu snagu za vlastite potrebe i rastući opseg posla. Znam samo da imamo regionalnu lidericu, koja poput Ćićoline u bundi djeci dijeli autograme (klinci ko klinci, idu, gdje im se daje). Lidericu su nam jesenas iskomplimentirali kad se pojavila na potpisivanju kasnijeg debakla stoljeća u Crnoj Gori - tada je bila tamo, imajući valjda neke veze sa događajem (te tako pravdajući i sredstva puta valjda). Sad kad je debakl stoljeća potpuno uspio, veli Liderica, nema ona ipak nikakve veze sa time. Ali se sad, jer nema veze sa time, nije išla epiloški poslikati među crnogorskim mimozama, valjda da ne ispadne šenuta. A i jer moramo štedit'. A propo. Pitam se u izmaglici paranoje, je li nekak' debakl stoljeća povezan sa indicijama o MNE - Đukanovićevoj upletenosti u smaknuće HR - Pukanića. Radi se o brdima love, premijeru države, vjerodostojnosti pravosuđa, opet o brdu love i o bilateralnim odnosima dviju država. Pa ne vjerujem da … hm. Ma neee.... Ja sam, svakako, spreman. Osim što imam c.v., životopis, biografiju, pismo motivacije, preporuke i sve to na par jezika uz pokoju zgodnu referencu, i bioritam mi se mijenja i prilagođava. Uspio sam samodisciplinom i autosugestijom napade insomnije pomaknuti sa dva ujutro na iza šest ujutro. Taman. Do pola sedam, čist sam, obučen, razgiban. Kao dečko sa reklame za nekaj feš i ćeće. Dok se moja Prvozakonita, moj recesijom sve zahvaćeniji Zlatni Sponzor, meškolji i budi u oblaku mirisa netom skuhane kave, ja već dobrokršćanski i korizmeno nasmiješen domahujem obloguzoj komšinici uz zvuk rastresanja veša na balkonu. (Čist veš je bitan.) Dok se Prvozakonita tušira i crta lice, ja sam već ispraznio perilicu jednu i drugu, upalio pekač kruha, nasjeckao luk i sitni (!) domaći (!) češnjak, sve to zažutio, karamelizirao sa par kapi Balzamika i usput priredio doručak, kako moj Zlatni Sponzor ne bi ostao mat dlake i suhe njuške u ova gospodarska nevremena. U sedam ujutro, ponekad tek par minuta kasnije, meso se dinsta (eee, dok je mesa, dobro je…); Prvozakonita je porinuta u Novi Radni Dan, za njom je pospremljeno; krevetnina se zrači. Pregledani su mailovi i elektronske novine. Obloguza komšinica je dobro i zdravo. Ja sam posložen, informiran, zagrijan. Ja sam spreman. (U pozadini, lajtšou i "Vajld bojz".) Spreman sam dakle. Za nove radne pobjede; može i skromnija liga; čak i nekaj pod račun, uz doplatu. Ili zamjenu. Jer ja sam spreman, i nudim. Sebe ili se; po dogovoru. Imam četiri banke, ponešto životnih kilometara i radnog iskustva, pokoji jezik u glavi. Imam Europsko državljanstvo. Situiran. Stabilan. Pouzdan. Imam i peticu iz diplomskog. I pedesetak odbijenica imam. I test na AIDS. Negativan, doduše. Imam i sređene papire zabosnu. Dakle, spreman sam svakako. Dajte nešto… Prevodim, šetam pse, šofiram. Kuham. Pišem. Čitam. No… ?! Dajte…! ??!! … šteta… a baš sam spreman… tak' sam spreman...  |
