AnaM nešto novo nešto staro

Kao prvo, pre nego udjete u kuhinju probudite se, bez obzira koliko je sati.
Drugo, nikad ne proveravajte prstom da li se ulje dovoljno zagrejalo. Garantujem vam da jeste.
Treće, ako vam je dan ranije pao pantenol koji uvek držite pored šporeta, ne budite leni, podignite ga.
Vaši prsti će vam biti zahvalni što ne moraju da sede u ledenoj vodi pola sata da dodju sebi...

Primećuje se da su ljudi postali jako nervozni, nije mi jasno zašto. Život je tako lepršavo lep.

Jutros naidjoše kola koja skupljaju smeće baš u trenutku kad sam htela da zavljačim kesu u kontajner. Da se ljudi ne muče, ja ubacih direktno u kamion. Umesto da mi zahvali, onaj se izdra na mene
-Smeće se baca pozadi, a ne u kabinu.
Prostak.
Krenem ja po kola. Ona puna snega. Lepo ih očistim, nasmešim se komšiji , kad se on izvika na mena
- Što si bacila sneg na moj auto??
Svašta, po njegovom sam trebala sneg da stavim u svoj prtljažnik.
Izadjem na ulicu, vidim na autobuskoj stanici gomila sveta. Znam da je teško čekati bus i gledati kako kola samo prolaze. Da ih ne izazivam, ja dam pun gas, samo da što pre prodjem stanicu. Počeše da urlaju
- Ko ti dade volan?? Isprska me od glave do pete. Vucibatino...
Nezahvalnici, kao da sam ja kriva što je na svakoj stanici jezero.
Stigla sam gde sam pošla i za divno čudo lepo se uparkirala na jedno očišćeno mesto. Izlete čovek sa lopatom. Da mi je znati šta sam njemu uradila.
- Dva sata čistim mesto, a ti se ufurala, bezobraznice jedna. Lepo te je majka vaspitala.
Uhvati me neki strah. Da nije neka epidemija kad su svi tako nervozni.

Ne znam kako je ko prošao sa ovom gomilom praznika???
Ja katastrofa!
Zašto su praznici povezani sa konzumiranjem gomile hrane, pića?
Stan mi je bio pokretan restoran, a ja umesto da dvorim kao domaćica, zasela pa sve po redu, prvo slano, pa slatko, sve zaliveno vinom. Onda dodje neko drugi, a ja, kao da se ne uvredi, pa sve po redu ponovo.
I jaaaooo... Ništa ne primećujem, vesela, smejem se, uživam...
Frižider prazan, sve sam pojela

Jučer dobijem na poklon belu lanenu haljinu, mislila sam spavaćica, već se namrštila, ali darodavac videći moj izraz lica
-Ne, ne, haljina za plažu, voliš more?
-Volim...
Jedva sam čekala da je probam
Poskidam sve do nule, navučem haljinu. Onaj dekolte sexi, ispunio se baš, baš... spuštam ja pogled nizbrdo... vala niz brdo.... Ono antipatično ogledalo beči se na mene, ja u njega... šta mi je trebalo ogledalo od dva metra?
Gledamo se mi... tako jedno pet minuta... meni došlo da plačem...
Lele... kao da sam krinolinu obukla... kad infarkt nisam dobila...
Brzo skinem kilo prstenja i mindjuše...nema više šta... stanem na onu antipatičnu spravu što se zove vaga... haljina 150 grama... trljam oči... ne mogu da verujem...2 kilograma i 800 grama žive vage, više...
Uraaa... skidam rajf iz kose... sigurno je manje... za svaki slučaj ne gledam u vagu... do proleća...

Strah ili otmenije fobija
Uvek sam potcenjivala tudje strahove. Neko se plaši visine, neko nizine, neko širokog, neko uskog prostora. O bubama, vodi, vatri, nisam htela ni da diskutujem, prenemagaljke, mislim ja.
Sigurna sam da ti strahovi, gluposti, neće mene. Razumem objektivne strahove. Protiv njih se boriš.
Potrefilo me kad sam se najmanje nadala i nikako nisam bila spremna da se bacim u ljuti boj. Čitam ja novine kao svaka poštena ženska. Preskačem ono dosadno i idem na lepršave članke. I tu me potrefi kao maljem u glavu. Ne jedite gljive u leto, imaju neke crviće u kori. Nikako ne konzumirajte suhomesnate proizvode zbog holesterina. Mleko i mlečni proizvodi mogu da izazovu poremećaje u varenju, a šećeri su definitivno zabranjeni. Ulje može da se uzme, ako baš mora, tri kapi nedeljno, maslinovo ili kokosovo. Ne, ne, kokosovo mleko treba da zameni kravlje. Puter, margarin, sir, najstrože zabranjeni. Može eventualno sir 5 grama godišnje, ali ne sme da bude punomastan, tek da mleko ne curi iz njega.
Čitam ja, zdravlje je najvažnije i sad ću da se pridržavam saveta. Ima tu još instrukcija, kao ako pijete lekove, ne sme da se uzima koješta. Lekovi pre, ili posle jela koje ne sme da bude jelo...i slični tandrmoljci.
Voće svako drugo te gadja nekim neprijateljskim sastavom, kao ugljenhidrati...

Krenem ja u kupovinu, a ono sami neprijatelji i ubice oko mene... Sitno piše na deklaracij neki brojevi ... Kao kroz san se setih da ne sme da se uzima roba sa nekim E... pa milion raznih brojeva, ko bi to zapamtio, moraću da nosim spisak drugi put. Ne sme da se uzima modifikovana hrana, ni slučajno, ako nećeš da ti potomci imaju dve glave i tri ruke, nos kao surlu i da dišu na škrge.
Vratim ja kolica, i uzmem korpu, od danas samo zdrava hrana. Krenem duž rafova... gledam ja kutijice, gledaju one mene. Mašim se za jednu, i odmah vratim... ne valja, opasno... Posle dva sata dodjoh do kase, a u korpi samo čokolada i to crna. Za nju je pisalo nešto, ali ne mogu da se setim šta. Gledaju me i one prodavačice što se toliko muvam.
Zdrava hrana nabavljena, ali šta da skuvam za ručak?? O večeri i ne razmišljam, to što se jede u 19sati mogu i da preskočim. Ima da spavam kao top i nastavim da živim zdravo.
Jedva sam gladna, ali zdrava, zaspala.Ujutro udjem bunovna u kuhinju da skuvam kafu. Palim plin, i setih se, ne može kafa na prazan želudac...okrenem se tužno i skoro padnem u nesvest. Na stolu ostaci prženog krompira, komadić slanine iz doba kad nisam jela zdravo, ljuske jaja, a oko mojih usana sumnjivi tragovi hrane. Na licu srećan osmeh od uva do uva.

Iznenadila nas je vejavica u doba kad joj nije vreme.
Gvirkam tužno kroz prozor.
Nema nade da će prestati... Nadležni izgleda vole sneg, jer ga niko ne čisti. Računaju narod nema novaca da ide na skijanje u planine, pa neka se sanka do radnog mesta.

Vrapci skakuću po prozoru, po drveću ne mogu, ljudi su ga posekli u proleće

Antena zaostala, od vremena kad nije bilo kablovske dobro je došla za izvidjanje.
Dva vrapca, sirotani gladni, na prozor su zakucali.

Dobili su hranu, pa idemo na drugi prozor da jedu u miru.
Čudno, proleće je došlo, mada sa pogrešne strane prozora

Neko čeka proleće na klupi, plašim se da je ipak poranio.

Deca uživaju u čarima zime i zatvorenim školama.

A neki deka se umoriju trčeći za unukom.
Ima još prozora, još više prizora.
Nešto bi hteli da se vidi, mnogo što šta belina snežnog pokrivača pokriva.
Možda je to dobro, a možda i nije.
Vrapčići kucaju sve bliže