četvrtak, 30.12.2010.
Kako i zašto odabrati krive knjige za praznike, parodija :-))
Neke knjige zahtijevaju posebne tretmane prilikom čitanja. Atmosfera, rasvjeta, društvo. Npr. za potpun doživljaj Courts-Mahlerice, morate je čitati na plaži, s frendicom, naglas. Obavezno se cerekati nakon svake rečenice. Užitak pojačava dosadno odraslo stvorenje u blizini, mama, tata, baka, djed koje šokirano Courts-Mahlericom u našim ručicama, mrmlja o Krležinim Zastavama, koje su eto baš slučajno tu, pri ruci pa ako želimo neko lakše štivo, možemo ih uzeti. Naravno, idealno bi bilo da pročitamo Kierkegaarda ili Kanta. Kad smo već na odmoru, pitanje je hoćemo li tijekom školske godine naći slobodnog vremena.
Ako toliko inzistiramo na zabavi, tu nam je i Zola: Germinal, tako da nam želučeki izlete kroz nos. Argument koji se odbija jer:
Odrasla osoba (u daljnjem tekstu OO): «Ako možete piti i pušiti, onda Vam želudac može ponijeti i Germinal.»
Mi: «Ne može, ali nema veze.»
OO: «Može, može, a sigurno se i drogirate.»
Mi: «Ne drogiramo se.»
OO: «Da, da, tako sam i ja govorilo u vašim godinama, a zapravo .... bi-biiiiiiiiiip» :-)).
Nakon kratke stanke u kojoj nesmetano uživamo u ljubićima, OO se ponovno javlja. Ovaj puta vodi računa o našoj gadljivosti, eliminira Zolu uz prijetnje da će nam ionako biti u lektiri pa nam nudi Dostojevskog, da umremo od dosade.
Desetljećima poslije, vjerojatno će i stoljećima, ali do toga još nismo došle, to se ljeto spominje kao ljeto koje smo potratile čitajući neke bezvezarije, a mogle smo ... sve ono gore nabrojeno. I kad ćemo onda to pročitati, umrijet ćemo, a nismo pročitale i na grobu će nam pisati: «Umrla je, a Kanta čitala nije». I svi će nam zaobilaziti grob.
Trebalo je proteći puno Save ispod Savskog mosta da shvatim kad ljudi traže lagano ljetno štivo, ne traže Krležu. Da su to ljubići/krimići/kaubojci/fantasy gdje ona ozbiljno kaže da, nabadajući pritom grašak na vilicu dok hektolitri, bolje rečeno galoni krvi i viskija natapaju stranice prošarani kišom metaka oko rasnih plavuša/crnki/crvenokosih koje otimaju raznorazni Indijanci pa ih spašavaju opaki jahači na još opakijim konjima uz debelu pomoć vilinskih/patuljačkih/vampirskih moći začudo ne debelih nego otmjeno mršavih i blijedih. Suludo zabavno, ne propustite :-)).
To je sve ostavilo ozbiljne posljedice na moju krhku psihu. Znači, ako vidite nešto što tegli hrpu debelih knjiga na plažu, to sam ja. I ne znojim se od sunca, nego od muke što teglenja, što čitanja, što proklinjanja svoje nepameti.
Bezazlena posljedica. Usput mogu stojeći uspravno počohati si stopala, teške su knjige debelih korica zaslužene za to da me prolaznici nude bananama. Ili je tome kriv blago tupi pogled (ne zavaravajte se, čitanje ne izoštruje um, zamagljuje ga :-)) ) dok se odlučujem između dvije knjige. Uzeti li ovu, tako će-će rozih korica i mišičavog komada te pišljivih dvjesto stranica ili ovu drugu, od tisuću i koju stranicu nečitljivih rasprava o smislu života i Weltschmerzu. Pogađate koju sam uzela :-)).
Teža posljedica. Neki naivci me tu i tamo znaju zamoliti da im preporučim knjigu za odmor. Ono, puno čitam pa ziher znam neku knjigu koja bi im se mogla svidjeti :-)). Takvi su sve rjeđi i rjeđi. Prvo vrijeme sam ih posjećivala u Vrapču. Nakon kaj su me dovoljno puta izgađali debelim knjigama, osoblje me zamolilo da više ne dolazim. Ostali su bez Freudovih sabranih djela, u više primjeraka. No frks, donijet ću svog. Možemo i popričati o mojim simptomima, podsjećaju me malo na opisane u III. svesku, stranica 555 :-)). Zapravo, kad bolje razmislim, ima par simptoma koje nemam. Ne znam zašto ih nemam. U tom trenutku se pozivaju zaštitari koji me neceremonijalno izbacuju van gurajući mi u ruku popis knjižnica grada Zagreba. Na moje proteste kako taj popis znam napamet, ustostručuju napore i izguravaju me, zaključavaju vrata, bacaju ključ, duboko dišući te govoreći kako su me se konačno riješili, ne mogu više unutra.
No, to se sve nije dogodilo. Odnosno, nešto se dogodilo, nešto nije. Ali, sve se opisano moglo dogoditi da nisam otkrila šund :-)). Živio šund :-)).
Zahvaljujući lakoj literaturi, težinski lakoj, meke korice, malo stranica, jedini simbolizam o kojem raspravljam je znači li to što se Ona pojavila na prvoj stranici romana u bijelom rublju da će se udati na zadnjoj stranici. Znači :-)).
Jedino, kako se približavaju bilo kakvi praznici, možete me zateći na odjeljenju knjižnice: «Knjige koje nitko ne čita, a držimo ih samo zato da nam Vaši roditelji, praroditelji i ostali kulturno uzdignuti ne demonstriraju pred vratima». Stari grijesi imaju duboko korijenje i duge ruke :-)).
Umrla sam :-)) ...
Kanta čitala nisam :-)) ...
Spalite me i prospite pepeo :-)) ...
- 00:04 - Komentari (33) - Isprintajte - #
utorak, 28.12.2010.
Obična noć u životu jedne chatterice :-))
- Snimio sam ti film na dvd. Dat ću ti ga.
- U kaj da ga stavim?
- U Najljepšu?
- Najljepši je muškog roda i ne, ne mogu nikaj staviti u njega.
- Imaš usb?
- Imam.
- Onda je problem riješen.
- Kako?
- Kako misliš kako?
- Kako da dvd stavim na usb?
- Majko mila!
- Da?
- Daš meni usb, ja ga gurnem u Nijemog, presnimim ti film na usb, ti usb gurneš u Najljepšeg.
- Ali, onda nema smisla da mi daješ dvd?
- Ti to mene zafrkavaš?
- Pa rekao si mi da ćeš mi dati dvd s filmom?
- Zato jer sam mislio da ga imaš negdje umetnuti. Kako nemaš, neću ti ga dati.
- (Smijem se tako da susjedi lupaju po zidovima.)
- I ti se rugaš mom Nijemom.
- Čekaj da pogledam koje usbove imam.
- Oko 2 giga.
- (Umjesto da tražim usbove, palim cigaretu i tipkam.)
- Usb ti je ona mala kutija koja sliči na upaljač.
- (Moj smijeh se ponavlja, susjedi prijete murjom.)
- Našla?
- Nisam, nalazim samo upaljače.
- Mogu doći do tebe da ga gledaš na velikom.
- (Plazim jezik, uvrijeđena spominjanjem mog Najljepšeg u podcjenjivačkom kontekstu.)
- Jbt, za 15“ govorim da je veliki.
- (Komentar neotipkan: Muškarci.)
- 15,6“
- (Valjam se po podu od smijeha.)
Vjerovali ili ne, ovo je doslovan prijepis chata :-)).
Likovi, po redoslijedu ulaska na scenu:
Prvi lik: Stocar (Ikariamovac).
Drugi lik: Zlica (u kurzivu).
Treći lik: Najljepši, vezan uz drugi lik.
Četvrti lik: Nijemi, prvi lik tipka po njemu.
Nijemi i Najljepši sudjeluju jedino tako što omogućuju ovu divotu od dijaloga :-)).
Sve najbolje :-)) ...
Najljepše :-)) ...
Najnajnajstičnije :-)) ...
- 00:11 - Komentari (11) - Isprintajte - #
nedjelja, 05.12.2010.
Sv. Nikola uz pogolemi uvod :-))
Htjela sam tipkati isključivo o sv. Nikoli, čizmicama i inom, ali vlastiti kretenizam me nagnao da ga prvo podijelim s Vama. Svi koji već znate koji sam kreten, preskočite uvodni dio, pročitajte samo nastavak :-)).
Ne mogu vjerovati koji sam kreten, stvarno ne mogu! Imam dojam da sam raširila granice vlastite plavušnosti do pucanja :-)). Uopće ne znam da l' da se smijem il' plačem il' samo čupam kose.
Sv. Nikola me iznenadio jučer, šibom, koja je pod obavezno, uvijek nisam dobra :-)). Uz šibu došao je i router :-)). Moj najdraži Ikariamovac čita me i zaključio je da mi treba novi router :-)). Novi router, hepi sam :-)).
Danas, nakon ranog buđenja poslije 12, zaključih da je pravi tren za isprobati. Skinem sve kaj treba s neta, ispukam stari, ružni i dosadni, popikam novi i idemo. I neće. Neće i neće. Ikariamovac me smsa, kaže da ga vratim te u trgovini zamijenim za nekaj drugo ako ne radi. Ne odustajem.
Odustajem. Vraćam natrag Tekomino čudo i ... ona zelena lampica blinka. Lampica koja mora NE blinkati. Ok, idemo po dobroj staroj ustaljenoj praksi. Gasi, pali, provjeri kabele na razdjelniku, provjeri fon, ištekaj iz struje i pusti na 15 min. Odi ribati kadu da ne grizeš sebe i sve oko sebe :-)).
A-a. Zovem Te-kom, pinga me i stvarno nekaj nije na centrali u redu. Moram prijaviti kvar. Zatim dolazi mojih 5 min preklinjanja je l' može ikako bez prijave kvara. Tko zna, možda su me, dok sam pokušavala uključiti novi router, odspojili na centrali pa me trebaju spojiti. Moram prijaviti kvar. Teška srca, dubokih uzdaha, vraćam se ribanju kade :-)).
Zovem Ikariamovca, on se nada da njega ne krivim. Naravno da neću, kriv je T-com. Kako da ne :-)). Kriva je kretenica. U međuvremenu, kako postoji šansa da mi netko iz T-koma dođe doma, zaključih da je krajnje vrijeme da pospremim one kilometre žica koje mi vise, leže, tamo oko utičnica. Iščupam sve, uključujući i fon. Ili ne baš sve :-)).
Napajanje adsla, punjač moba, Najljepšeg, izvlačim žičetine, namatam, spremam. Našlo se tu svega, do miša, preko nekog prestarog punjača za mob i par kilometra fonskih žica te pokoji mrežni kabel.
Sad dolazi ono bitno. Pratite li me? Daklem, iščupala sam fon iz zidne utičnice, sve žice iz razdjelnika, mrežni iz adsla i iz Najljepšeg. Sve natrag upiknula, otišla oribati ruke do laktova :-)).
Zvoni fon, zove T-com. Na centrali je sve u redu. Počne mi priču o žicama, idemo redom. Uzmem razdjelnik u ručicu, pričam di kaj je. Gdje žica iz razdjelnika je uštekana u adsl. U Line. Treba biti u Modem. Objašnjavam da imam samo LINE i LAN. Lan je za mrežni, ionako je mrežni veći pa ne ide u LINE. Nemam treću rupu :-)). I dok to pričam, kažem da ću za svaki slučaj pokušati zamijeniti žice, mada znam da ne idu, ali nek' lik bude sretan. Naravno da ne idu. Ali ...
Vratim j***nu fonsku žicu u adeeselčić i lampica prestane blinkati. Ona, problematična. Padne mi mrak na oči. Zamolim gospodina da malo pričeka da se spojim na net. Spojim se. Najljubaznije se ispričam zbog vlastite gluposti, odgovara mi da oni postoje zbog takvh :-)). Da.
Duboki uzdah. Očito kad sam vraćala adsl, nisam dobro gurnula –čekičem po glavi-. Pitam jesam li istu kretenariju napravila i ruterčiću pa ga zato nisam uspjela konfigurirati. Ali, to će malo pričekati.
Obesit ću se o sve one žice koje spakirah. Isplet ću pletenicu od njih i zavrnuti si vratom. Ne mogu vjerovati koji sam kreten. Sve žice sam ispukala, osim te jedne jedine bitne. Pa za to stvarno treba biti specijalni slučaj.
Kaj je najgore, da nisam pukim slučajem, tj. objašnjavajući broj i veličinu rupa, to spukala, kaj bi bilo? Lik bi mi došao doma. Onda bih definitivno napravila harakiri :-)).
Nastavak o sv. Nikoli. Dok sam bila mala sv. Nikola mi je bio najdraži, dobivah najbolje poklone :-)). Božić je bio radni, školski, mada mi je anđeo donosio poklone. Ali, nakon njega je bio Djed Mraz, jedan u jednoj roditeljskoj firmi, drugi u drugoj pa neki u školi, zatim izvanškolske aktivnosti. Previše njih, previše poklona da bi ijedan bio čemu :-)). Anđeo je bio najvelikodušniji :-)).
No, sv. Nikola je bio jedan i jedini. Uvijek mi je donio šibu, šmrc. Bez obzira što sam se jedne godine jako trudila biti dobra. Kad sam usprkos tome, dobila šibu, odustala sam od biti dobra. Jako pedagoški, zar ne :-)).
Ove godine me obradovao šibom :-)). I ne samo šibom :-)). Očistila sam čizme prije, u tome je štos. Još malo pa ću skupiti dovoljno energije i opet navaliti na poklon :-)).
Sv. Nikola :-)) ...
Šiba :-)) ...
Nikad nisam dobra :-)) ...
- 18:25 - Komentari (20) - Isprintajte - #
petak, 03.12.2010.
Najbitnije :-))
Imam novu tipkovnicu :-))))))))))))))))))))))). Otpornu na alkohol :-)). Šima, puno, puno hvala :-)).
Šima me probudila jutros, pitajući me kakvu tipkovnicu želim. Hvala i na buđenju, zaboravila sam naviti mob :-)). Dok sam shvatila, dotle je Šima sve riješila, samo sam trebala otići po tipkovnicu :-)).
Tipkovnica je otporna na: prašinu, alkohol, vodu, kiselinu :-)). Nisam pitala je l' i na želučanu :-)). Nego, prije nego joj tipkam hvalospjeve, morala sam si odspavati. Nije bio problem u spavanju, nego u buđenju ili u nepostojanju neta nakon buđenja.
Daklem, odspavam si, pogledam Najljepšeg, diskonektirao me. Konektiram se, odnosno pokušavam se konektirati, a-a. Mrmlj. Pogledam adsl, gori jedna zelena lampica umjesto dvije. Ugasim, upalim, resetiram, iščupam iz struje, provjerim sve žive i nežive žice, ništa. Zovem Iskonovu korisničku podršku, danas su odradili svoje sa mnom za nekoliko god unaprijed. I unatrag :-)).
Prvo naravno pitam je l' njima sve ok. Zatim, da mi pogleda kad sam zadnje bila online, ako je oko ponoći, znaju u to doba resetirati nekaj pa me ispljuc. Tj, ako se to dogodilo, u njima je problem. Nije. Lik, pun strpljenja, pokušava sa mnom sve po redu, ja se ne dam :-)).
Probamo sve kaj mu je palo na pamet ... bilo je čak zabavno kad smo došli do dosa i njegovog slovkanja. Odmah pitam: ipconfig, izgovorivši sa k, on naglašava da moram upisati c :-)). Jesam :-)). Nema ipa, nema. Njemu nejasno, meni nikaj, k'o i uvijek.
Promijenim kabel, ista priča. Ne radi. Može mi jedan kabel vrisnuti, ali dva nikako :-)). Jedino kaj još nismo probali, Device manager. Odem tamo i mrežna mi je disable. Onda se pitam zakaj ne svijetli :-)). Ejbliram je, ali problemi nisu rješeni. Ne mogu i dalje na net. Objasnim ljubaznom helpašu da ću restartati Najljepšeg, vjerojatno se nekaj pošemerilo.
Opet nikaj. Neće i neće. Zovem ponovno, dobim istog i idemo dalje. Ip koju mu očitam, nije nešto što bi trebalo biti. Upišem ip, opet neće. Sad su po njegovom dva moguća probema. Ili mi je adsl krepnuo, što mogu ustanoviti samo preko drugog kompa. Pobunim se da ne mogu u ovo doba noći buditi nekoga :-)). Složio se sa mnom da to stvarno nema smisla :-)).
Drugi mogući problem su driveri za moju mrežnu, koje mogu skinuti na netu, na koji ne mogu doći. Bii biip :-)). Rastanemo se, nakon dobrih 45 min, s obećanjem da ćemo se još čuti :-)).
Ali, kad meni vrag ne da mira. Mislim, ako je adsl radio prije 2-3 sata, onda mora opet. Ne kvari se to na taj način –kuc kuc kuc o glavu, stol i Najljepšeg-. Resetiram adsl i proradi :-)).
Nazovem opet helpera da mu velim kako je sve u redu. Pita me kaj sam napravila, resetirala. Gdje :-)). Pazite, problem je kaj je moj adsl star 6 god i nekaj sitnog. Vjerojatno su takve prestali proizvoditi prije 6 god, nakon kaj smo ih dobili :-)). Tako da helper vjerojatno nema ni uputstva za njega ni pojma kako izgleda.
No, nije tu kraj mojim dogodovštnama. Office 2007. Trial, na dva mjeseca koji sam nekako shackala. Ali, nedovoljno dobro. Očito. Zato jer me više ne sluša, k'o da me ikada slušao :-)).
Tko će se više sjetiti kaj sam prčkala. I odbijam kopati po Registriju u ovo gluho doba :-)). Sad tipkam u 2003 :-)).
Najbitnija stvar je nova tipkovnica. Nova, hiperotporna :-)).
Tipke :-)) ...
Tipkovnice :-)) ...
Prijateljstva :-)) ...
- 05:12 - Komentari (11) - Isprintajte - #
četvrtak, 02.12.2010.
Vino, tipkovnice, pjesme :-))
Je l' mogu ikaj otipkati trijezna? Ne odgovarajte na ovo pitanje, našlo bi se par trijeznih tekstova u ovih puno god blog.hra. Usput, zeznula sam tipkovnicu, opet, ovo tipkam on screen, poprilično zafrknuto.
No, kaj sam htjela otipkati, ne znam više ni sama. Zamislite, ili zbog vlastitog psihičkog zdravlja, nemojte zamišljati, kombinaciju litre i pol hercegovačkog crnog vina i butelje Žilavke :-)). I dvoje pijanica :-)).
Počelo je nevino, kako od mene obično počinje. Dobila domaće vino, autor ga naziva samotokom, ja hladnim vinom, no bit je u vinu koje nije prešano. Vinoljupci, fantastično je bilo, naglasak na bilo :-)). Uz to domaći čvarci i još neke klobase. Slavonske, skoro pa jedino meso spomena vrijedno.
Daklem, dobila vino, nazvala frenda koji je baš bio na kolinju u rodnoj Slavoniji, vratio se i došao. Nepraznih ruku, ali kad Vam je koji Slavonac došao praznih ruku, imaju srce k'o Slavonija, ravno i široko :-)).
Ak' više znam kaj sam htjela tipkati. Bit je da je još jedna tipkovnica platila glavom. K vragu oflajnskom, odmah sam je čistila rakijom, kaj bi je trebalo srediti. A još jedna ili zadnja koju imam je na PS/2, nemam shift na nju. Imam onaj koji USB pretvara u PS/2, ali ne obrnuto. U prijevodu, sad sam bez tipkovnice, imam dvije falične i objema fali t. Kaj dalje, pojma. Mislim ili ću kupiti novu tipkovnicu sutra, tj. danas ili ću kaj? Čekati da mi netko od Vas donira svoju staru? Slobodno, neću se buniti :-)).
O čemu sam zapravo htjela tipkati? Ubijte me ak' znam :-)). Kaj je gore po Vas, jer ćete morati čitati brdo bedastoća, k'o da ćete primjetiti razliku :-)). Ah da, bojler. Onaj za grijanje vode, tople za pranje. Rikava mi. U prijevodu, prvo je počeo curiti, nakon toga je krepao grijač, po mojoj amaterskoj procjeni. Po ovom se i vidi zakaj su amateri amateri, bulaznimo bez veze :-)). Eh sad, frend je stručnjak ili je barem bio. Prije nego smo počeli ozbiljno piti, kaj znači tijekom prve čaše, pitah ga za savjet, na netu sam našla dva bojlera, razlika u cijeni je 150 kn, znate i Vi koliko se može piti za 150 kn :-)).
Frend me gleda, traži opis simptoma, iznesem, on traži kliješta i probir-štift. To dvoje imam, ako ne nikaj drugo. Ode do bojlera, bojler ne curi! Sredi automatski prekidač u bojleru, koji i sama znam srediti i bojler proradi. Mislim, koji sam kreten :-)). Par dana se tuširam isključivo ledenom vodom, perem kosu kod frendice, a problem je rješiv u 5 sek. Da, još sam frendu dužna 5 kn, toliko košta popravak. Slikaj ga, nemam 5 kn doma :-)). I on svakaj očekuje :-)).
Onda smo počeli ozbiljnije piti. U to jave mi se biseri sa Ikariama, nekaj hoće od mene. Gospodo, ne noćas, pričekajte do sutra :-)). Ali, mislim da su nekaj zabrljali :-)).
U međuvremenu, počnemo po pjesmama. To je frend, kojeg već spomenuh, djedovi, vjerojatno i pradjedovi nam su se borili na suprotnim u prošlim ratovima. I gle, čudna mi čuda, ono jedno od nas čiji je djed bio partizan, počne po ustaškim pjesmama po youtubu, a ono drugo s ustaškim djedom, po partizanskim :-)). Malo smo zamijenili uloge.
Onda smo počeli po slavonskim, međimurskim, Azrinim, Indexovim pjesmama. Sad bih trebala linkati, ali no čens. Uzmite u obzir da mi nijedna tipkovnica ne radi. Da, tijekom pijenja, opet mi je tipkovnica platila glavom. Ne mogu tipkati :-)).
Dvije falične za jednu dobru :-)) ...
Kraljevstvo za tipkovnicu :-)) ...
Bilo što za tipkovnicu :-)) ...
- 04:46 - Komentari (4) - Isprintajte - #