Hopsanje u ritmu

ko prvo moram reći da imam osjećaj da me Kate Hudson progoni. stalno nailazim na njene slike, svaki časopis je ima, a sve je počelo kad sam pogledala Bride wars i divila se njenoj kosi. da, mogla sam i ja sad imat TAKVU kosu, i TAKVU frizuru, ali prije 2 i pol godine mi je ta frizura postala dosadna i ja sam se morala ošišati. aaaaaaaa. sad bi se najrađe pojela. obožavam tu firzuru i vidim da neće još dugo iz mode. možda odem staviti ekstenzije. jer imam osjećaj da bude moja kosa taman izrasla onda kad više neću htjet tu frizuru.

a onda...
opet sam išla u Konzum. šetela se okolo, tražila kaj bi mogla kupiti. jeste već skužili koliko ima mladih radnika? ili je to samo posebno utorkom. pa nisam nikog starijeg od 30 godina, vidla.
i tako , ispraznim ja košaru, platim, i još si mislim budem otišla do kioska. odem, zamolim da prelistam časopise... i nađem svoj.
"evo, odluka je pala" velim ja
još sam morala ponoviti, jer me mladac nije čuo kaj sam rekla.
"aha, kaj stući ćeš me?? ..." i tad je nestao ispod pulta i još nešto promrmljao. dala bi se kladit da je reko"stući po guzi ". ali pa otkad su mladi prodavači tako kinky?
digne se on i nasmješi mi se, a ja velim: ma da, naravno...( štogod da si ti reko )
i ja mu pružim 20kn i kažem izvoliš... 20 jelda?
veli on: ne, 28...
ja: ooo kako da ne..
zazvoni mu telefon pa se javio i spustio se do nekakvog mikrofona...
onda sam shvatila, onaj sexy glas: "anđelka jurković na blagajnu 4" je njegov...

nova godina započela je s nekim novim stvarima. započele su neke nove odluke. započelo je novo razmišljanje. danima je već jako hladno, i mislim da bi zbog ravnoteže ovo ljeto moglo biti jako, jako vruče.
trenutno sam doma i borim se s vlastitim mislima. čitala sam neke postove, jučer čak i jednu knjigu, i nisam našla mir. sve se nešto roji u meni. sve nešto leprša. sve nešto bih, a opet mi se ništa zapavo stvarno ne da.
zapravo, krenula sam pisati post o odlukama, ali mislim da bi sigurno neke bitne izostavila, pa sam rađe odustala. ( glupo, znam, ali to sam ja )
trebala sam na faks, ali pada ova glupa ledena kiša, i moja Brmba se pretjerano boji sudara i prometa, pa sam, eto, ostala doma. a i nije da mi se nešto silno išlo.
jučer sam počela pospremati svoje police , koje su slagane i preslagivane mali milijun puta, ali uvijek bi na kraju raspored bio isti. previše se vežem za bilo kakve stvari. za redi redosljed koji je jdnom davno uspostavljen. no više ne! sad sam odlučila da ću baciti sve suvišno! sve što me koči, što mi pravi gužvu i ne služi baš ničemu, lijepo ide u smeće.
željela bih napraviti i red u svojoj glavi. opet sama sebi cendram kako nikome nisam posebna, kako me nitko neće. no, dobro, ali kome sam zadnjem dala priliku??? nikoga već dugo nisam upoznala, i nitko mi nije prišao,ali kad sam se zadnji put sama trudila oko toga?
sve neka stara lica, sve neke prošlosti vezane uz moj život. sve neke ljubavi, koje su već tako ofucane , istrošene, lažne,a kraj se ionako zna. sve mi je to pomalo dosadilo. bacam stare papire, i radim mjesta za nove uspomene.