Alexa vam rinta, od ve do ve.
Na poslu moram biti u 8 h, a doma dojdem, kad me gazda pusti,
....20, 21, 22 h, kak kad.
Lova?
Fuuuuu, ko blata. Obračunsko razdoblje od 15. do 15.,
isplata 16.
I tu počinju problemi.
Kad to ići trošiti?
Jebeni tempo.
Istinita je ona narodna o ofcama i nofcima.
Nemreš oboje, da ga jebeš.
Danas odmaram, Zmaj dela, Termiti na pizzi.
-Tata, buš malo?
Zinut nemrem.
Dobro, malo mogu,.....tek toliko da ulijem u sebe tih par litri pive.
Gazda mi opak tip.
Neda da cugamo na poslu.
Ccccccc
Pišam jenput dnevno, a kad hoću pljunut, to sam prašina iz usta,
ona metalik.
Prek dana sendvidži, navečer nekaj kuhanog, koje, onak slomljen nemrem ni pojest, tak da je i ona druga narodna istinita:
-nakanio se ko gladan srat
Koji sam ja seronja bil, a gle sad.
U šaku jedne ruke stane.
Zmaj je kupila neke lignje i neki zmrznuti bakalar, to bumo zutra,
a za Božića sam mislil gusku, no neda Zmaj.
Veli:
-prvo dugove srediti, a ondak bumo ajjjjjjhaajjjjjjj
Škrta Međimurka!
Odojka i mlinci bum, šalata zelena i ona od one crne rotkve, sa bučinim.
Kruha domaćeg integralnog sa maslinama, gajba pive, a za ostalo mi se fakiše.
Eventualno "krem brile",
ak mi se digne.
Ili kakva pašteta od bakalara, tak da si uz pivu imam, s onim mexičkim čipsom, naaa, nemrem se setiti, mozak mi se zblokal, utrnul od onih tona železa.
Stalno mi jebeni Kroatsan pada na pamet,
a i bolje on neg čekić.
Post je objavljen 23.12.2012. u 15:09 sati.