ponedjeljak, 28.08.2006.

Idioti na netu

Svi mi koji provodimo, suludo i uludo, vrijeme na netu, znamo za idiote. Njihova količina raste proporcionalno sa brojem novih korisnika. Kaj bi značilo da upravo plačem za onim dobrim starim vremenima sa manjom količinom ljudi online i, automatski, manje idiota. I zabavnijim idiotima :-)). Ne ću zaboraviti svoje omiljene chat-idiote, jedan je bio vrhunski. Nažalost, kratko je trajao. Po vlastitim slovima, njegovo takvo tipkanje su prouzrokovali lijekovi.

Uz dotičnog bisera, vezane su zabavne priče. Od njegovih uleta na chatu, originalnosti psovki, do, za mene (a i za neke tada prisutne) nezaboravne izjave. Došao je jednom, miran, dobar k'o bubica, tipkao je poput svakog uobičajenog normalnog chattera. Kad sam shvatila da je to on, počela sam cendrati za njegovim nenormalnim tipkanjem. Meni je to nenormalno tipkanje bilo normalno, a ovo normalno, logično, nenormalno :-)). Njegova reakcija me srušila sa stolca, izjavio je da ga ponekad brine stanje mog mozga. Daklem, svakaj sam pročitala o sebi, ali ovo je još uvijek na prvom mjestu bisernih izjava.

Fali mi :-)). Obožavam idiote koji su zabavni, kojima se možemo nasmijati, zafrkavati se na njihov račun. Benigni idioti :-)). Ako Vam idu na živce, poprilično ih se lako riješiti, nisu pretjerano uporni ni nametljivi.

Postoji druga kategorija idiota. To su teški slučajevi. Dosadni, neugodni, naporni, opterećuju sebe i druge. Za razliku od benignih idiota, nemaju nikakav smisao za humor i zafrkanciju. Očito, zbog toga i jesu takvi kakvi su. Najradije bih rekla da za njih nije net, ali za njih nije nikaj pa ni zrak :-)). Zapravo, bolje da se prazne na netu, nego offline. Tko zna, možda niti Hitler ne bi prouzročio toliko mrtvih da je tada bilo neta i da je mogao «liječiti» svoj jad i bijedu.

Tipkajući na raznim stranicama, stvorila sam poprilično «neprijatelja». Ili si samo laskam, vidite kako sam važna, ima onih koji me ne podnose. Jer i to je dio «popularnosti», zar ne :-)). Bez daljnjega, ima onih koji me ne podnose jednako kao kaj ja ne podnosim njih. Lijepo se međusobno ne podnosimo. Nikome ništa, svatko ima svoj ukus, svoje sklonosti, svoj stil. Ta nepodnošenja su manje-više damska/kavalirska. Tu i tamo kakva duhovita fora, jednom «popušim», drugi puta «spustim». Moderno viteštvo :-)).

Ali, konačno, kaj je i bilo krajnje vrijeme, nakon toliko godina tipkanja, stekoh i prave, pravcate idiote. Došla sam pod svjetla pozornice, ne mogu više sjediti u publici i grickati kokice :-)). Sad sam ja u centru pažnje, meta sam teških slučajeva, kao kaj i sami možete primjetiti čitajući komentare. Ili bolje da ih ne čitate :-)).

Ne mogu reći da sam baš uvijek mirno grickala kokice (ionako preferiram čokoladu :-)) ), obično sam bila sa strane i dijelila pametne te nepametne savjete upletenima. Niti sam uvijek bila ravnodušna, teško je ostati osjećajno nedirnut kad majci bolesnog djeteta online idiot hiperteške kategorije kaže da je rodila debila. Ne mogu zamisliti njezin užas. Kako se osjeća majka čije dijete je bolesno, s time da se radi o bolesti poput dijabetesa ili astme, kad je ta bolest upotrijebljena kao argument protiv nje, jer da ona ikaj vrijedi ne bi rodila debila. Vjerovali ili ne, takve se stvari događaju. Postoje ljudi koji znaju abecedu i usprkos tome su u stanju otipkati tako nekaj.

Kako sam došla pod reflektore? Nemam pojma, tajna je u mom osmijehu :-)). Vjerojatnije u činjenici da je to bilo za očekivati, prije ili kasnije će se neki bolesnik zalijepiti na mene. Nisam niti prva niti zadnja kojoj se to događa. Primjetila sam da su na blogovima, žene češće žrtvama takvim proljeva nego muškarci. To je još jedna zanimljivost Bloga :-)). Jedino kaj mi pada na pamet jest da se takvi boje šake u glavu pa radije komentiraju fizički slabiji spol. Moj komentar je tu suvišan.

Nažalost, ono kaj takvi ne mogu shvatiti jest da komentarima opisuju sebe. Mene teško da će time uvrijediti, moja prva reakcija je smijeh. Druga, sažaljenje i želja da odu gnjaviti nekog drugog :-)). Uz to su i dosadni. To i je njihov problem, da nisu tako dosadni i bezvezni, ne bi imali potrebu na ovakve načine privlačiti pažnju.

Narafski, kao i uvijek postoji više rješenja. Od najjednostavnijeg brisanja i zabrane komentiranja dotičnima do rata u komentarima. A to je sve tako naporno. Da ne napominjem kako sam izuzetno gadljiva pa mi bilokakvo bakćenje sa takvim komentarima i komentatorima diže želudac. Mogu jedino zamoliti one koji me čitaju da ne obraćaju pažnju na takve komentare. Ponašajte se kao da ne postoje. Jer i ne postoje, osim u nečijim upitnointeligentnim i neupitnobolesnim mozgovima. Ne zaboravite da svaki komentar koji ostavite više govori o Vama nego o onome što komentirate. To je i razlog zašto su svi moji komentari u stilu: Lijepo, divno, krasno. Ne, to nije zbog nedostatka mašte i elokvencije, nego me ti komentari opisuju, kaj ne :-)).

Da li ću se povesti za primjerima onih koji brišu takve komentare, ne znam još. Da mi ne pada na pamet sudjelovati u ratu, to budite sigurni. Ponavljam da sam gadljiva. U napast me dovodi opcija brisanja :-)). Ali, kad pomislim da ću time pospješiti razvoj nekog novog Hitlera, probudi mi se savjest. Zamislite kojeg li užasa. Zabranim bolesnicima da mi zagađuju prostor i lišim ih mjesta za ispucavanje frustracija, a oni onda provedu neku diktaturu. Npr. izbore zabranu neta, jer je to odvratno mjesto gdje ih nitko ne voli. A za sve budem ja kriva :-)).

Svatko od nas ima izbor. Imam izbor ostaviti te užase i samim time «prisiliti» sve one koji me čitaju iz užitka (sva svoja 2 i pol čitatelja koje obožavam i nastojim što više spominjati :-)) ) da, htjeli ili ne htjeli vide tako nekaj. Svjesna sam da to nije moja sramota, nego isključivo onih koji su je otipkali. Tja, da ugine kakva životinja pred mojim vratima, uklonila bih je, kako moji gosti i ja sama ne bismo preskakali leš. Da li elementarna pristojnost prema posjetiteljima mog bloga i prema sebi samoj zahtijeva brisanje takvih komentara, jednako kao i kilometarskih lanaca sreće? Tko će skrolati kako bi došao do prostora za komentiranje gledajući savjete o ostvarivanju želja :-)).

Vjerujem u nebrisanje komentara. Vjerujem da je svaki komentar slika i prilika onoga tko ga je otipkao. Vjerujem u pravo svakoga da bude glup/pametan, duhovit/dosadan, zanimljiv/bezvezan. I da to pokaže komentirajući, između ostalog.
Ali, vjerujem i u nevrijeđanje, u neprisiljavanje na čitanja gadarija, u užitak čitanja bez opterećivanja komentarima.

Ako obrišem komentare, oslobodit ću čitatelje gadarija, ali ću im i uskratiti mogućnost duhovitog, zanimljivog, inteligentnog odgovora. Kakvih ima na ovom blogu, uostalom, vidite i sami. To pokazuje kvalitetu onih koji me čitaju. Bolesne i svađalačke komentare su napisali oni koji ne čitaju, nego samo ispoljuju svoje frustracije. Mislimo pozitivno (koje new-age smeće, ne mogu vjerovati da sam to napisala :-)) ), dozvolimo im da komentiraju, tako ne će nastati novi Hitleri :-)).

Sa komentarima ili bez njih :-)) ...
Smijmo se :-)) ...
Smijeh je najljepše i najjače oružje :-)) ...

- 19:34 - Komentari (20) - Isprintajte - #

subota, 26.08.2006.

Predrasude i ja :-))

Imam ih :-)). I online i offline predrasuda. Gajim ih, uzgajam, pokazujem, sakrivam, sve ovisi o vrsti predrasuda. Sve u svemu, imam ih i više nego što mi treba :-)).

I time bi trebalo biti rečeno sve, ne :-)). Ne ćemo tamo jednostavno, ziher želite saznati sve o mojim predrasudama. Da, narafski, a mene jako zanimaju trećeligaški nogometni rezultati u Tunguziji. Dakle, bez obzira na Vaše (ne)odobravanje, slijedi opis mojih tipkavih predrasuda :-)).

Pravopisne predrasude: negacije neodvojene od glagola, č i ć nasumce raspoređeni, ije i je također. Kao da mi nije dovoljno vlastitih predrasuda, frend mi je uvalio jednu svoju: Nestavljanje razmaka nakon točke i zareza. Ovime putem koristim priliku da mu se zahvalim :-)). Idući puta mi uvali milijun dolara. Može i eura. Ne ću se buniti ako budu i kune. Zlatice :-)). U međuvremenu sama samcata stekoh i predrasudu prema onima koji ispravljaju iliti lektoriraju tuđe tekstove. Jako lijepo od njih, posebno kad to čine nepozvani. S tim da ne smijem zaboraviti da sam i ja bila (prošlo svršeno vrijeme, nadam se) takva. I vidjeh budale koje rade isto to pa se predomislih :-)).

Posebna su mi milina pravopisni ispravljači koji uporno hrvatski jezik pišu velikim početnim slovom, nek' se zna tko jezik svoj ljubi. Početkom godine, net je bio prepun jako pametnih i stručnih tekstova o ne ću ili neću. Nisam naletjela niti na jednu raspravu u kojoj su sudionici poznavali osnove pravopisa. Vjerojatno misle da sama činjenica što se radi o materinjem im jeziku ih čini dovoljno stručnim za lingvistička mozganja :-)). Tja, to kaj sam u stanju pročitati recept me ne čini vrhunskom kuharicom. Ili me čini :-)). Želite li okusiti neke od mojih kulinarskih divota. Znam broj hitne :-)).

Pravopisnonepismene ne čitam, manje-više. Odnosno, iznimke nepravopisnih tipkača potvrđuju pravilo. Zar da se odreknem odličnog chata i teksta jer se autor posvađao sa pučkoškolskim pravopisom. Dosljednost mi je uvijek bila jača točka :-)).

Uopće ne spominjem capslock predrasudu, apsolutno ne podnosim nikaj tipkano capslockom. Tako će me vjerojatno Sudnji dan dočekati izuzetno začuđenu, jer su će ga biseri najaviti capslockom. Vadite capslock, ne treba nikome živome i neživome. Iščupajte ga. Ili iščupajte mozak :-)). Ups, to ziher već jeste :-)).

Ne bih bila to kaj jesam da ne naglasim kako muškarci sa malim –cerekastismajlić- pa Vi pogodite na kaj mislim, tipkaju velikim slovima. Kompenzacije radi :-)). Ne, ne znam iz vlastitog iskustva, u širokom luku izbjegavam capslockaste.

Omiljeno mi je na chatu kad netko otipka: Ja bi, odgovoriti sa: Žao mi je, ja hetero i to smatram vrhuncem svoje duhovitosti :-)). Tja, nepotrebno komentirati.

Vjerovali ili ne, došla sam do kraja svojih predrasuda. Ne mogu niti sama povjerovati, uopće ih nemam puno. Tu mislim samo na tipkave predrasude, da nabrajam sve ... potrajalo bi :-)). Kako se ponosim sobom, koja malena količina. Zato kvantitetu nadoknađujem kvalitetom. Kvalitetom ustrajnosti i ponosa :-)).

Kad malo bolje razmislim, čime se to zamaram :-)). Tipkanjem, kao i uvijek. Kako je lako, procijenjujući po tipkama, okarakterizirati sve žive i nežive. Nažalost, ne mogu izbjeći prosuđivanje. Bilo bi lijepo kad bih samo tipkala, ne razmišljajući. Najčešće mi to uspijeva, uz veliku muku i odricanje. Digresija: Upravo sam na jednom chatu održala sasvim solidnu bukvicu capslock tipkaču. Potrajalo je dok nisam shvatila da nema smisla, jer njemu je ionako samo bitno da je u centru pažnje. Toliko o tome kako ne čitam capslock, a i o mojoj dosljednosti :-)).

Tipke, najljepše na svijetu :-)) ...
Tipke koje toliko toga kažu :-)) ...
I ništa ne prešućuju :-)) ...

- 00:05 - Komentari (10) - Isprintajte - #

subota, 19.08.2006.

Muškarci i ukusi :-))

Ili kaj se sve ženama sviđa na muškarcima :-)).
Upravo me jedna chatterica potakla na tipkanje :-)). Njoj je kod muškarca najbitniji nos, čim veći, to je ona sretnija. Svojedobno je uslijedila zanimljiva rasprava, kad je svoju offline sestru i mene uvjeravala da joj muž ima veliki nos. Uopće ne ulazim u to kaj je njemu veliko, ali nos nije :-)). (Draga moja, ne ubij me odmah, bit ću dobra, skuhat ću ti opet proso :-)).)

Ovo je bila interna spika, stvarno sam im (njoj i upitnovelikonosnom mužu) skuhala objed i taj čuveni proso koji mi spomene na svakom chatu barem dvaput :-)). Kaj bi značilo da cijela chat populacija zna da ne znam kuhati. Ali zato znam tipkati :-)).

Stvarno, kaj se sve sviđa ženama kad su muškarci u igri? Kaj se meni sviđa kod muškaraca? Priznajem, padam na tipkanje :-)). Ako je duhovit, ako ne tipka o sexu i još spomene neku knjigu (voli čitati), gotova sam. Nek' se još kuži u kompove, topim se na stolcu k'o snijeg na plus 500 :-)).

Izgled? Nažalost, bitan je. Ali kaj će mi dobar komad kad nemam o čemu s njim tipkati. Nemam niti webcam da mogu gledati u prelijepe okeke i ... opet postavljam isto pitanje: O čemu tipkati :-)). Zato su draži oni zabavni. Tipkavi, inteligentni, duhoviti, jednom rječju, chatteri.

Tja, palim se isključivo online, Ne sjećam se kad me zadnji puta zaveo ili sam ja zavela nekoga offline. Davno je to bilo, u onim zaboravljenim danima kad nisam bila na netu. Ovako mi je i zabavnije, najčešće :-)). Ne, ne ću Vas sada tupiti gromoroznim pričama o raznoraznim polsatnim kavama i sličnim morama na javi. Jedina prednost offlinea jest u tome kaj odmah vidim kako tip izgleda pa prema tome i dogovaram daljnje kave. Ili ne dogovaram :-)). Online to zna biti jako zanimljivo, kad se radi o izgledu :-)).

Kad malo bolje razmislim, nemam niti prilike upoznati nekoga offlinca. Ne izlazim baš, viđam se ili sa onima koje upoznah na netu ili sa starim dobrim frendovima koji me, poučeni iskustvima ne pokušavaju upoznati sa prinčevima na bijelom konju. Odustali su i od upoznavanja sa konjima :-)).

Prednost neta je i u mom ljubljenom ignoreu. I u činjenici da sam hrabra iza monitora :-)). Daleko mi je jednostavnije nekoga otkantati online.

Daklem, tipkanje, to je ono na kaj padam. Duhovito, zabavno, zanimljivo, još ako je pravopisno, čisto savršenstvo. Nisam baš jako stroga kaj se pravopisa tiče, ne namjeravam se odreći dobrog tipkanja ak' se tipkač posvađao sa pučkoškolskim pravopisom :-)).

A na kaj ne padam, odnosno, kaj me momentalno hladi. Tipkanje o sexu i pitanja o izgledu. Hej, ne pitaj me kako izgledam, ježim se od toga, k vragu pa nismo još niti došli do dogovara o dogovora za kavu, kaj će ti moj izgled i otkud ti ideja da ću biti iskrena :-)). Ako ste iz ovoga zaključili da izgledam nedovoljno dobro čak i za polsatnu kavu, u pravu ste i sigurno ste me već zaobišli ili ćete to napraviti. Sretno s nekom drugom :-)). Digresija: Polsatna kava je najkraće pristojno vrijeme koje moram odvojiti bez obzira kaj bih najradije odmah pobjegla. Ali, ionako sam si sama kriva :-)).

O tipkanju o sexu ne ću tipkati :-)). Bezvezno mi je i prošla sam davnih dana sajber i slične ljepote. Nakon tih iskustava sam uvela pravilo da ne tipkam o sexu prije prve kave :-)). Ne pitajte me zakaj, to je moja mala slatka tajna :-)).

Ukusi i muškarci :-)) ...
Muškarci i tipkanje :-)) ...
Toliko je toga :-)) ...

- 01:45 - Komentari (12) - Isprintajte - #