Marketing
Razgovor ugodni - obiteljski
- Znaš kaj se danas dogodilo?
- Kaj?
- Znaš onu curu s kojom smo 94. bili na moru?
- Koju?
- Onu, one dvije sestre, ona starija.
- Ne.
- Ma znaš. Od one Ljubice kćer. Starija.
- Koje Ljubice?
- Pa one kaj živi tam kod groblja, ona kaj ima dlakave noge.
- Ne znam.
- Ma od tatinog bratića Štefa suseda z leve strane. Ona okićena kuća.
- Mama, ne znam. Kaj z njom?
- Ne ona, njezina kćer starija.
- No, dobro, kaj z njom?
- Čekaj, kak se zove?
- Ljubica.
- Ne, kćer.
- Ne znam.
- Čekaj, čekaj.. Mirjana? Ne, ne.. Marina?
- Mama..
- Mirela?
- Ma-ma!
- Katarina. Da, mislim da je Katarina.
- Jooooj, kaj s Katarinom?
- E, ona ti je otišla od kuće jučer. Niko ne zna di je.
- Otkud to tebi?
- Pa rekla mi je Evica na poslu.
- Kakve ona veze s tim ima?
- Njezina kćer dela z Ljubicinim sinom Hrvojem, znaš onaj debeli..
- Ne znam.
- Ma kak ne znaš, to ti je onaj kaj navek ima zmusana usta i masnu kosu.
- Aha, znam, znam. Kaj s njim?
- On joj je rekel.
- Kome?
- Evici.
- Kaj je rekel?
- Pa da je Katarina otišla od kuće jučer.
- Aha. I kaj sad? Ju traže?
- Ne. Napisala je pismo da je otišla i nek ju ne traže. No, samo sam ti to htela reći.
- Hvala, sad mogu mirno zaspati. Inače ne znam kak bi preživjela da mi nisi rekla.
- Kak se to razgovaraš? Kaj god ti velim ti se sprdaš.
- Pa kad me to ne zanima. Nit znam Ljubicu, nit Katarinu nit zmusanoga. Samo Evicu koja nema veze s ničim.
- No, i kaj onda?
- Joj vi s tim tračevima. Idem spavat.
- Kaj si jela?
- Ne znam. Ne sjećam se.
- Ništ znači.
- Ma jela sam Isuse, ne znam.. žgance.. i mlijeko.. burek.. kaj ja znam.. hranu.
- I.. Kaj ima novoga?
- Od jučer? Pa evo izbacili me iz stana, trudna sam, napuštam faks i..
- No, samo mi još i to treba.
- Pa kaj bi bilo novoga, sve kak je i bilo.
- Se učiš?
- Da.
- Dobro onda. Idem. Ajde. Budi dobra. Očeš tatu?
- Ne treba, jučer smo se čuli.
- Halo?
- Bok tata.
- I.. Kaj ima novoga?
- Ništ.. sve po starom..
- Kaj si jela?
- Jooj ne znam.. svakaj.. kelja.
- Se učiš kaj?
- Aha.
- Je, uz televizor.
- Kraj televizora. Ugašenog.
- Da, da. Bolje da delaš nekaj, a ne kaj se zigravaš. Kad buš završila to?
- Ne znam. Uskoro.
- Baka je pitala za tebe, kad buš došla.. da joj počistiš malo.
- Drugi vikend.
- Kakvo je vrijeme tam? Pada?
- Ne, sunčano je bilo.
- Dobro. Kaj delaš?
- Ništ.
- Kak ništ?
- Ništ, idem spavat.
- Aha, dobro. Ajde.. budi dobra.
- Naravno.
I tak svaaaki dan.. Ista pitanja.. Isti razgovori.. Svaki dan.. 7 dana u tjednu.. Imaju svoju shemu, ključna pitanja kojih se drže i koja su neizostavna u razgovoru (i.. kaj ima novoga, kaj si jela, kaj delaš, se učiš, kakvo je vrijeme) uz pokoji trač iz obiteljske riznice.
Svaki dan..
Svaki..
dan..
Post je objavljen 12.03.2005. u 00:36 sati.