zekozeko

Ove godine na moj rođendan 23.5.dogodilo se nešto zbog čega mi je i predloženo da počnem zapisivati.
Naime, djeca su me odlučila počastiti ručkom koji plaćaju pola pola, s obzirom da je tata bio na putu pa smo bili sami. I ja se, kao svaka majka, rastopim i jedva čekam trenutak.
Počeli smo se spremati, ja tako ponosna...oni se natežu...zadirukuju međusobno...kažem da prestanu i da idemo!
Ne trzaju, nastavljaju s navlačenjem, sad on njoj uzme traperice i trči s njima po kući, ona za njim u gaćicama, pas za njima trči i liže nju po golim nogama! Ja: "nemojte klinci, prestanite, ajde idemo..." fino blago s njima, strpljivo. Ignoriraju! Zapeli su jedan za drugog i pali u hodniku skoro srušili ogledalo, ona plače, mali umire od smijeha pas ih liže po glavama totalno razigrana... ajde dosta kažem im, stvarno je vrijeme da se spremite...još uvijek blago jer sam sretna....i odem u kupaonu.
Prene me njena vriska i vikanje: " kretenu otvori vrata njušku ćeš joj stisnut "! On otvara i ne ostaje dužan dijeli joj koze i glupače! Ona ga opali, a on zatetura i udari ramenom u vrata, sad joj naravno želi vratiti...ulijećem u sredinu...borba s oboje...ovo ono...pas cijelo vrijeme skače po nama!
Gubim strpljenje, povisujem ton, naređujem da se spreme i psa otpelju kod none!
Napokon izađemo iz kuće, sjednemo u auto, isparkiram se, okrenem...njega nema (odveo je psa kod none)...čekamo. ..
Čekamo. ..trubim! !!
Čekamo. ...čekamo ....ooo evo ga! Moje strpljenje labavo...ali kao sve je ok, neću se nervirati!
Pitam: "kamo idemo?"
On bi jeo ribu ali ne u ribljem restoranu!!!????
Njoj je svejedno, samo ne želi pizzu.
On predlaže da idemo u Pampas (riba???).
Ona bi u Tarsu.
Joj...on nikako ne bi u Tarsu.
Ona ne bi u Pampas!
Ajmo u Vilu Sandi na Čavlima - predložim.
On zainteresiran. ..
Ona definitivno odbija, ni u kom slučaju!
Vozimo se...Već smo na Vežici...svađa!
Čekam da se dogovore. Ona je na rubu suza i kaže da idemo kamo hoćemo! Nadureno!!
Puca mi film! Kažem da idemo u Pampas i gotovo!
Sjedamo, naručujemo...oni se pohvale konobaru kako me časte povodom rođendana...konobar razdragano kaže kako je to lijepo...kakva divna djeca ...predivna, kažem ja!
Donese nam cugu, sjedimo, nešto se zezamo...opuštam se, uživam...i onda moj sin punu čašu cedevite prevrne sestri u krilo!!!
Totalno je mokra, konobar pomaže briše ju, ona plače, ja je grlim kao nije strašno, vraga nije, mokra je od pupka do koljena! Šta cemo sad...a ništa, uzeti ćemo hranu za doma da se može presvući.
Plate oni s 200 kn, uzmemo hranu i idemo doma ...evo novi problem...s čijih su 200kn platili? I tko kome treba dati i koliko? Svađa, uvjeravanje, ona se opet duri; on je sprda...
Ja gotova!!!! Pucam po šavovima, derem se ko bolesnik!
Jedemo šutke za našim stolom...prisjeo mi!
Zatim svatko u svojoj sobi "uči " a ja odmaram u miru i tišini....
Sretan rođendan! :)