Eto, još se nismo rješili ovih Bosanaca, a eto nama Digića.
Raditjo.
Endivija
Cikorija
Vrag si ga znal.
Setil sam se svoga boravka u Italiji, prije nekih 10 tak godina.
I odvede nas diša na večeru u neki dvorac.
Ispred zelena ledina, bijeli šatori, ja i 4 Bosanca, stolovi, bijeli stoljnjaci, švedski stol sa pizdarijama + šampanjci, žestice,...... za pičkice sokovi.
Skupljamo se mi, a tata i ekipa redom.
Baš smo bili žedni.
I večera.
Nizovi, njih desetak.
Ova 4 Bosanca se dure,
te kaj bu škampe, a kaj je ovo, joooj fuj ove gljive,
pa čekaju valjda ćevape i somun,
cccc
pa sam svaku porciju puta 5
Silvano:
-daj Alex, dajjj
-ma dam ti kurac, nemrem zinut više
-cosa?
-nijente
zove konobara, naruči mi diđestivo, Limunčelo
pa tak par put i krenulo meni ponovo.
I došel taj radić salata, ali ono ko šmrklj na tanjuru
-Dio Cane (parte della canna),....che cazzo e questo?????
-Raditjo
-pa vidim i sam, ali kak?????
Veli,....spečen, spržen. Mora prvo promrznut na polju, tek ondak se bere i prži na maslacu.
I dobim ja paketić te cikorije, ali ove bijele, ne ljubičaste, ko ona
i počeli talijanski flash backovi u munjari.
-talijani........
-Alex, no Talijani, dice Italijani
znala mi reći profačica Engleskog, koja je spavala s menom,
mislim u Albergu, di i ja.
Draga, ak ovo čitaš, nisam, majke mi.
I krenem ja to.
Puknem prvo u kipuću slanu vodu, na pet minuta,
pa cijeđenje.
Napacam šnicle, sol, biber, češnjak u prahu, ulje............
Raspolovim cikoriju i pošto ne imah maslaca u friđu, na maslinovom u teflonskoj tavici.
I sve sam smazah.
Ovi moji doma mi glumataju one Bosance,..........
joooj, kaj to, fuuuj, bljak
ma jebite se
|