Važno je zvati se Ante

Ante je vako visok krakat. Prepoznat ga možete u gomili po tome što strši kao kakaf kandelaber. Ante se nekak elegantno ljulja dok hoda i ima brat bratu dvajst deka mesa na svim tim kostima.
Ante ima malu guzatu sjenu. To sam ja.

Ante je konkretan muškarac koji je obilježio jedno vrlo krhko i krucijalno razdoblje mog živlenja i tako me upropastio do kraja života.

Ante je zbirna imenica svog ljubavnog jada i čemera odavde do vječnosti konsrning moi.

Ako se muško zove Ante momentalno mi je miliji.

Ako je muško visok, crn, neuhranjen momentalno mi je miliji.

Nakon Ante su naišli još neki. Nazovimo ih Graničar, Svetac i Raymond. To su legalni.
Čim napominjem da ima legalnih, sluti se da ima i ilegalnih...Batman i Robin recimo...Batmana više nema.
A Robin..well, ni Robin nije što je bio.

Imam potrebu pisat i ne znam zake mi je to bolje ovak nego doma u neku bilježnicu. Egzibicionizam?
Fat chance, ko da bu to negdo čital?!
Pišući saznam stvari koje ne znam da znam.
A glupo je nešto znat, a ne znat da to znaš.

Ja nisam odavde.
Sad sam potpuno u to sigurna. Trebalo mi je nešto dekada da to shvatim.
Trebat će mi još nekoliko njih da se pomirim s otim. Ako?
Iako nije mi jasno čemu sve to?
Uglavnom, moje glumljenje Zemljanke je na nivou glume u "Ružnoj ljepotici".
Svjecko.