Važno je zvati se Ante

Kak ja volim hotelske sobe. Da sam bogata živila bi u apartmanu u nekom fensi hotelu. Volim bit i gola u hotelskoj sobi. Čudno neš, čim kročiim, razmanduram se i holam komendooo. A hotelske sobe su krcate s ogledalima i onda se gledam u prolazu. Malo se zgražam nad jednim najmrskimim dijelom i malo se tješim drugim nekim krasnim dijelovima. Ondak napišem post o svemu tome razmišljajući kak sam ja u biti optimist. Jerbo nekak se nadam da sva silna nemjerljiva žderačina kontinuirana trodnevna se ne bu nigdje primila, iliti zaljepila i to (0 eksersajza il ikakvog kretanja osim ruke od tanjura do usta), a kad kao nešto dva dana manje jedem odmah već kontam kak sam ziher malo stanjčala...