z.l.e.v.A.n.k.a.

Majka moja jedina (animator akcije) me ujutro probudila i iznenadila jednom divno isplaniranom radnom akcijom..

Kao ono..
- Znaš kam idemo? K baki!.. Delat čvarke!
- Jupi. - kazoh ja, jelte, vidno ne mogavši sakriti uzbuđenje i oduševljenje


Al.. kaj se mora.. mora se..

Dođosmo ranom zorom, preduhitrismo pijevce.. pijetlove.. i ostalu pernatu and dlakavu živinu..

Vidjeh poznatu zdjelu, veću od mene, sa zlobnim-kako-ću-ti-zagorit osmijehom na plavom licu..
Nije slutilo na dobro, ali nije me uplašila.. pokorit ću ja nju makar mi to bilo zadnje što ću učiniti! – mi je prvo palo na pamet (danas nisam imala šljem, pa zato)

Tak je i bilo. (omiljena rečenica mojeg dede.. RIP)

Prvo sam nalijala 2 dl vode (valjda da se ne primi..) i sol u oooogromnu zlobnu zdjelu punu te masti, sala, čega li.. narezanog na kockice i kvadre i stošce i tak to..

Zatim krenuh (naravno nakon dooobro "nakurene" peći) s miješanjem tih smiješnih likova iz bajke..

I tak sam ja ovakva mala slabašna miješala hjumangs višs zdjelu punu pizdarija - stalno. Bez pauze jer.. "moraš to! da ne zagori!".. dobro.
Da ne zagori, ou kej. Checked. For d 938th tajm!

Nije zagorilo, jerbo imam nevjerojatnu sposobnost miješanja.
Ali to ste već znali.
A i tvrdoglavija sam od zlobne zdjele.

Divno je bilo. Nezaboravno i neponovljivo. Predlažem i preporučam svima da isprobaju.
Jedino je bed ak nemate nevjerojatnu sposobnost miješanja ko ja.. Onda zagori.
Ili ak se zagledate u Hose Andresa iz neke meksičke sapunice (vjerojatno u nekoj glumi bar jedan, sto posto sam sigurna, ne postoji serija bez bar jednog! nemreš fulat)
I smrdi. (ne Hose Andres nego rombovi)
Al dobro, ak imate začepljen nos - milina!

Dakle..
Nakon što se te stvarčice u toj oooogromnoj zdjeli otopiše i iscvrčaše svoje, majka moja jedina hita u špajzu i uzima limenu cjedilicu/stiskalicu/šta li, te nakon što ja nagrabih u istu ove otopljene sad već vidno smanjene.. masnoćice, ona svom svojom animatorskom snagom istiska otopljenu mast iz njih.

Divan prizor.

Ak ste tužni, više nećete biti.
Ak vas jebe nejebica.. još uvijek će vas jebat, al bit ćete sretni.

Izraz lica joj je bio kao da se bori s turtleingom. (turtleing: u slobodnom prijevodu kornjacarenje - kad kenjas tvrdo pa se napnes i malo ti izviri, pa ti nakon nekog vremena ostanes bez daha i odustanes, a on se povuce natrag unutra kao kornjaci glava - to je preuzeto od Zeko znaa, nadam se da neće biti problemaa, tužabaa, sranjaa ;)

Nakon toga smo započeli s drugom turom koja je svo to vrijeme nestrpljivo čekala u čekaonici da bude prozvana.

I, dragi moji, tako se prave čvarci.


Kobasice su druga priča.. One se ni približno ne prave ko čvarci.
O ne.
Za kobasice sam morala ići u susjedno selo po neki kabel ili nešto.. za trofaznu struju or sth..

Ah.. te seoske radosti.. uvijek je lijepo navratiti k baki..
K baci.



Da ne zaboravim spomenuti..
Zlobna zdjela se zove ĐurĐica. Dok me zajebava zovem ju ĐurĐa McPlavo Đubre.



UPDATE:

da, stavili smo luk
ne, nismo stavili mlijeko
mama je tiskala (haha) kolko je mogla.. ja isto ne volim debele čvarke

Upravo mi je ispred nosa brzinom Vojađera u ful spidu preletio komarac (zapravo komarica)!
Ou maj gad! Dej kild Keni!

Znači tako.

Nenajavljeno, tiho, podmuklo i krišom i pišom oni odlučiše napasti nas sisavce kojima je potrebna krv koju imamo.
I onda oni nama sisaju tu našu krv, ne bi li zadovoljili svoju slabašnu, praznu utrobu i ispunili je toplom, slatkom, željeznom, purpurnom, svježom NAŠOM bloody mary.

Mislim, stvarno.. to nisam očekivala od njih.
Prljavo se bore.
E jebešmisve, neće. Ovaj put neće.

Ovaj se bogme nije nasisao. Nije se ni snašao u novoj okolini, a već je završio razdrisnut (volim tu riječ) između mojih istreniranih dlanova.
Nije bilo krvi.
Znači, nije se ni prije mene nasisao, posisao, usisao, pocuclao, napiJo, opiJo, nacvrcao svježom, toplom bloody mary.
Mene je došao sakšn, rotkvicu mu njegovu!
Tko zna koliko čovjekova i ljudica sam spasila ovim smaknućem.
To će ostati vječna enigma. Možda će biti u Kalendaru u rubrici Nepoznato o poznatom. Al to ne ovih dana, nego dok se sazna malo više o istom. Javim vam ja, no frks.
S uzbuđenjem ću iščekivati taj dan ;D

Mama, jesi vidla, bit ću fejms!

P.S. - komentari su sređeni, prstom ćeš me radi ko da nikad ništa nije bilo. Sou.. znate što vam je činiti.

Normalno Uskrs, sretan Vam bio, poživite mi još koji.. ali nije ovo post o tome.. ou nou.

Nego, kaj mene mnogo puno jako preveč vužge su čestitke, smsovi, usmena-oko-u-oko-čestitanja.
I to ne bilo kakva, o ne! Ona univerzalna čestitanja tipa "Sretan ..nešto.. želim ti puno sreće, zdravlja, ljubavi, novaca.. da se dobro udaš, budeš sretna, zadovoljna, pametna.." u tom trenutku mi se automatski uključi ignore button.
Zapravo, uključi se još kod prvog zareza.
Znam da to zvuči teribl grozno strašno za nemreš bilivet, ali kaj sad.. takvu me tajo napraviJo.

Naravno, drago mi je kad me se netko sjeti, kad mi čestita, ali kaj je tak jako strašno teško reći nekaj novo? Nekaj kaj ne veli negdje oko cca približno 92,7% pučanstva koji čestitaju?

Zapravo, moram priznati da me čak malo i uvrijedi dok dobijem poruku koju su dobili svi iz mob imenika.
Ono, ja sam zapravo jedna iz mase. Nebitna. Desetak slova i brojkica. Fekalija u konzervi goveđeg gulaša. Nisam vrijedna da se za mene napiše koje slovo. Da mi se posveti 49 sekundi.
Bezveze.

Ja uvijek napišem čestitku za onog komu šaljem, prilagodim sadržaj osobi - nekome šaljiva, nekome ozbiljna, nekome kratka, nekome duga, nekome ne.
I upišem ime.
Njihovo, ne svoje. Moje znaju budući da me imaju memoriranu. Logično.
Upišem ime jer mi se čestitka onda čini nekak osobnija.

Ista stvar s razglednicama. "Puno pozdrava iz Vrsi Mula"
Onak, petica iz originalnosti. Ne.
Draže bi mi bilo da su mi poslali praznu razglednicu. I to je originalnije od "puno pozdrava.."

Znam da su ljudi u žurbi, sve bi nabrzinu, sve bi odmah, sve bi linijom manjeg otpora (majka me naučila taj izraz) ali dajte ljudi, stanite malo, smel d hren!

Koja korist od čestitke koja uopće nije namijenjena tebi? Koja je možda poslana slučajno - u stilu "Ah, njemu nisam mislila čestitati, ali kaj sad, poslano.."
Waste of 43 lipe. Or so.
Ta čestitka je onda isto ko i oni milijuni spermija koji nisu odabrani. Nepotrebni su. Bolje da nisu ni došli.

Ne znam.. možda sam prepicajzlasta (nema veze sa spolnim bolestima) pa me sitnice vužgu, možda previše pažnje pridajem (više-manje) trivijalnim stvarima koje drugi uopće ne zamjećuju.. ali takva sam.



A kak vi čestitate?

Danas sam malo tipkala s Carrie.. o nosnim izlučevinama.. sekretu.. šmrkljima.. kukama.. kuglicama.. kak god hoćete.

Dakle, bila sam u vrtićima i školi (za diplomski sam obavljala mjerenja motoričkih sposobnosti, nebitno) i primijetila da djeca obožavaju kopati nos i iskopano blago stavljati u usta.

Tu se sad nailazi na niz pitanja..
Zašto je to tako?
Jesu li im bolji oni suhi ili oni zeleni koje ne možeš pregristi?
Je li im to umjesto jabuke između obroka?
Snack?
Možda umjesto žvakaće dok se igraju s Barbikama?
Gdje su to vidjeli? Možda od mame i tate? Učiteljice? Tete? Prijatelja? Stričeka u autu iza njihovog, na semaforu?

Bezbroj puta sam gledala u retrovizor (while waiting for the green light) čovjeka u autu iza mene kako kopa nos (usred bijela dana) i rezultate kopanja stavlja u usta.
Čovjek, ne dijete.
Odrastao čovjek.

Ne znam u čemu je stvar.. Zašto se to stavlja u usta?!

Prosvijetlite me!!

Danas sam krenula očistiti komodu (ili kak se već zove jer je ovo fakat debilna riječ) i razmjestiti knjige po kući.. ali od toga svega sam presložila knjige. U toj istoj komodi. Iste knjige ali na drugo mjesto.

Nebitno.
Dobro, malo je bitno.
Uglavnom, u nekom fasciklu iz I. svjeCkog rata nađoh neku šarenu papirnatu vrećicu.. I.. sad kao, da se riješim gluposti i bacim suvišnosti iz kuće otvorim ja tu vrećicu da mi oko vidi što se krije u njoj.
Mnogo tajanstveno.
Mislila sam možda su neka pisma ili razglednice..

Ali NE!!

Moje lijevo oko začuđeno se začudilo.
U vrećici su bila ne 1 već 2 (slovima: dva) eroCka časopisa iz 78.!! (Blue Climax No 9 i steifer Schwanz und nasse Votze 2)
Moje left oko nije moglo vjerovati. A ni desnom baš nije bilo svejedno.

Nakon početnog šoka i čuđenja (ko bi, pobogu, to stavio tu? čitao? gledao?) odlučih prolistati te, jelte, eroCke časopise.. da vidim kaj se furalo onda, kak je ševa zgledala, kakve poze.. i tak..
Me razmete, čisto iz znatiželje i proučavanja povijesti. Ne da se napalim. To nikako.

Ono što sam unutra vidjela bilo je.. iznad svih mojih očekivanja!!

Prije se fotke nisu retuširale, samo su se gospođe prije fotkanja tuširale (nadam se). Nisu se ni depilirale. O, ne! To je bilo nezamislivo!
Žena bez dlakavih nogu nije prava žena! - to im je bio moto.

Dakle, žene (nadam se da su žene) su izgledale ko muškarci. Samo kaj su imale narukvice.
Međunožje je bilo.. hm.. blago rečeno ko dlakava životinja. Nema di nema dlaka. Krenu od nogu pa se nastavljaju do pazuha (koja debilna riječ to nije istina)
A poza brate mili kakvih hoćeš! Skoro svaka slika uključuje troje ljudi (najmanje) u raznim dođi-da-te-navijem položajima..

Čak ima jedan dio (te su scene popraćene tekstom, kao zaplet i stuff.. ko u "ok!"-u onaj strip.. e tak je i ovo, samo na njemačkom) gdje nastavnica sjedi za stolom, a učenici u klupama.. i sve normalno bla, bla kadli odjednom na next slici svi goli orgijaju, svi se diraju, ližu, nadražuju, navlažuju..

Kao budućoj učiteljici ova scena će mi ostati u glavi do kraja života. Što mi je to trebalo??!?!?

No, dobro.

Uglavnom, muški dio ekipe je još strašniji od ženske.
Osim što su žgoljavi, nikakvi, mali, suhi.. imaju i jako malene, dražesne, slabašne, meke i rahle alatke (mogli su bar neke rasne primjerke nabaviti, a ne ovo đizs)
Osim jednog.
Da, da.. taj jedan je tam valjda glavni frajer i imao je sve gospođe. Vidi se po izrazima lica gospođa da im nije svejedno.

Scena: gospođa ustima obrađuje gospodinovu kitu, a on gleda negdje u daljinu.. možda u kuhinji sendvič. Po njegovom izrazu lica nit je bio napaljen, nit je uživao, nit niš. Samo gleda u stranu..
Današnja mladež bar za fotkanje ima facu "Ou jea, do it, jea, jea, mmmm" makar i umjetnu, jebiga, za to su plaćeni.

A gaće, Jezoš kristoš kakve imaju gaće!! One male, manje od malih.. I imaju bijele tragove od sunčanja dok skinu te gaće manje od malih..
Jaaaj, tragikomično ;D

Uglavnom, ne kužim čije je to?
Vjerojatno od mother i father.
Ne smijem ni zamišljati, odmah mi se smrači.
Kaj su se oni rajcali na dlakave tete i suhe stričeke u pozi "da mi je onaj sendvič"? Pa nisu valjda, pobogu!
Ah..

Pitanje za Vas:
Biste li se narajcali na dlakave tete i suhe stričeke?

P.S. - Nijedna stranica nije bila slijepljena, moram naglasiti. To su pristojne novine, nema tu zajebancije. Sve čisto i uredno, da se može više puta čitati.
Čitati.

....No, što htjedoh reći??

....Sretan Vam prvi, drugi ....(nema veze koji) dan Proljećaaaa!!!!



Ptičice..

trava..

letenje..

bijeli miševi..

Jim Morrison..

Proljeće je in da haus :)))))))))


.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.
.

Hodam bezbrižno cestom..
S nogama.
U društvu.
Zajedno.
Osjetim neobjašnjivu želju da nešto stavim u usta. Žudim za nečim.
Vidim dućan..
Ulazim. Sretna, vesela, razdragana, haha, ono kuiš.

- Dobar dan!

Pogled nijeme prodavačice presječe me poput tupog, zahrđalog noža s polomljenim zupcima.
Dobro, mislim si ja Možda joj kamenac prolazi kroz neke cjevčice u bubrezima, pa zato.
Al nije. Bubrezi su joj ok. Mama mi je rekla. Ona zna.

Tražim nešto da strpam u usta jer je ona želja još jača! Mukotrpno tražim, muvam se, neodlučna - Ja bi sve!!
Uzimam Mars kingov sajz jer mi najduže ostaje u ustima. Uvijek mi se zalijepi za zube pa se topi postepeno. Neka.
Dolazim, uplašena još od ulaza, do blagajne.
Gospođa gleda pogledom mrtvog oposuma. Ne trepće.
Možda spava. Čula sam da ljudi mogu spavati s otvorenim očima. Možda je to to.
Ali nije. Trepnula je.
Uzima Mars kingov sajz.

Piiip.
Krrrr, krrrr, krrr (račun)

Budući da nisam obraćala pažnju na cijenu nego na topljivost u ustima, ne znam koliko kunova trebam pljunuti.

- Koliko je to?

Gospođa oposum polako okreće pogled od ekrana i podiže lijevu obrvu.
- Šest sedamdesetosam (ili nešto.. nebitno) - glasom kanarinca na umoru nakon teške borbe s cirozom jetre

Trudim se ne razljutiti gospođu O. pa brzo vadim zvec zvec novčiće.. ruke mi drhte, znoj se probija kroz savršen ten (to sam ja malo dodala, ne zamjerite.. pjesnička sloboda).
Novčići padaju. Dva, točnije.

- Samo malo, oprostite.

Gospođa već iznervirana mnome i mojim pretjeranim boravkom u dućanu jezikom vadi komadić bifteka iz rupe u kutnjaku.
Tu drži snack između obroka.

- Izvolite.

Gospođa ko da nije čula. Pravi se. A čula je.
Izvraća mi manje nego što sam joj ja dala.
To je normalno jer je Mars koštao manje od onog što sam ja njoj dala.

- Mogu dobiti i račun?

Gospođi puca šav. Malo po malo.
Daje mi račun.

- Hvala

Nije čula. Opet se pravi.
Ali pogled je tu.
Pogled mrtvog oposuma.
Sad već malo istrunulog.

- Doviđena!

Opet ja, pristojna i naivna, završavam našu konverzaciju.
Blagajnica brzinom Vojađera okreće glavu prema odjelu za meso i mesne prerađevine planirajući kako će si odrezati veliki komad šunke za picu.
Jer ima picu, ne može nešto drugo. Ne bi bilo u redu.

Ja, sretna i zadovoljna, ustima ispunjenima slatkim okusom karamele i čega već ima u Marsu kingovog sajza nastavljam u ritmu salse kliziti po pločnicima svojega probuđenog grada.

Danas se ja probudila. Nemreš bilivet ono, kuiš, ono totalno čudno. Dan, radio pjeva, ptice sviraju - sve u normali. Pogledam ja na clock a kad tamo 6 sati! A.M.!
Jebote mjesec!
Mislim ja.. Vrijeme je da se krene.
I ošla ja. Išla tako svijetom, upoznala nove ljude, vidjela mnoga svjeCka čuda, najela se trešanja, jašila na Nessi, podijelila bananu s Chitom - sve u normali.
No, sad se vi pitate "Dobro, to je sve u normali, ali kaj je tu čudno?"
E pa reći ću vam. Čudno je to kaj u vlaku nije bio onaj kondukter koji ni inače nije. To me jako iznenadilo, štoviše, vrlo me začudilo, pa sam zato, stoga, odlučila pokrenuti akciju (možda ste čuli za nju) "Vratite nam konduktera koji inače nije"
No, sad se vi sigurno pitate "Dobro, to je sve u normali, ali koji inače nije - što?"
E pa reći ću vam. Koji inače nije - u vlaku kondukter!

Razmislite malo o tome pitanju i budite dobri pa se potpišite - to je za dobrobit konduktera koji inače nije.

Prije kojih 2 godine sam u vlaku slučajno upoznala jednog dečka.. Ne sjećam se na koju foru, ali dala sam mu broj ;))
Presladak je.. ima onaj toothy smile :)) i pjegice :))

Javio mi se prije godinu i pol.. našli se.. ljubili se kojih 10 sati.. bilo kul..
Javio mi se i drugi dan.. našli se.. ljubili se kojih 10 sati.. bilo kul..
(živi sat vremena od Osijeka pa je došao)

E, jučer mi se isto javio :) našli se.. ljubili se.. bilo kul..

Eto, život mi se pokrenuo ;P

Sutra ću na dejt.. i preksutra.. Ali najgori dio mi je obrada onih podataka, to mi se TAK ne da.. Najrađe bi na sto dejtova, samo da ne moram obraditi te glupe podatke ;D


Pozdrav moji čita-Tarzani i Džejnice.. idem doma za vikend =)

Neočekivana, bombastična, šokantna vijest odjeknula je u medijima:

Zdravko Lamot, zvijezda Big Brader šoua, i Anita Beriša, zvijezda serije Zabranjena ljubav, više ne taje svoju ljubavnu vezu.
Jeeeej :DDD

Nekoliko dana kasnije..

Samoborski Beckam nakon prekida s Anitom Berišom ponovno jaše. Sada je pokorio srce Marine Bajlo.
"Zdravko mi je jedini pravi osnonac u Zagrebu otkada sam se preselila ovdje." priznaje srnooka ljepotica.
"Super nam je zajedno, izvrsno se slažemo i uživamo u zajedničkim trenucima." otkriva plavokosi Zdravko.
'Karizmatični' Alen Macinić, pak, onima koji su naivno mislili da pati za Marinom, poručuje: "Nije mi Zdravko uzeo Marinu jer je nikad nisam ni želio."

Ostanite s nama i nakon reklama jer ćemo vam otkriti što će se dogoditi u sljedećem nastavku Intriga u HrvaCkoj.

Znamo da to želite.


(sretna sam što živim u HrvaCkoj jer je tako bogata važnim događajima)

Jučer sam išla vlakom u Osijek..
Vlak ispunjen glasnim vojnicima puštenima iz kaveza.
Strava.
Ko da su bili zatočeni na nekoj farmi hiperturbofakingaktivnih životinja i nakon 16 godina pušteni na slobodu. Zvukovi poznati i nepoznati, spominjanje majčinih spolnih organa u određenim radnjama sa psima, rakija, dernjava od lokomotive do zadnjeg wc-a, igre skrivača, lovice, popuši mi ponos draga..
Ti dečki su toliko faking IN i kul i mirisni i lijepi da je to anbilivbl! Koji muškarac, koja uniforma..
Oh!
Skoro sam svršila.

Da nije bilo skoro, bilo bi.

Bila ja na spoju, kao što i rekoh.. ;)

Vjerojatno starim jer.. sad mi nije dovoljan samo očni dojam suprotnog sisavca, o ne. Sad gađam visoko. Pa nebum ga gledala (stalno), moramo razmjenjivati i neke.. riječi.. slova će putovati zrakom..
Uglavnom, dečko je za gledanje. Za slušanje ne baš tolko.
Al dobro.
Ići ću next vikend s nekim drugim sisavcem pa ono, usporedbe radi.. Možda odem i u nekom drugom gradu.
Usporedbe radi, opet.
Na kraju ću obraditi podatke dobivene tim istraživanjem (ona sredina neka aritmetička i x.. sva sam u diplomskom..) i tak..
Bit ćemo dva sisavca.

Sad idem popiti koju litru vode (jučer je bila subota, jelte..)

Subota ujutro.
Nikoga doma..
Ja spavam (naporna noć, jelte..)
Zvoni telefon.
Pravim se da ne čujem. Možda prestane.
Prestane.
Nastavljam spavati.
Ring ring ring.. Do kraja.
Otvaram lijevo oko, zatvaram lijevo oko.
Prestane ringanje.
Zaspim i sanjam kit(ov)e. Idila. Harmonija.
Zvoni telefon.
Kitovi začuđeno gledaju - ko tu koga jebe?
Vidno razjebana i na rubu dizanja iz kreveta, trčanja dolje (jer gore, naravno nema jebenog aparata za javljanje dosadnim ljudima) i javljanja dižem se, trčim dolje, javljam se.
- Halo?!
- Bok.
- Bok.
- Kaj spiš?
- Da!!
- A onda oprosti..
- Nema mame. Kod bake je.
- Aha, dobro. Ajd bok.
Dlaka mi se nakostriješila i para mi izlazi na uši uz popratnu pojavu crvenog lica.. Osjećam se ko bik iz nekog crtića. Samo bez pirsa u nosu.

Kaj ljudi ne kuže da NIKOGA NEMA DOMA ako se nitko ne javlja na jebeni telefon? Mislim koji je njima? Subota ujutro oni isprobavaju granice zvonjave. Fak ju pipl. Idite spavat! Ko kokoši se budite u 6 ujutro i screwate one normalne koji spavaju. Mislim stvarno.
I još k tome mene nitko ne treba na faking telefon.

I onda neš pil?!?!?

- Znaš kaj se danas dogodilo?
- Kaj?
- Znaš onu curu s kojom smo 94. bili na moru?
- Koju?
- Onu, one dvije sestre, ona starija.
- Ne.
- Ma znaš. Od one Ljubice kćer. Starija.
- Koje Ljubice?
- Pa one kaj živi tam kod groblja, ona kaj ima dlakave noge.
- Ne znam.
- Ma od tatinog bratića Štefa suseda z leve strane. Ona okićena kuća.
- Mama, ne znam. Kaj z njom?
- Ne ona, njezina kćer starija.
- No, dobro, kaj z njom?
- Čekaj, kak se zove?
- Ljubica.
- Ne, kćer.
- Ne znam.
- Čekaj, čekaj.. Mirjana? Ne, ne.. Marina?
- Mama..
- Mirela?
- Ma-ma!
- Katarina. Da, mislim da je Katarina.
- Jooooj, kaj s Katarinom?
- E, ona ti je otišla od kuće jučer. Niko ne zna di je.
- Otkud to tebi?
- Pa rekla mi je Evica na poslu.
- Kakve ona veze s tim ima?
- Njezina kćer dela z Ljubicinim sinom Hrvojem, znaš onaj debeli..
- Ne znam.
- Ma kak ne znaš, to ti je onaj kaj navek ima zmusana usta i masnu kosu.
- Aha, znam, znam. Kaj s njim?
- On joj je rekel.
- Kome?
- Evici.
- Kaj je rekel?
- Pa da je Katarina otišla od kuće jučer.
- Aha. I kaj sad? Ju traže?
- Ne. Napisala je pismo da je otišla i nek ju ne traže. No, samo sam ti to htela reći.
- Hvala, sad mogu mirno zaspati. Inače ne znam kak bi preživjela da mi nisi rekla.
- Kak se to razgovaraš? Kaj god ti velim ti se sprdaš.
- Pa kad me to ne zanima. Nit znam Ljubicu, nit Katarinu nit zmusanoga. Samo Evicu koja nema veze s ničim.
- No, i kaj onda?
- Joj vi s tim tračevima. Idem spavat.
- Kaj si jela?
- Ne znam. Ne sjećam se.
- Ništ znači.
- Ma jela sam Isuse, ne znam.. žgance.. i mlijeko.. burek.. kaj ja znam.. hranu.
- I.. Kaj ima novoga?
- Od jučer? Pa evo izbacili me iz stana, trudna sam, napuštam faks i..
- No, samo mi još i to treba.
- Pa kaj bi bilo novoga, sve kak je i bilo.
- Se učiš?
- Da.
- Dobro onda. Idem. Ajde. Budi dobra. Očeš tatu?
- Ne treba, jučer smo se čuli.
- Halo?
- Bok tata.
- I.. Kaj ima novoga?
- Ništ.. sve po starom..
- Kaj si jela?
- Jooj ne znam.. svakaj.. kelja.
- Se učiš kaj?
- Aha.
- Je, uz televizor.
- Kraj televizora. Ugašenog.
- Da, da. Bolje da delaš nekaj, a ne kaj se zigravaš. Kad buš završila to?
- Ne znam. Uskoro.
- Baka je pitala za tebe, kad buš došla.. da joj počistiš malo.
- Drugi vikend.
- Kakvo je vrijeme tam? Pada?
- Ne, sunčano je bilo.
- Dobro. Kaj delaš?
- Ništ.
- Kak ništ?
- Ništ, idem spavat.
- Aha, dobro. Ajde.. budi dobra.
- Naravno.



I tak svaaaki dan.. Ista pitanja.. Isti razgovori.. Svaki dan.. 7 dana u tjednu.. Imaju svoju shemu, ključna pitanja kojih se drže i koja su neizostavna u razgovoru (i.. kaj ima novoga, kaj si jela, kaj delaš, se učiš, kakvo je vrijeme) uz pokoji trač iz obiteljske riznice.
Svaki dan..
Svaki..
dan..

Kak je lijepo biti a girl :))))))

Danas dođem u fotokopiraonicu i trebam neke stuff u boji, neke obične.. i ono, zgodan fotokopirachman nemreš bilivit! I tak, dođe netko poslije mene, on napravi njima, opet jednu stranicu meni.. opet netko dođe, on napravi njoj.. opet stranicu meni.. i kao fora sim, fora tam.. ja se smijem od uha do uha.. zavlači on.. sim tam, lijevo desno, gore dolje, nutra van.. i dođe još netko poslije mene, on njemu napravi.. ja još čekam.. smijem se.. on se smije.. doznali smo podosta jedno o drugome.. čekajući.. i smijući se.. jelte.. i ono.. kao.. hoću ja, jel, platiti.. ali NE.. fotokopirachman kaže "Ma nou, ja častim" - a prvi put se vidimo u životu!

Kaj je najvažnije nije mi to prvi put, o ne.. ali nisam s tom namjerom nikad, ali NI-KAD ušla u fotokopi!

I kao.. ja inzistiram na plaćanju (kao ono.. neugodno mi, jel..) ali fotokopirachman ne želi ni čuti!
I tak to.. ja se smijem, on se smije.. smješkamo se mi međusobno.. kaže on "Ma to je ko da sam ti platio kavu" i haha.. pa haha.. ovo ono.. sim tam.. gore dole.. nutra van.. lijevo desno..

I nisam platila.. a bilo je negdje oko otprilike cca približno 16,49kn. Ali, ko broji..

Baš je lijepo biti a girl :))))))


(btw, I STILL GOT IT! yeahhhhh)

Predavala sam u 4. razredu o Dubrovačkoj Republici, uskocima, Napoleonu.. Kao zanimljivost sam spomenula da je Napoleon bio vrlo nizak..

Drugi dan njihova ih učiteljica ispituje..
- Tko su bili uskoci?

Jedan mali, savršeno uvjeren u svoje znanje, trga se, skače, diže ruku, JA JA JA!!
Učiteljica ga prozove..

- Uskoci su bili vrlo niski ljudi.

Ja padam sa stolice od smijeha. Slomila sam desni kuk, ali nema veze. Nastavljam se smijati sljedećih desetak minuta. Ne mogu se zaustaviti.

Predivno je raditi s tak malom djecom. Oni imaju izljeve strašne. Vrlo su duhoviti.

Zato sam ja učiteljica.



------------ UPDATE ------------



K: Laura je bila mecenina ljubavnica, ali on to nije znao. (misleći na Ivicu)

(opet padoh na desni kuk taj dan.. al nema veze)