somebody told me
ode covjek nekam na odmor. uglavnom se covjek na tom odmoru umori i potrosi vise energije nego sta je uopce mislio da ima. i onda na kraju, kad sve prodje onako brzo- kako samo liepe stvari prolaze, dodjes doma i trebas odmor od odmora.
zanimljivo je zapravo koliko se covjek lako navikne na dobro. otisla tako ja prvo u rodni mi najdrazi grad docekat novu i docekat je jos par puta.. i brate, zaljubila se tri put bar, vezala se za ljude, okolinu, da ne govorim o zivotu bez obveza, žuganja i magle. baterije za digitalac punila nebrojeno puta, trosile se od prelistavanja slika ljudi i pijanki. mislila; nikad ne zelim otic odavde.
drugi dio praznika provela s ljudima koji mi inace nisu ekipa. vrieme je bilo ludilo, partijas s ekipom ko da je ljeto, svaku onu vecer kad sam sebi obecas da ces pauzirat s cugom i jutarnjim dolaskom doma, zaruzis jos vise i jos duze i, ono najvaznije, nije ti zao! mamurluk prolazi s jutrom, a ne traje cijeli iduci dan, kao sto inace je...zimi...nedjeljom...
zaljubis se jos koji put. nakon pet dana imas barem pet novih najboljih prijatelja. svi ste vi jedno i oni koji posljednjih dana nisu bili tu s nama, ne kuze i nemas im potrebu objasnjavat. interna spreha, kuzis.
onda vise ni ne gledas slike iz rodnog kraja. nova godina ko da je bila prije milijon. i sve ono sto je tamo bilo nenadjebivo, sad je zamjenjivo.
baterije digitalca i dalje sumanuto punis dok starci seru da im taj steker treba za mikser i poslijenovogodisnje kolace i pizdarie, ali sad vise niti ne pogledas slike s doceka, odmah preskaces na one od jucer, od jutros...one odavde..
zoomiras frajera koji ti se svidja. naravno, jedina slika na kojoj ste skupa je ujedno i jedina slika na kojoj izgledas ko zadnji debil. onda zoomiras i skrolas lijevo prema divnom njemu, da ne vidis sebe. zajebes se kad mu obecas slike poslat na mejl i jebes se u zdrav mozak sta na vrieme nisi svladala umijece photoshopa...
zadnji dan je uviek onaj poseban dan. kad sve gledas s nostalgijom. toe valjda jedini dan kad ti vec fale stvari koje su zapravo jos tu. dan kad je svima isto. svi pokusavaju upiti sto vise tog carobnog mjesta ne bi li, u onim najcrnjim danima zime, mogli te slike prizvati nazad.
sranje je, svi znaju, da onog dana kad odes... toe to. obicno malo jadno drvo...
drugi put kad dodjes, prvi ce zagrljaj s tim istim ljudima bit 70 % slabiji od onog na rastanku. neki ce zabrijat novi film. vecina ce , vjerovatno, bit ista, ali ce jedni druge prvih par dana iz prikrajka gledati skepticno, pokusavajuci prokuzit jesi li to isti onaj ti, ista ona ti..i isplati li se ponovno pokusati. sta? pa ...have a great time!
stairway to heaven
nema nikakve jebene pravde na ovom svijetu.
KIKI, vec nam nedostajes.
it takes blood and guts to be this cool but i'm still just a cliche
kao boli me pimpek di cu za novu. uopce ne kuzim zakai se slavi nova? bila bi fora da se slavi stara. i to naravno samo u slucaju dae bila nenadjebiva. ko zna kakova me govna sve cekaju u novoj a ja bi ih unapried trebala slavit. pizdaria. ko svadba. kaj imas slavit tu? slavi ak koim slucajem dodes do "neke-boje" pira. i onda se ono braCki ubi od alkohola i reci si- jebote prezivil sam. i slavim life u pravom smislu recenice.
i valjda ima onih nekih istomisljenika koji bi, da nekim neodredenim cudom, citaju ovo klimali glavom i rekli- gle, treba dobro razmislja. al ko i milijon ostalih stvari jedno velimo, a drugo radimo. ja sam ono fakat ove godine bila ful nezainteresirana za neke doceke al iskreno mi se stiso pak kad sam skuzila koi je datum i da ak fakat izvisim -da ona recenica "meni se jebe za ta sranja pa sam doma prespavala" u biti nimalo ne zvuci cool kao u mojoj glavi,neg vise onak luzerski i da bi si svak ko zeli to mogo protumacit ko "nemam frendova pa sam izvisila i gledala novogodisnji program sa starcima". JEBOTE! moram nekam!
ipak, da ne dramatiziramo previse, ili da ne ureknemo?!???, ali neke opcije se ipak otvaraju. da se razmemo, svaka opcija koja ukljucuje masivne kolicine alkoholnih pica je moja opcija! jer, ako ista vriedi ona "da ce ti ciela godina bit kao ta vecer" onda u nju triezna ne namjeravam.
this is the place
ja imam dvaestčetri godine. iako se jos nekad zajebem pa ljudima velim manje. nije to zato kaj me to sad strasno muci i da o tom razmisljam dok ronim i grgljam u kremi protiv bora, neg mi se jednostavno ne da razmisljat. meni se tak i tak jebe kaj drugi misle o meni. u zadnje vrijeme ni sama ne razmisljam o sebi. ne u stilu da sam se zapustila i da se ne perem ;) neg jednostavno ne vidim potrebu razglabat o tome kako je meni u zivotu, sta ja imam ili sta mi fali u zivotu. toe tako prokleto stupidno, razglabat i nista time ne postizat. kaj ja sad imam od tog da kleknem na koljena i krvnicki lupam glavom u zid jer imam 24 godine u 2006oj umjesto da sam ih imala..ne znam... 69te. ili, ne znam, zasto zivim u gradu koji se fejka da je neka metropola, a ja nemam kam izac. luda baba neka s faxa si je kupila zlatne cizme i veli da ide u (IS)'Pašu'. jebote blago joj se, zena se rodila u pravo vrieme i na pravom mjestu i opet se poteze (ne pistolj..nego) pitanje: kog qurca sam ja morala upast u crnu rupu?! a opet neko je morao i to. bit na krivom mjestu u krivo vrieme i srat. tako je onima u koji u tom momentu uzivaju- zanimljivije.
but on the other hand.. "jednostavno ne vidim potrebu razglabat".
not fade away
cini li vam se ikad da niste nimalo talentirani za pisanje, niti nekakvog onlajn dnevnikica, bloga, inner/outer sranja, da ne kazem autobiografije (iako ako malo pogledas sve te kvazi nazovi AUTObiografije nije nijedna velka faca napisala sama za sebe, oni su za to vrieme imali pametnieg posla, makar to bilo lokanje ili sve sta ide uz to, od sjedenja pred papirom/svijecom/masinom/kompom/whatever-om. to tie to. ljudi koji se jebeno dobro zabavljaju u zivotu nemaju jebenog vremena drugima pricat kak im je jebeno. paradoksalno, bas oni koi tog istog zivota nemaju, najvise vremena provode razglabajuci o njemu i usput zadivljeno citajuci "auto"biografije onih koji te iste nisu napisali, a kladim se, barem trecina, ni procitali.
meni osobno se masu puta dogodi, uglavnom u fazama kljuca, ili kak je to sad popularno zvati- meditacije/zen faze/kogqurca, no, no, znate, stering et d strop faze.. da mi misli odlutaju i na moment se sve cini tako prokleto logicnim, sve je jasno, cini se da sva ta neka pitanja o bitku i sve filozofije i zasto?kako?ko?komu?cemu?gdje? su pitanja za malu djecu. ukratko, cieli sviet je jedna velika zajebancija koju ste prokuzili do u atom. a onda ona dilema, ako ustanem i otrcim do papira misli ce se rasplinuti, iste jebene sekunde kad uzmem olovku u ruku, nakon tog velikog prosvjetljenja dolazi moment u kojem vise ni recenicu ne mogu slozit. damn it, kakav bi to, nedvojbeno, bestseller bio.
preskocit cu tok misli. jer mi se ne da razglabat. a i bojim se nekakvog velikog revelation a ne bi podniela ne volit ovaj sviet vise no sto ga sad, necu rec ne volimm, al nek bude da mi nie bas srcu mio. zapravo, prepala sam se cinjenice da mi dvonogi stvorovi mozda uopce nismo toliko razliciti jedni od drugih... sto je, ako mene pitate, jos strasnije od alternative.
i don't like mondays
LJepo sam pitala kako ubit blog. i niko mi nie odgovorio. to svakako nie u redu, s obzirom da bi logicki gledano trebalo bit puno manje vremena potrebno za unistit nesto na cemu si neko odredeno vrieme radio. tako je bar inace. aha! a evo i loseg nezanimljivog bloga koji je iznimka koja potvrduje pravilo. uz to sto ga nisam ubila na vrieme sad sam prisiljena opet ga filat pizdariama na zalost svakog jadnog izgubljenog i usputnog prolaznika. plus to da su se sad pojavile ove neke boje i smajlici i razna cuda teKnologie koja se necu niti trudit shvatit.
adeesel. jebote nit to nemam. pravi sam knjiski primjer degena koji subotom navecer puni telefonski racun starcima. ak odem na čet ubite me odma.
o, da, jebes ovakav vikend.
i prigodnica...
"What Good Can Drinkin' Do"
What good can drinkin' do, what good can drinkin' do?
Lord, I drink all night but the next day I still feel blue
There's a glass on the table, they say it's gonna ease all my pain,
And there's a glass on the table, they say it's gonna ease all my pain
But I drink it down, an' the next day I feel the same
Gimme whiskey, gimme bourbon, give me gin
Oh, gimme whiskey, give me bourbon, gimme gin
'Cause it don't matter what I'm drinkin', Lord, as long as it drown this sorrow I'm in
I start drinking Friday, I start drinking Friday night
Lord, I start drinking Friday, start drinking Friday night
But then I wake up on Sunday, child, there ain't nothin' that's right
My man he left me, child, he left me here
Yeah, my good man left me, went away and left me here
Lord, I'm feelin' lowdown, just give me another glass of beer
What good can drinkin' do, what good can drinkin' do?
Well, I drink all night but the next day I still feel blue!
btw, stih
lie-thats what it is
heaven does not exist
i*m mortal thats a parody
give me an lsd
my life is a comedy
communication breakdown
ne namjeravam vise pisat ovakve gluposti. ako ima onih koji su slucajno naisli na ovo smece od bloga i zatekli se citajuci ga.... duboko im se ispricavam za svaku nanesenu dusevnu ili inu bol.
sto naravno ne znaci da necu vise nist pisat. daaa
ovoe onaj post kai mie nestaL pa sam ga vrnula (jbga nejdem svaki viks u samobor)
srijeda, 01.03.2006.
high and dry
ilitiga samoborski fasnik.
bila sam ja opet onak na onaj svoj nacin siznula u ovom gradu, i nakon sto su se opet zaredala sranja od izlazaka, ono pijan si a ni ne kuzis da si pijan kolko ti je dosadno pa onda pijes jos misleci da ce bit bolje al onda ti bude zlo od tog i jos se upale svijetla i vidis tipa kojeg si cijelu vecer barila i skuzis da je žasu.
e pa tak nekak sam ja odlucila da V. i ja odemo nekam van zabrega, u neko selo u okolici, di bilo. da promienimo klupicu na kojoj pijemo ribara. da promienimo birc. ljude. grad. whatever. onda sam skuzila da negdje na telki, na nekom dobrojutro hrvacka (nemrem vjerovat da to jos ide) ili tak nekom sranju da briju o fasniku. taman taj petak je bil prvi dan, koncert gustafa (nit cula nit vidla) -a prica se da i oni mogu popit, nekakova dogadjanja po cesti...ono who cares, rekoh V, amo u samobor samoborcekom! btw karta je 24 kune u jednom smjeru (ko jelud da ide autom) a ak ju kupite kod vozaca onda je dve kune manje. vozi se skoro cuku vremena. konzum im je malo izvan grada. a ducani uglavnom rade do 7 umjesto do 8. u nekom polukiosku ribar 16 kuna. o,da, plačka.
imaju oke parkic tam blizu "centra" al su tam spremali se za neko bordanje narednih dana pa je bilo previse svietla. poslije smo otisle do nekog bajkerskog birca prek puta parkica, birc mi je totalno okej, muzika je dobra sto je najvaznije i tocena pol litre 11 kuna. upoznale smo dost ljudi, uglavnom i masovno svi mladji od nas al eto bar su ljudi bili dragi i voljni mljet s dve pijane babe.
poslie tog birca neki nas je luzer (to smo naravno kasnie otkrili da je) odfural do iguane, to je kao neki lokalni klub, ne bum rekla dikač-iako tak zgleda, kakti je to na glasu kao alternativa al zapravo je to nekakav mix sveg zivog. ko prvo nikad u zivotu nisam bila u nekom klubu u kojem su tutta forza upaljena sva svietla skoro citavu vecer, ko da si u nsb-u jebote. (fora je bila od konobara kad sam ga pitala jel moze ubit svietlo da ne osliepimo-reko mie da nemre jer dae sve na istom prekidacu pa ak zgasi da ce se zgasit sve :-))))))) ok. bend koi je svirao je bio oke, 3/4 benda zgledaju ko streberi al vokal ima dobar vokal (a ja ne velim bez veze da neo ima dobar vokal). rock su svirali sve zivo, al poslie je bilo i đibonija i sl takvih nekih ekscesa. najkomicnije od svega bio je diđej, frajer koji je toj vecini alternativnije rulje u pauzama benda pustao latino muziku, šakiru, makarenu, kokođambo i te pizdarie. ak mu velis da ti stavi neku stvar odgovori ti : to mi se sad ne uklapa. a zapravo je on jedini koi se tam ne uklapa. necu niti spomenut kak je pred jutro pustio škoru a neki ogromni mrsavi spirsani lik je trcal po citavom klubu i derao se KATASTROOOFIČNOOOOOO!!! za citavo to vrieme kod sanka je sjedio mrtav hladan neki lik obucen u trebu. V. se svadjala s nekim bosancem ne zna ni ona oko cega. ja sam se svojevoljno pridruzila ispirsanom liku.
nakraju ciele avanture pojela sam los burek, zaspala u samoborceku, dosla doma oko 7 briem.
dogodine se budemo maskirale pa di bu nam tek onda bil kraj. hi hi hi hi
fade to black
Ajde da i to cudo dozivim i da provedem cieli prokleti vikend doma. Za sad, da budem iskrena, nisam odusevljena ovom mazohistickom idejom. I tjesim se da ak nisam bila jucer onda ne moram ni danas. Srecom prosli vikend je bilo svega pa me i to relativno odrzava na ovom mrtvopuh domacem zivotu. Osim «svega» prosli vikend mie u torbi ostala i bombica pelina koju ko neki jebeni krizas drzim u ladici stola u slucaju totalnog popizditisa. Tjesim se i cinjenicom da sam ja olfo neki velki karakter pa ne izlazim osim ak mi bas sve nie po volji. A dobro, mislim, znam da vjecno nekai prigovaram al ovaj grad je oso u kurac. Ajd bar sad skuc radi pa makar to bili i neki etno slovenski bendovi. Volim ja tai skuc, tam mi nikad nie bilo lose, jebem mu sve po spisku jedino kad trebam docekat prokleti nocni/jutarnji trajvan za doc doma. Kolki god program bio il ne bio shit uviek mos pit pivu za lijepih studentskih 10 kuna, mrak je pa ne vidis bas svaku budalu oko sebe, u muskom veceu nikad nie guzva, garderobu ne platis neg das nekom redaru jaknu da ti cuva (majkemi ovo pali)… eh dae vise takvih mjesta. Lap je bil oke al tam je uviek izlazilo istih 30 ljudi i to obavezno u 22 i 59 s pozivnicom koja vriedi do 23. i sa svojom cugom, naravno. Dobro su jos i zdrzali. Tvornicae imala potenciala al sjebali su je, od kad su se ful promienili ljudi koi tam radIJu imaju previse nekih djecjih radionica, kazalista, buvljaka, arsena dedica i slicnih pizdaria. Dobro, dobro, da nisu jos osli dokazuju i neki dobri koncerti, naravno i npr. Sardinas i Vai. Btw, sad mie sinulo da nema vise ni novog vala. Ma.
A kaj sam i ja zabrijala sad bavit se kritikom, nit bu ko cital, nit kog zanima. Ili u najboljem slucaju misle to isto pa kaj bum im ja solila brejn. mene i tak trenutno nis ne zanima osim da se vrieme nekim cudom ubrza i da nam brzo dodje ljeto. ououo
no quarter
strasna sam bila ovaj vikend. dobila sam olimpijsku medalju (zlatnu, naravno) za dosadu na duge staze. srebro za ko ce vise bambusa ulit u sebe, ponovno zlatnu za ko ce nac veceg luzera u purgeraju te defnitivno priznanje luzera vikenda.
stvarno mogu pocet bit ponosna na sebe i prestat brojat dane do ljeta u nadi da ce onda sve bit bolje. cemu kad bolje ne moze. zapravo ja cielo jebeno vrieme zugam, a sta ako je ovo AS GOOD AS IT GETS? jer ako ti se apsolutno nista u zivotu ne dogadja onda te nista i niko nemre ni sjebat.
jebo al sam pametna nedjeljom. u rangu "life is like a box of chocolate..."
idem radje spat.
freedom and you
ko da se neki problem zapit. postal je problem zapit se a ujedno se i dobro zabavit. menie to nekako cak i uspjelo u cetvrtak. sta ne mogu rec za subotu. inace mrzim subotu. mrzim izlazit subotom. petak je moj dan. (nedavno sam saznala da sam rodjena u ponedjeljak. koi luzerski dan za rodit se. vidi se da nisam ja birala.) anyway, nekak u zadnje vrieme bauljam negdje iznad zemlje. nisam si bas svoja. al pase mi to. lagano mie dopizdilo bit "uzorna". ne smeta mi ni ak sam u svemu tome alone. jebiga, tak i tak moras progutat hrpu govana da bi dobil lizalicu. (koja stjupid metafora). u biti htjela sam rec kak ti mora hrpa pijanki bit losa tak da bi, kad jednom dodje neka dobra, mogEL uzivat u toj.
bili smo neki dan na takvim mjestima vani da mie zivo neugodno rec opce di. no, bilo je oke. naravno zbog ekipe koa je bila, ne sigurno zbog tih diskasting plejsiz. ja sam olfo izasla na jednu pivu (svirao je miro u praćki) a na kraju sam uletila mado u 8 ujutro. zavrsili smo kod nekog lika doma. fraer ima jeben stan. u biti meni je jeben. (i stan i on). ono neka iznajmljena rupa al totalno izgleda rokerski, malo podsjeca na nekakovu garazu. lik nam je pustiL floyde i zeppeline (since na repeat), cugali smo pivu i ja sam iz boce umjesto vodu potegla rakiju. bilo je totalno dobro i naravno s njim/a se nikad vise necemo vidjet.
bila sam i na onim, nedajboze da me iko ko me zna cuje/procita, odurnim brejn (WASH) holidejzima. dobar je marley, svaka mu dala, zika je fajn, čil aut, al taj lik iz brejna mie žasu. mozda se ful varam, al u tom salucaju je jednom prilikom u ksetu faking predobro odglumio jerka. dobro, dobro, i ja sam bič. i zatucana sam sa tim svojim nekim prvim dojmovima. no enivej (koji mie ovo enivej danas? ne ubrajajuci sad ovaj?) bilo je milion ljudi, gužvancia, žiža. ja sam uglavnom bauljala okolo solo, bilo mie oke tak tumarat po bugaluu pijana i njihat se u ritmu regea. da ipak budem donekle dosljedna sebi nisam pljeskala niti iza jedne pjesme. jej, z_lo power!
sutra je prokleti ponedeljak. prie cetvrtka ne planiram bas neka zarakijavanja. al neplanirano je uviek najbolje. valjda.
get off of my cloud
preporođena ja. divim se sama sebi kako me sve lako pusta. u zadnje vrieme.mozda ovi ljudi oko mene, oni sta mi govore da postajem mizantriopična sleš klimakterična, ipak imaju pravo. jer di nakon stadija kad postanes sam sebi dovoljan?!
još mie nešto zadržalo pažnju. btw ne da mi se vise pisat ova slova s kvacicama (kvačicama). a toe ona slavna recenica moje naj prijateljice koja mie ovo ljeto, dok je trubila o jos jednom svom muskom promasaju, rekla da sam ja isto takvo, amo rec, govno kao i on i da razmisljam na muski nacin. da ne uzvracam pozive tipovima. nikad ne idem na drugi dejt (SORRY ZENE AL TAI DRUGI DEJT SLUZI SAMO DA TI UBIJE SLIKU O PRVOM). da nikad nisam imala pravu dugu ozbiljnu vezu jer NE ZELIM. i da ne saljem dosadne pateticne poruke i da odma nakon prvog ne-ohrabrenja odustajem (jer zasto bi se ja zajebavala s njim kad ima drugih majmuna na grani). da sanjam o tipu s koim cu moc doma pit gajbu i gledat npr rukomet ili how the west was won. da me ne vodi u dosadne birceve i ispituje koju muziku slusam. da me umjesto toga odfura na klupicu u park s ribarom i sokom di cu upoznat hrpu njegove zanimljive ekipe. da mu se opce moje frendice ne moraju svidit. ni, dapace, moi starci, tako da ih mozemo zajedno olajavat. ili usporedjivat s njegovima.
itd. itd.
onda? jebo? jesam li ja musko u dusi ili SAM DO SAD NALETAVALA JEDINO NA PIČKICE?
street fighting man
neki tip u trajvanu. zakljucila sam da je iz juznijih krajeva. zakljucila sam ja i da na empe3ci slusa rock. i da studira neki drustveni fax. da najvjerovatnie nema curu. da ima par ok prijatelja, al ne veliku ekipu. da voli feštat al ne pretjeruje. ovako od oka mogla bi rec da vjerovatnije ima brata nego sestru. i dobar odnos sa starcima, jer iako je alternativniji nikad nie pretjerao s pubertetskim ispadima, lupanjem vrata ili sl. vise je on onako smiren tip. al ne pretjerano kul. jednostavno slow motion guy.
zamisli! sve to u punih par stanica po vukovarskoj. kako lejm. ko u nekom prokletom izlogu, ljudi tako iz dana u dan, u tramvajima, bircevima, ducanima, busevima, iz auti na semaforu, kroz prozor u tuđi pilje li ga pilje i donose «zakljucke» o nasim zivotima bez ikakvih temelja. i boli njih racku za temelje, ljudovi vole mislit dae sve onako kako oni misle da je. «ne, nie njemu nekai upalo u oko neg je meni namignuo» i eto, odma tie dan ljepsi i ustvari za 5 minuta nes se ni sjecat zakai tie dan ljepsi, a i zivo ti se jebe jer tog nekog ionak vjerovatno nes opet srest.
ipak negdje po putu smo izgubili poantu. zapravo sam pist of na sebe jer sam danas napravila ono sta mrzim da ljudi rade meni. stvorila sam misljenje o nekom prie neg kai je tai neko zinuo. i jos sam pritom glumila kulericu i svaki put kad bi doticni jadan skuzio valjda da ima oci na leđima i okrenuo se, ja bi digla obrvu i pogledala ga u stilu «kai piljis luzeru, znam da sam jebena». zapravo, the truth je da mi se tip svidio. valjda onda that makes it ok?! Or?
dazed and confused
uvijek je najteze pocet pisat. a ak si čruli end oriđiđi prava baba onda te vise ni wild horses ne bi zaustavili. osim ak si lijen ko ja. onda te tupez u bilo koi bliznji zid moze omest u bilo cemu sta radis. stering et d strop, kak to moa frendica voli rec. i danas nema velke razlike, i dalje sam u svom svietu, s dobrom muzikom u pozadini. sto bolja muzika to te moze dalje odvest. kam god oces. tak sam danas na zadnjem predavanju umjesto na faxu bila na moru. bilo je nekih 30ak celzijevih, bio je i S tamo. sad sam si malo floyde nabacila, e toe vec zajebano...ko zna di ce me oni odvest.. zapravo sve u svemu nie bio los dan, bila sam i lijena i mizantropična, al who cares ili what else is new. shine on you crazy girl!
room full of mirrors
any colour you like
brzinski skrolam po nekim drugim postovima i onda mie sinulo dae ovo neka fenski netovska bigfakingbrader verzia. nikad ja to sranje doduse nisam gledala, fakat me nie zanimalo. a sad kuzim da tai voaerizam ulazi u sve jebene pore nasih zivota. citamo jedni drugima dnevnike, gledamo ljude zatvorene u 4 zida kak jedu, spavaju, svadjaju, bare, vole- mrze se. cak je prokleti ozzy podlegao tom kurcu nazvanom reality. najzalosnie je da ti reality showovi jesu sve samo ne reality. mislim, jebote, ono, fakat, pa iam i ja femili al uglavnom ak smo doma umiremo od dosade. svak na svojoj fotelji prdi, žvače, mljacka i jebe si u bradu onog drugog koi ima daljinski.
a ipak sam i ja covjekica i ne bi imala nist protiv da s vremena na vrieme mogu pogledat kai sad S radi u Splitu. pas mater, koi sam nekarakter.
nobody like(s) me
tek sad kad je, da ironia bude veca, subota vec i prosla, mene pukla histeria jer sjedim doma dok se vani hrpetina ljudi provodi, nacugava, čaga, bari, žvali, drpa i ko zna kai sve ne. tjesi me cinjenica da valjda ima i onih koima je sad onako lejm kak je meni sinoc bilo. ustvari, opce me to ne tjes, steram ih u kurac sve od reda. sam zato kai sam solo i nadrkana jer sam doma. odgledala sam 2 filma. i neku seriu. 800ti nastavak valjda, jer nis nisam kuzila al who cares. srecom, nijedan film nie bio plačipizdaški i niko na kraju nie zivio happily ever after i ta sranja.
zapravo uzasno zvucim ogorceno, cak i sama sebi, a nie mi bas jasno iz cega sva ta frustracia. nisam se zaljubila dobrih dve-tri godine. jedini tip koi mi se svidja je u splitu. al prema cielom tom emotivnom planu sam totalno ravnodusna. imam filing da vise nikad necu osjecat leptirice u zelucu radi nekog tipa, jer cu vec unaprijed znat da je sve to skupa zapravo uvodni bullshit ne bi li ga on eventualno metnuo.
ima neki film, ne znam ustvari koi, di neki od glumaca za ljubav kaze da je kao "santa claus story for grownups". mozda sam cak i premlada da prestanem vjerovat, al ruku na srce, nikad nisam ni bila tip trebe koa je smisljala svoe vjencanje od 3. godine, vjencavala barbiku i kena i vjezbala "I do" pred ogledalom. ja sam vise real school i nadam se nekom ok liku, medjusobnom postovanju, dobrom sexu i prijateljskom odnosu. zapravo, nist ti ne treba osim lika kojeg volis i dobre muzike u pozadini.
a mislila sam da ce post krenut sasvim u nekom drugom smjeru. jebiga, sorry.
i got dem ol' kozmic blues again mama
za pocetak samo tolko da sam
sama, mamurna, nadrkana, pms-icna, nezaljubljena, gladna, zedna, pospana, umorna i da mi se zivo za sve i svih.
a opet nisam
suicidalna, podlegla dosadi, mizantropicna, kompletno nezadovoljna i luda.
mozda sam ipak
malo luda
htjela bi bit
veca fraerica
a manje nalik
prokletoj briđit đons
ne bi bilo lose
da zivim sama ili barem s nekim koga sam ja odabrala
dapace,
bilo bi to jebeno
nekad mislim
da sam on the top of the world
a nekad (uglavnom)
sam realna pa znam da nisam
mozda
jednom
