Marketing
AAAAHhhhhrrrrrrggGGhhhhHHHHH >:((
Subota ujutro.
Nikoga doma..
Ja spavam (naporna noć, jelte..)
Zvoni telefon.
Pravim se da ne čujem. Možda prestane.
Prestane.
Nastavljam spavati.
Ring ring ring.. Do kraja.
Otvaram lijevo oko, zatvaram lijevo oko.
Prestane ringanje.
Zaspim i sanjam kit(ov)e. Idila. Harmonija.
Zvoni telefon.
Kitovi začuđeno gledaju - ko tu koga jebe?
Vidno razjebana i na rubu dizanja iz kreveta, trčanja dolje (jer gore, naravno nema jebenog aparata za javljanje dosadnim ljudima) i javljanja dižem se, trčim dolje, javljam se.
- Halo?!
- Bok.
- Bok.
- Kaj spiš?
- Da!!
- A onda oprosti..
- Nema mame. Kod bake je.
- Aha, dobro. Ajd bok.
Dlaka mi se nakostriješila i para mi izlazi na uši uz popratnu pojavu crvenog lica.. Osjećam se ko bik iz nekog crtića. Samo bez pirsa u nosu.
Kaj ljudi ne kuže da NIKOGA NEMA DOMA ako se nitko ne javlja na jebeni telefon? Mislim koji je njima? Subota ujutro oni isprobavaju granice zvonjave. Fak ju pipl. Idite spavat! Ko kokoši se budite u 6 ujutro i screwate one normalne koji spavaju. Mislim stvarno.
I još k tome mene nitko ne treba na faking telefon.
I onda neš pil?!?!?
Post je objavljen 12.03.2005. u 12:00 sati.