jedna nova mama

Pa, u kratko, ovako: bilo nas je otprilike ovoliko...


...kad smo uletili u kavanu, izgledalo je kao da se iskrcao mini-bus...

Sve se posložilo, djeca su bila doma, jela, jela, jela, spavala, zujala okolo, a ja sam kuhala, kuhala, kuhala, u međuvremenu spremala...i tako...odoše oni, svatko svojim putem, seka se vratila u ausland, a onda se pojavio Zagušljivi, tako da nam je sada krasno...evo ga, čuva fotelju i samo zabrunda svako toliko kad mu zasmeta disanje ostalih ukućana...ali! To je već stara priča. Ne dam se ja, a ne ovaj put!

Prsti su nam na broju, imam bodulsku verziju filma "Kako je počeo rat na mom otoku", ovdje, naime, puca već danima, ali onako pošteno...

Zapravo, htjela sam Vam svima zahvaliti na čestitkama za Božić, ako stignem pojavit ću se kod svakoga ponaosob, ali ne obećavam jer je prava umjetnost dokopati se PC-a ili naći koji sat mira...Mislim, ovo dvoje se tako kolje, ali non-stop, da mi samo fali bijela košulja i leptir-mašna pa da budem pravi sudac u ringu. Bez naknade.

Što ja Vama želim?

E, pa, želim Vam svima puno mira. Onog pravog, unutarnjeg. Ako ga nemate, da ga što prije uspijete pronaći u svojim srcima. Kad se to dogodi, onda će i sve drugo ići lakše i doći samo po sebi.

Ma, naravno, to želim i samoj sebi.

Nemojte puno papati, ne samo zato da se ne širite, nego iz čiusto praktičnih razloga, da vas želudac ne boli...nemopjte puno piti, iz istih razloga.Nemojte se razbacivati pirotehnikom, bilo bi logično da to ne činite u ovim godinama, ali poznavajuć sebe, nikad ne reci nikad...

Eto, toliko. Čitamo se dogodine...

ZDRAVI I VESELI BILI!!