Samo Durica

četvrtak, 12.01.2017.

svako ima neku manu, a ja imam sebe

ah,
a kaj reć, a da već neko nije izreko,
neg,
neku sam noć gledala izvrstan film,
i nikak mi nije jasno
zakaj su na telki uvijek dobri filmovi negdi usred noći,
za koga se to prikazuje,
jedva sam držala oči otvorene, al bil mi je tak dobar i zanimalo me
kaj bu bilo dalje, pa sam strpila,
strpljen je i spašen,
u ovom slučaju film nije imal sretan kraj,
a takve najviše volim:
drame s realnim završetkom,
di još ima HepiEnda:
u LaLaLendu,
pa vidim na poleđini novina velki naslov koji nemrem sad citirat,
al nekaj o povezanosti " Šibe i Raja ",
pa si mislim, koja puka slučajnost,
kak sam i sama o tome pisala nedavno,
ko bi reko,
a ja misla kak Duricu niko živ ne čita,
u filmu je stručnjak za umjetnitne rekel kak se svaki plagijator
otkrije, jer, zbog vlastitog ega nemre zdržat da ne unese neki svoj element,
pečat, rukopis koji ga razlikuje od orginala,
i baš tu padne,
posklizne se na sluzi svoje vlastite taštine,
svak od nas ima rupe koje si nekak pokušava zakrpat,
il zatrpat,
neki imaju i ponore,
duboke, crne,
beskonaćne,
felere imamo svi,
sam se svi ne ponosimo njima
niti ih ne istićemo,
ne gradimo baš na njima svoj karakter, osobnost ili karijeru,
mada, uvijek su me intriirali ljudi koji vlastite nedostatke znaju prepoznati
i okrenuti ih u svoju korist,
ja sam tek u fazi da ih prekrijem, ušminkam malo,
možda je to greška,
možda treba baš suprotno:
istaknuti ih,
ponosit se njima,
svima ih metnut pod nos,
ili ih samo prigrliti,
pomirit se njima
i naučit ih nosit dostojanstveno,
bez grižnje savjesti,
u svakom slučaju
nešto što bi meni činilo čovjeka
upravo je ta sposobnost
suočiti se sam sa sobom,
pa i svime time
i moći stat pred ljude
čistog, golog lica,
direktnog, neoborenog pogleda
( i prema sebi )
pa kaj bude bilo bu,
jer, drukčije ni nemre bit,
samo ono kaj je,
kaj jesi
jesi,
sam budi faca, pa stani sam iza sebe,
podnesi poslijedice
svojih djela,
riječi,
stavova,
misli,
jučer su meni dve drage osobe,
od kojih mi je jedna puno bliža
komentirale nekaj o spletkarenju i tračevima
koji se šire poput kolere i kuge skup,
stvaraju razdore i nesporazume,
i u tom nekom kontekstu su i mene spomenule,
ono:
- vidiš kak je ona reagirala kad su se počele širit one priče o njoj -
- da, al to je ona, takva je, spontana, iskrena i direktna, sve ti veli odmah u glavu i s njom znaš na čemu si -
bilo mi drago, nemrem reć, lagala bih kad bih rekla da nije,
al, malo je onih koji takvo ponašanje drže korisnim,
puno je više onih koji smatraju kako je šutnja zlatnija i od zlata,
a, ja, neke gadarije nemrem prešutit, pa nemrem, da me ubiješ,
bilo da se radilo o meni il nekom drugom,
pa, ak mi je to feler,
božemipomozi,
jer, ja ga ispravit ne znam ni nemrem,
pa, na kraju krajeva
kom pravo, a kom krivo,
taj sam svoj feler uspijela prigrlit kao svoj
i nosit se s njim više manje uspiješno,
kako kad i kako gdje,
a, i nije da mi je jedini.
pretvoriti vlastite mane u vrline,
to bu mi od sad bil novi hobi.

- 08:49 - Komentari (1) - Isprintaj - #