I došla deca i ona najmanja i družimo se mi.
Prvo smo i ja i Nea malo divljali po kući (ma lovice)
e, ondak su baba i mama zavrištale, pa smo se smirili.
Malo smo se hitili na umjetnost.
Nea je delala, a deda sugeriral i tak to.
Sa sobom je donesla brdo krpenih lutaka.
-e, Nea, kakva ti je ova debela beba?
-deda, to su moje Fifice! .......koja?
-pa ta,........ kaj je trudna?..............
mislim, pogle joj trbuha, rodila bu bebu, ko deda?
-???????????????? da.
-a di joj je muž?
-?????????????,.....nema muža.
-nema muža, a trudna je!?
-Deda, takve su ti Fifice!
E, ondak je dotrčala Gungi!
-deda, deeedaaaa!
a u rukama joj "Čovječe ne ljuti se i kockica.
18 mjeseci!
Uzmem kutiju u ruke, a ona baci kockice na stol i:
-'edan d'a, 'edan d'a
-četri, pet, šest, odiiii deda poljubi, pametno dedino.
I sve bi bilo super jučer, da baba na kraju ni zajebala.
Odoše svi doma, deca zaspala, mi se dofatismo, Zmaj name i:
-ajde deda, 'edan, d'a, 'edan, d'a!
I pras u smijeh.
Jutros pijemo kavu i:
-'edan, d'a
Pa ponovo pras u smijeh!
|