Praskozorje.
Danas sam se probudil?
Pa baš i ne.
Popijem jednu kavu, nikaj.
Tlak 25/10, tih mililitara, ili većkak.
Popijem drugu, isto nikaj, ooooo maspater.
Krenem na grunta, nema se kaj čekati, ali kratkim putem, ipak je kraće.
I dalje tlak skoro nula.
Počnem delati, kad fala blogu eto spasonosnih grablji.
Tada sam se razbudil.
Pa nemreš tak polusnen bauljati okolo, a zvijerad vreba.
Jedan neoprezni korak i na, ugrize te Slijepić, mislim,
ni on kriv, ta slijep je, kaj kurac on vidi, kaj grize, a mora!
No, sva sreća pa tata ima lijeka i za tu zvijerad.
Uvijek naoružan, a ti si mami sikći, tak da znaš!
Jebem ga smotana. Stalno moram paziti, da ga slućajno ne zrežem.
A i ove!
Sam zuje, a od zujanja nike koristi.
Ni grama meda, jebo ih međed.
Inače hortikultura o.k.
Dada, u pravu ste, to je albino bor, treba neki kurac znati o genetiki, pa si ga ondak moreš i imati. Nenene, nije kreč.
Kad tam, van grunta, u džunglama Patagonije, ručak.
Da ručak, to lijek.
Kopriva!
E sad se osvrnimo na naslov posta.
Znači, neće grom u koprive, ali ima ko oće.
I ajmo, berba.
Ja to golim rukama. Uopće ne žari! Malo!
Najbitnije je da u koprive nejdeš golom guzom i kitom.
E ondak je zajebano.
Naberem ja toga.
Samo vrhove.
Ono od 6-8 listova, dole je drvenasto.
Pa pranje
Pa blanširanje, ono da se oslobodiš "žara", zapraf, mravlje kiseline.
Cijeđenje
Voda se ne hiće.
Zalije se cvijeće znjom, kipućom normalno, bem te smotana, cccccc,
ili u špricu pa špricati po listovima, kao folijarno gnojivo, znači intravenozno, rekli bi hašišari.
Ili čaj, bljak.
Gle, ove masne fleke, to i ulja ima u sebi.
E ljudi, to je afrodizijak, to.
Popiješ to, pa malo koprivom tam dole, jebate, tak naotekne, a valjda i od tog željeza kaj ga ima, mislim ono, tvrdoća.
I nikaj!
To sam strančiral, većinu ostavil u vrećicu za pitu od koprive, pa u škrinju,
a dio:
zgulil dva krompira i na sitno, kockice, stavil kuhati.
skosal malo vlasca i češnjaka pa na maslinovo
u krompir pred kraj dodal goveđu kocku i žličicu vegete
na onaj češnjak i vlasac, hitil blanširanu koprivu, minuta, dvije, kajjaznam,
možda i tri, pa u krompir i na čušpajza.
Mmmmmmmmmmmmmmm izvrsno!
|