23.12.2012., nedjelja
Eto me
Eto me
nedjelja , 23.12.2012.|
Alexa vam rinta, od ve do ve. Na poslu moram biti u 8 h, a doma dojdem, kad me gazda pusti, ....20, 21, 22 h, kak kad. Lova? Fuuuuu, ko blata. Obračunsko razdoblje od 15. do 15., isplata 16. I tu počinju problemi. Kad to ići trošiti? Jebeni tempo. Istinita je ona narodna o ofcama i nofcima. Nemreš oboje, da ga jebeš. Danas odmaram, Zmaj dela, Termiti na pizzi. -Tata, buš malo? Zinut nemrem. Dobro, malo mogu,.....tek toliko da ulijem u sebe tih par litri pive. Gazda mi opak tip. Neda da cugamo na poslu. Ccccccc Pišam jenput dnevno, a kad hoću pljunut, to sam prašina iz usta, ona metalik. Prek dana sendvidži, navečer nekaj kuhanog, koje, onak slomljen nemrem ni pojest, tak da je i ona druga narodna istinita: -nakanio se ko gladan srat Koji sam ja seronja bil, a gle sad. U šaku jedne ruke stane. Zmaj je kupila neke lignje i neki zmrznuti bakalar, to bumo zutra, a za Božića sam mislil gusku, no neda Zmaj. Veli: -prvo dugove srediti, a ondak bumo ajjjjjjhaajjjjjjj Škrta Međimurka! Odojka i mlinci bum, šalata zelena i ona od one crne rotkve, sa bučinim. Kruha domaćeg integralnog sa maslinama, gajba pive, a za ostalo mi se fakiše. Eventualno "krem brile", ak mi se digne.  Ili kakva pašteta od bakalara, tak da si uz pivu imam, s onim mexičkim čipsom, naaa, nemrem se setiti, mozak mi se zblokal, utrnul od onih tona železa. Stalno mi jebeni Kroatsan pada na pamet, a i bolje on neg čekić. |
