z.l.e.v.A.n.k.a.

zoran (10:38 PM) :
kaj voliš
z.l.e.v.A.n.k.a. (10:39 PM) :
volim.. hladnetinu
zoran (10:39 PM) :
hladnetina mi izgleda loše
z.l.e.v.A.n.k.a. (10:40 PM) :
ali dok ju moja baka napravi (samo za mene) onda je zaakon!
zoran (10:40 PM) :
moja je nekad pravila, sada ide u dom na proljeće
zoran (10:40 PM) :
deda umro
zoran (10:41 PM) :
ne volim kolinje


Jel vama to malo.. hm.. čudno? Or iz it đast mi..
;))))

Kaj ja sad ne bi dala za jedan extra bogat sendvič/hambi/kebap(b)/bilo kaj.. Puno šunke, puno sira, majoneze, paradajza, zelene salate, friško pecivo.. Pojela bi i vola pečenog kojeg nose mama Kukunka i tata Taranta kolko sam gladna! Ma i koricu kruha bi hrdala cijelu noć, samo da prestane glaaaaad!!

Morala sam svoje želuDačne zvukove podijeliti s vama, nisam mogla biti tako sebična da to zadržim samo za sebe..

E pa ja nemrem bilivet!

Gledam ja ujutro reprizu Bračnih voda, Peggyca slavi rođendan, jelte, i kaj imam za vidjeti?? Imaju moj kazić!! Onaj mali crni filipsov kazić! Jebote! Pa više nemreš kupiti kazić da te neko ne kopira. Gad dem.

Bila sam uvjerena da je moj jedan jedini, unikat.. A kad tamo Al Bundy, THE AL ga ima u kuhinji!!

Jebote ;)

Kako reći poznaniku da mu ne daš svoj broj mobitela?
Jer, kaj će njemu isti?! Nismo si tak strašno dobri da se dopisujemo svaki dan..
Ne mogu mu reći "Nemam mob" jer zna da ga imam, ne mogu mu reći "Ne dam". Znamo se.. nije u redu. A osim kaj ne znam lagati - ne lažem.
Neću biti umišljena pa odmah pomisliti "U, još jedan je pao pod mojim neodoljivim čarima" (iako je to istina, al dobro, neću biti umišljena)
Neću da me zasipa smsovima.. Ne da mi se s njim na cugu - o čemu da pričamo, ne da mi se s njim šetati - o čemu da pričamo, ići u kino.. Dobro, ja uvijek imam kaj za reći, izvučem dijalog na jen dva. But still. Nemamo uvijek s ljudima onaj "klik".
Znamo se. To mu je dosta.
Trebao bi biti zadovoljan time kaj ga uvijek pozdravim, uvijek mu se nasmiješim (kao i ostalim živim bićima), ono, jel? Ipak, to sam JA. Trebao bi mi se obraćati s Vi. Al dobro, neću mu zamjeriti. Mlad je, naučit će, ima vremena.

Nemojte misliti da sam okrutna zbog ovih riječi.. nisam.
Dobra sam ko med, mlijeko, zlevanka, krafne, filana paprika, palačinke etc. Ono, x gro ful abnormalno mila i draga. Nemoš bilivet kolko. Čak mi i ime znači "mila, draga" ono, jebote. To ne može biti slučajnost.
I nimalo umišljena, to moram naglasiti!

No, nakon ovog lupetanja.. da skratim.. bit ovog bloga leži u sljedećem pitanju (ozbiljno pitam):
Kako da naučim reći "ne" bez da bude bed i meni i poznaniku? (nema nikakve povezanosti sa sexom, zato pliz)

Eto dakle, kao što naslov jasno, čitko i nedvosmisleno govori - slijepo intestine mi je jučer zadavalo bolove.
Ne znam kaj mu je došlo. Tak se ponaša, a dobri smo si. Bar sam ja tak doživjela naše prijateljstvo. No, sad ću razmisliti o istom.


I još nešto..

Danas sam se, dragi moji, probudila u 6:51 i došla na faks jer-bo na oglasnoj, crno na bijelom piše "MTD GK - 21.2. - 8h"
Sou, maj ispit je trebao započeti u spomenutih 8h, ali - da, da, uvijek postoji "ali" ali ovo je jedan madr faking fet grisi smeli abnakšs hjumangs ALI - dakle, ali počeo je (za mene) u 17h. Svako malo "Joj, ne mogu sad, dođite u 10. Jooj ne mogu sad, dođite u 12. Jojj evo sad ću ja.." end sou on, end on.. da bih ja kročila u madr faking kabinet u 17h.

Naravno da sam položila (dis wan iz for hybrid jer znam da on voli kad se netko hvali) opće nema potrebe to spominjati, ali (ALI) zbog hybrida bih i planine micala, pa što ne i spomenula da sam položila ;)

Eto, moj dan se sveo na čekanje u hodniku. Ali, jebiga, bilo je produktivno pa nije u redu da kukam.
Sad ću se napiti i biti produktivna i na drugom području svoje kreativnosti (za sve ove mlađe, ja ne pijem, ovo sam napisala ugođaja radi)

Oh kako divan dan! (noć)

Dakle, nakon što sam se izliječila od postvalentinovovske depresije (jea, moš mislit) provela sam dan u knjižnici (na faksu ljudi moji, na faksu!), tipkajući na kompu.

Oči su mi četvrtaste, glava mi okrugla.
Vani pada mrak, postepeno.

Dakle, nakon što sam napisala ove divne stihove idem tipkat po kompu. Nisam već dugo.

Srest ćemo se opet. Pohvatat ću ja vas, sve ću vas pohvatati! ;))

Mislim da sam ja jedina osoba koja nije napisala blog za Valentinovo (??) Svi se nekaj furaju na tu zaljubljenost - ili na neko samosažaljevanje..
"Jooj mene nitko ne voli, joooj ja nemam dečka, jooj mene je cura ostavila, jooj boli me jaje, jooj kad će mi dojahati ona žaba na bijelom konju, jooj dobila sam gljivice, jooj progutala sam spermu, jooj ne može mi se dići".. mislim, dajte ljudi. Cum on.
Za sve to postoji lijek.

Sex ljudi moji, sex.

Sex liječi gljivice, sex liječi nedostatak sexa, celibat, apstinenciju, ovisnost o sexu, čireve, akne, depresiju, kompresiju, digresiju, agresiju, zagoren ručak, minus na računu.. sex liječi sve rane!

Ne-maa do sexa mi ne-maa neka znaju ljudi za njim svi smo lu-dii, ooo.. Nije ta pjesma bezveze pjevana.

Kaj mislite zakaj Joker ima onakav smajl? Zato jer mu je umočen ol d tajm, eto zašto.
Kaj mislite zakaj moja mačka ima 18 godina? Zato jer je glavna kurtizana u našem kvartu, eto zašto! Svi je žele (i svi su je imali), a budući da ne može imati potomke, sigurna je ševa - mačori se ne moraju bojati da će plaćati alimentaciju. A i punoljetna je pa joj ljubavnici neće završiti u zatvoru zbog pedofilije.

Joj, nešto me hvata postvalentinovovska depresija.. moram na terapiju. Tako mi mlijeka u prahu, kidam nalijevo!

Eto, vratih se iz vampirske jazbine.. Nije mi bilo prvi put, to ne. Već sam išla ja tamo, i pipali su me i isisali iz mene one moje plave krvi.. na hektolitre. Moja im je posebno fina, jer je plava. Ali ja nisam plava, to ne. Ja sam brown. Ali svejedno je mama išla sa mnom. Ne da me drži za ruku, jer sam ja velika djevojka koja može stoječki (sjedečki) podnijeti iglu, nego da me ubaci odmah prvu, preko reda. Jer ja jako volim igle i pikanje i krv, pa rekla mama - da mi udovolji (naime, i moja mama je dio bijela-kuta klana, o da)
Dakle, dođoh, skinuh se.. ljudi su me gledali.. pa sam se obukla opet, bilo mi je malo čudno što sam ja jedina gola, al dobro. Odvrnuh rukav, ali ne! Ona ne želi ruku, ona želi vrat! Vidjela sam joj sparks u očima, očnjaci su počeli rasti, rapidno! Bilo je vrlo uzbudljivo! Potom sam izvadila drveni kolac natopljen u svetu vodu i zabila joj ga u crno srce. Pa nek vidi ko je tu gazda. Kak sam već spomenula - nebu mene niko jebal v mojoj kuruzi.
Onda je teta došla k sebi i zavezala mi neki remen za ruku.. da se ne mičem više. I onda mi je izmuzla litru krvi. Moje plave. Sve epruvete napunila, za kasnije - reče.
Eh, bit će fešta danas u laboratoriju, kažem ja vama. Dok mi odemo doma, mrak pokuca na vrata, oni se skupe u tim prostorijicama i popiju svu krv. Da, da, dragi moji, to je iz provjerenih izvora! Zato, nemojte šetati laboratorijskim područjima nakon najt fola. Nije vam to pametno. Beware!

Uglavnom, ok sam.. idem si popiti koju litricu crnog vina, da mi se vrati boja u obraze.

Ljudi moji pa ko je još vidio pisati seminar za ispit za koji treba seminar? Ti profesori si stvarno previše dozvoljavaju. To je prevršilo svaku mjeru. I kažeš im: Predala sam, prošle godine, sigurno je tu negdje. Ne, oni ga moraju imati u rukama. Svašta. Pa ne bih ja valjda izmislila takvo nešto! Ko je vidio lagati o tako ozbiljnoj stvari? Ja ne. Pa pobogu, apsolventica sam! Mi ne izmišljamo takve stvari! Eventualno izmislimo da smo prošli, a nismo, ali to su bijele laži koje koriste. Roditelji su sretni jer im je dijete tako pametno i puno uči. Da. Moji roditelji su sretni. A i ja sam sretna jer su i oni sretni. Svi sretni.
I onda me Gordana gnjavi zbog glupog seminara! Ma da znaš da ću ga predati. Isprintati i predati. Pa da vidimo ko je frajer.

Samo ga moram nabaviti prvo.

Nebu mene niko jebal v moji kuruzi.