preporođena ja. divim se sama sebi kako me sve lako pusta. u zadnje vrieme.mozda ovi ljudi oko mene, oni sta mi govore da postajem mizantriopična sleš klimakterična, ipak imaju pravo. jer di nakon stadija kad postanes sam sebi dovoljan?!
još mie nešto zadržalo pažnju. btw ne da mi se vise pisat ova slova s kvacicama (kvačicama). a toe ona slavna recenica moje naj prijateljice koja mie ovo ljeto, dok je trubila o jos jednom svom muskom promasaju, rekla da sam ja isto takvo, amo rec, govno kao i on i da razmisljam na muski nacin. da ne uzvracam pozive tipovima. nikad ne idem na drugi dejt (SORRY ZENE AL TAI DRUGI DEJT SLUZI SAMO DA TI UBIJE SLIKU O PRVOM). da nikad nisam imala pravu dugu ozbiljnu vezu jer NE ZELIM. i da ne saljem dosadne pateticne poruke i da odma nakon prvog ne-ohrabrenja odustajem (jer zasto bi se ja zajebavala s njim kad ima drugih majmuna na grani). da sanjam o tipu s koim cu moc doma pit gajbu i gledat npr rukomet ili how the west was won. da me ne vodi u dosadne birceve i ispituje koju muziku slusam. da me umjesto toga odfura na klupicu u park s ribarom i sokom di cu upoznat hrpu njegove zanimljive ekipe. da mu se opce moje frendice ne moraju svidit. ni, dapace, moi starci, tako da ih mozemo zajedno olajavat. ili usporedjivat s njegovima.
itd. itd.
onda? jebo? jesam li ja musko u dusi ili SAM DO SAD NALETAVALA JEDINO NA PIČKICE?
Post je objavljen 01.02.2006. u 22:06 sati.