Hopsanje u ritmu

danas idem na koncert Parnog valjka.
bila sam na faksu i dok sam putovala tamo i nazad sam se nabrijavala za koncert cd-ima istoimenog benda. kad sam išla doma, naišla je pjesmica koju volim pjevati, a onda je i uslijedilo i hopsanje u ritmu za volanom. hvala bogu pa sam par puta stajala na semaforu jer me crveno svijetlo zaustavilo, no nije zaustavilo i moj preformance. a onda sam uočila suvozače s obje strane koji me sa smješkom promatraju...

dobro, nek mi neko objasni... zašto ljudi jednostavno ne mogu biti odgovorni?
kad je došlo na red biranje teme rada, jedva sam se izborila za to da tema budu psi. dobila sam ju jako teško, ali napokon je odobrena.
kad je trebalo naći ljude koji će dozvoliti da se njihovim psima uzme krv, opet je trebalo truda i vremena da ih nađem. našla sam ih.
izbor veterinara opet je pao na mene... i opet sam i to odradila sama...dogovorila sam mjesto i vrijeme i potvrdila dolazak sa obje strane.
jučer uvjetno rečeno, 5 do 12, javile su se prve poteškoće. veterinar ne može... pa sam zvala da otkažem , pa smo došli na ideju i našli novog veterinara, ali taj bi htio novce, koje meni moj faklutet ne daje jer imam svog koji bi radio zabadava, ali ne može doći u dogovoreni termin... da ne duljim, 2 strane, koje se ne mogu dogovoriti , a ja sam samo klaun koji je dobio po piksi i ostao posran...


...jako sam... ljuta!!!!

kao i svaki dan išla sam u šetnju sa svojim čoporom od ukupno 2 čovjeka i 3 psa. frendica je morala do bankomata i skupa smo ju čekali. nije dala da joj pridržim njene četveronožne dok je uzimala pare.
a onda, s leđa joj je prišo jedan dečko , čučnuo se i počeo maziti mazunjele. ja sam samo zinula. dečko je izgledao , hm... blago rečeno savršeno. reko mi je "bok", al ja, mutavko nisam odzdravila. a onda mu je Chinky prišo i dečko je reko: " bok Chinky, i ti si došo se mazit". a meni nije jasno od kud se oni znaju...

hm da...vratimo se u daleku prošlost kad sam upisivala faks. godinama sam tvrdila da ću na PMF. a onda je došla D godina i ja sam otišla na sajam fakulteta, otvorila brošuru za agronomiju i ugledala KINOLOGIJU ( za neupućene ; znanost o psima) sljedeća radnja bila je tipkanje po mobu i : alo, mama... ja upisujem AGRONOMIJU.
došla sam na faks, upoznala puno ljudi i saznala koji prof predaje koji modul i našla svojega. vrtila sam se oko njega, upisala jedan dodatni predmet samo jer on predaje, angažirala se oko njega učila, javljala se..a kad je došo ispit dobila sam takva pitanja na koja nitko nije znao odgovor i pala ko kruška. to mi je napravio 2 put. onda sam dobila svoju dvojku na nagovaranje. kasnije je kolegici pričao da zna da ja znam i da sam učila i da sam sve proučila i da zaslužujem 5 , ali on mi je nemilosrdno dao 2.
nisam bila zadovoljna, ali trebao mi je bilo kakav prolaz samo da upišem sljedeću godinu.
kinologija... upisala sam ju, znala sam ju , ali sam ju dodatno učila i sve u svrhu polaganja ispita i dokazivanja svoje 5. profesor je prvi dan rekao: "kinologija je znanost o psima. kinolozi su ljudi koji se bave znanosti o psima. vi svi niste kinolozi. večina vas je samo kinofila ( filus = voljeti )" opet sam hodočastila k profesoru, pisala seminare, trudila se. na kraju nakon svih muka i truda i dobila svoju peticu.
prošli tjedan bilo je neko predavanje neke sasvim druge teme na fakultetu od profesora iz inozemstva. došla sam ja i moji kolege, a došao je i profesor, potapšao me po ramenu i rekao: oho, vidim da su i naši kinolozi ovdje zastupljeni.
... što reći...