Važno je zvati se Ante

Jedino što ja uopće na planeti i šire želim je bit istinski prepišana.
S lakoćom, bez napora, bez želje za tim i likovanja (jer likuju oni što pobjede za dužinu trepavice iako kad smo kod toga, takih nema ).
Studirah sa jednim momčetom te vrste. Ko Data…
„…izračunava zadatke, unosi koordinate, zna radit na sve brodske aparate…“
Bio je /i je tako osamljeno nadmoćan, bez trunke „gledam te s visine“, nekako zasmijan fiks idejama onih malo mu bližih, a opet prilično tupastih.
Kraj njega se osjećam glupavo i seksi. Opuštena jer znam da me ne doživljava ko prijetnju, ništa ne sere/glumi da bi me impresionirao/umanjio.
On je to što je, čega ja dio uopće mogu pojmit, i sretna sam zbog toga.
Jer ih ima.
Jer znam da kako je on meni „Data“ ( između ostalih, njih par…) ima i on nekog pred koji diže fejzore u zrak.
Lipo mi je to.
Znat da u tom kukolju nikne tu i tamo koji hrast, pa se đurđic/otrovni bršljan može malo odmorit u sjeni istog.