< | prosinac, 2018 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | 2 | |||||
3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 |
10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 |
17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 |
24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 |
31 |
Sad već moremo reč LEGENDARNA utrka kareti na balinjere, doživila je i svoju petnaestu (15!) inkarnaciju. Nacrta: Nikola Listeš Kad bi se držali automobilističke terminologije, ovo je prava gradska utrka, ništo ka Montekarlo, samo na balinjere. A kaj su to balinjere? ... pita bi, recimo, doživotni ZG gradonačelnik. To su van, šjor Milane, kuglični ležajevi (kuglageri, za austronostalgičare). Jedan naprid, malo veći, na upravljivoj osovini, a dva manja nazad ... malo nizbrdice i jemaš sve ča ti za zabavu triba. A di koje izderano kolino i puknute gaće, koga briga Naravno, govorin o zaboravljenome predinternetskome dobu, kad je dicu tribalo tirat u kuću, za razliku od današnji (biiiip!) „#$%& vrimena kad is (dicu!) triba tirat vanka ili barenko ištekat ruter pa će sama izać Photo: "Slobodna Dalmacija" Nazad dvi godine je izaša članak u „Slobodnoj“ kako su dica u splitskoj školi za primjenjeni dizajn dobila jedinstven zadatak učinit nacrt pa napravit karet ... Rečeno – učinjeno, samo ča bi novinara Mitraljeza ups. Šarca ispravija da se utrka kareti u Sućurcu i dan-danas održava, neka on, more bit nije više čuja za nju. Neka slobodno provjeri kod kolege Marka Bilića Zahvaljujuć tvrdoglavin mazgan ka ča je Zagor, jemamo priliku gledat uživo kako su se zabavljali naši preci ... i još guštat i navijat pri tome. Reka bi čovik da će se samo penzići ili kandidati za mirovinu natjecat, ali prijavljena je sama mlađarija ... jer nije se baza samo spustit niz Kajin brig ... triba po ravnome odgurat do Gojače, a onda ispustit dušu uzgor nazad do Glavice. I Barcelona se dugo ponosila činjenicon da jemadu dres bez sponzora, ali su i oni nazad par godin poklekli ... pa ča se triba čudit Zagoru ča je i on popustija i prvi put jema sponzora za utrku ... Tribalo je još provjerit i razglas, pravi razglas, a ne megafon ka nazad par godin, kad je još naš domaći Pavaroti alias Marin Pope bija glavna zvizda after-partyja ... Usput san prova još nagovorit Jajca da sedne na Zagorov motor ali zaludu ... bila bi to slika za u „National Gerographic“, da ne rečen za Pulitzera. Šteta! Ko je naslovnicu Mašogadura spomenija? Tribalo je, po prvi put, isprovat novi položaj za snimanje. Fala kolegici Marijani Europi, koja mi je kod roditelja ishodovala dozvolu, pa san jema jedinstvenu priliku popet se na šufit u Mišerdini i iz tičje perspektive snimat startno/ciljnu ravninu ... ... i sve ostalo. Sve mi je bilo ka na pijatu ... i juniorska ekipa probni vozači ... ... i naš Sekretar o maškar koji je doša povirit utrku, ka i ostali pun kua i osansto svita koji su se odjedanput stvorili oko prve okuke. A pet minuti pri nego san se uspeja u Mišerdin šufit nije bilo nikoga ... ... svega je tot bilo za vidit, ka i ovi sastanak klana „Stipulin“ ... ... ali već je bilo vrime, tribalo se okrenit na „poole position“, di su natjecatelji (vozači? karetjeri? balinjeraši?) čekali ka napete puške ... ... dokle se upalu bengalke i opali top na glavici ka znak za početak utrke ... Dokle su natjecatelji sa mukon ili lakoćon, kako ko, savladavali prvu okuku ... ... Zagor je odmaglija u suprotnon smjeru i sa pradidon @iskrenin u prikolici diopratija do cilja prva tri natjecatelja ... 1. "A JE TO" (Ivan Škalic i Ivan Mišković) 2. "FRZELINI" (Marin Kapetanović i Luka Žuljević) 3. "STRIKAN I NETJAK" (Matej Lovrić i Tonći Tomić) A koji su? ... već čujen kurijože kojima se nije dalo iz teple kuće izać vanka ... a kad ne znan! Posla san Duhu-Sa-Sikiron upit, i čin mi reče, odma ću ovod napisat. Ako učine lipo vrime, moga bi se zaletit ka i lani snimit klape ispod ure na splitskoj pjaci ča pivadu na Silvestrovo i ovi put poć ranije, da uvatin bolje misto, novogodišnji vatromet na spli'skoj rivi. SRITAN VAN I BLAGOSLOVLJEN BOŽIĆ! Update: Moga san još koji dan čekat Zagora da mi napiše poredak. Evo ... prineseno sa Kaštelanskoga portala 1. misto: "A JE TO" (Ivan Škalic i Ivan Mišković) 2. misto: "FRZELINI" (Marin Kapetanović i Luka Žuljević) 3. misto: "STRIKAN I NETJAK" (Matej Lovrić i Tonći Tomić) Zdravi i veseli bili!!! |
Još jedan kraj godine, još jedno vrime za svodit raznorazne godišnje rekapitulacije ča se sve učinilo, oli nije učinilo ove godine. Za mene, ka i za moje najbliže, je ovo ipak godina kakove dosad nije bilo ... jerbo se NAPOKON počela radit naša kućica. Nisan se puno nađirava ovo lito ... malo PODVORJA ... malo fešta od mašogradski maškar oli di koji film pogledat ... Kakovi bi to pregled godine bija bez 15. kupa sv. Florijana, ovi put u sedmi misec ... koji je , pak, završija sa jednin ispraćajen, cila je Dalmacija, hrvatska i šire ispratila najlipši domaći glas koji smo ikad jemali prilike slušat, našega Čora, našega Olivera Ča je došlo ka antiklimaks, prizemljenje poslin euforije o' baluna koja nas je držala dva miseca, puno duže vengo je iko mislija da ćedu naši izdurat u Rusiji ... Šesti misec san spojija ugodno sa korisnin, pa san bija u nabavu softvera u Metropolu, i usput povirija izložbu „Šezdesete u Hrvatskoj“ u Muzeju za umjetnost i obrt ... Mašo! Završetak kvizne sezone, oliti veliki kvizni odmor, smo zaključili sa osvajanjen trećega mista prolitnje kviz-sezone na „Ovčicama“ U četvrti misec san obaša na Rivi izložbu povodon rođendana „Četvrte“ ... a u treći misec smo ispratili našega Mr.X-a, našega Markišu .... ton prilikon je tri dila Kaštili došlo u Nisko na ispraćaj, a bilo bi i više da nije bilo ledeno bljuzgavo vrime. Počivaj u Miru, Marko, i pozdravi sve naše ča te već gori čekaju za bacit na briškulu i trešetu ... U Niskome je bilo zima, ali to je bila mlaka kalumela kako nan je bilo kad smo Vinkica i ja prvi put bili povirit „Murterske Bake“ oliti njiove maškare i nije mi žaj ništa, osin ča ću drugi put, a sigurno gren opet, obuć na sebe sve ča jeman u ormaru jerbo mi se duša smrzla Naše, mašogradske maškare su bile na svome nivou, osin ča smo ovi put, rekli bi zli jezici NAPOKON! ... užgali krnju (krnjoslavu?) koji nije bila političar A glede „Mašogadura“ ... i ove godine se raspištoljija pa obaša cilu Europu, od sjevera do juga ... A Božić? Reka bi čovik – čista klasika. Sve predradnje su uredno obavljene ... okićen bor/božićno drvce/novogodišnja jelka/whtever ... Onda je doša Badnjak, koji nas je malo smanta sa OVOLIKON fibron vanka, ne bi da smo „down under“ ... Da me ni bila sramota, kratke bi rukave obuka ... Ali zato se Dida Mraz (to je Sveti Nikola koji je onda iša u partizane) nije smanta, nego je uredno obavija svoje i ostavija darove na podan jelke ... Moje su se cure, sve tri, potrudile pa učinile malo slakoga za blagdanski stol ... Vinka i ja smo se jutros zaputili u Mašograd na misu ... ovo su prave, lipe „old school“ jaslice ... Vrime nije bilo ka dan prije, malo je bure zapuvalo, ali još uvik, daleko mu kuća, daleko od „Biloga Božića“ ... da nije puvalo, po fibri bi i danas moga u ratke rukave, u Istočnin Kaštilima ... ... ka i u Zapadnima ... Sritan van i blagoslovljen Božić! A sutra, zna se, ako mi prilike dozvole ... Petnaesti, ako se ne varan, „Mašokarić“ oliti utrka kareti na balinjere oko staoga dila Mašograda, sa starton kraj topa na Glavici, pa niz Kajin brig priko Veloga Mula do Gojače i uzgor, nazad do Glavice. Zdravi i veseli bili!!! |
Ne, nije to bilo nikakvo glasanje kralja životinja (Ko je spomenija Darka Marinovića?) … a nije ni pokušaj obogaćivanja vokabulara novoga spliskoga govora, ka dijal one čuvene fraze „Rika brale!“ koja je proletila kroz splitsku mladost (i šire!) na kraju dvadesetoga stoljeća. To je više geografski pojam, a ono „i“ se čita malo otegnuto … ka ono „riiiiiika“ i označava, naravno, rijeku Jadro, kojoj na izvorištu kredemo vodu ča se svako malo zamuti, a ono ča ostane gre u more, u Kaštelanski zaljev, ka jedna od najkraćih vodotokova ča se ulijedu u Jadran. A Solinjani, pa i njiovi najbliži susidi Vranjičani, inače obožavatelji poslijeratnih roentgen-aparata, zovu je jednostavno RIKA. E, tamo san ja mora jučer poć. Čuj mene, mora, „ništa se ne mora, osin umrit i platit porez“ (Michael Jordan) … ali triba san ništo odnit mome prijatelju Šariću, a kako mi se nije dalo čekat sedan uri dok mu završi smjena, reka mi je da ga dodjen povirit namo di radi. A di radiš? Vidićeš … Odgovorija mi je uz zagonetni smješak na tragu „Thrillera“ Michaela Jacksona Sad me je još više zaintriga … zna san otprilike, ono, Vranjic, sjeverna strana … Rika (opet ta čarobna besida) Sramin se i stidin se, ali tamo nikad ni ja ni guma moje „Kobile Suzi“ nismo nikad prošli. Srića, jema san dobroga navigatora, fala Onemu Gori na mobitelima, pa mi je Joško govorija ka oni ženski glas na Garminovoj navigaciji. Nisan baš iz prve pogodija, ali na kraju san ga ipak naša. Radi u „Ine“ ka, gle čuda, vatrogasac. I ne smi se maknit sa radnoga mista, nego smo komunicirali kroz rešetke, ka da smo na Bilice oli nedajBože u onome selu omar blizu ZG Arene (Remetinec?) A tamo, u spomenutoj Rici, na vezu da ne rečen blaga božjega, svakakovi plovila, oni ča plovidu i oni izvučeni vanka … ka ova zvir ča je se ne bi posramili ni najjači šverceri na linij Bari-Bar, da sad ne spominjen američke filmove u Karipskome moru Naravno, bilo je tu i oni, uvjetno rečeno normalni, obiteljski brodic/kajići … ono, za poć se malo okupat u čisto more … … a neki su nedostatak veličine nadomistili maštovitošću vlasnika kad su mu nadivali ime Uz razgovor ugodni, vrime je začas proletilo, Joško je osin onega ča san mu triba donit, dobija i jedan mali kalendarić. Ča sad kalendarić? Pa mali, džepni … Nekad davno san ih radija „na siće“, većinu od ni komercijalno, a sad i napravin samo onako, za svoju dušu, prijateljima i za društva kojima san član, ka ča su maškare i vatrogasci … Velečasni naše župe „Sv. Jurja Mučenika“ u Mašogradu je izuzetak, kad god jeman koju prigodnu sliku iz sela oli blizu sela ča jema veze sa Mašogradon, ka ove godine proslava blagdana sv. Luke umaloj crkvici na vrju Kozjaka onda učinen i za crikvu koji kalendarić. Da počmen sa oni ča san ga da Jošku … skinuto negdi sa bespuća interneta, pa nažalost ne znan ko je autor, ali popratni komentar mi se učinija smišan. Naravno, to nema veze sa nekin zlobnicima ča širu neistine o tome da živimo u „Alan Ford“ državi. Davno je reka Meštar u „Velome mistu da neće politiku u svoju butigu Ovi drugi ča san ga za svoj gušt učinija, slikava san ovo lito na Gabine, da ne rečen u Nehaju, pa malo put Resnika. Gren doma sa posla, a vidin/čujen dvi žute zviri di mi zunzidu navr glave, i to kad je već deboto završila sezona o požari, u po devetoga miseca Kako san, poučen iskustvima od prije, uvik jema cili oni moj foto-ruksak u portapaku „Kobile Suzi“, odo ja doli, uz more … i zamalo san uvuka glavu u ramena kad san ga vidija kako se obrušaje (na slici nije okrenuta kamera, bila je paralelna sa horizonton!) i vata more. Ajme, zamalo san reka vodu, jezik prigriza Ovo je bila prilika da buden najbliže kanaderu a da ovi nije parkiran negdi nasuvo, to ka da miruje Koga ćemo sad? A red bi bija da meknen oni ča san ga učinija ovome „Ciplu Dizelašu“ (na slici skroz livo) … jerbo san is lani slika bez njega, pa mi se namusija … Eto, sad su svi na mistu Ka ča san već spomenija, bili smo Zakonita i ja ove godine na sv. Luku, bar je dobro vrime učinilo, iako nije bilo zgorega ko je jaketicu vazeja sa sebon, jer je malo pušikalo … Koga sad? A maškare, da prostite … Ove godine Krnjo, odnosno glede rodne ravnopravnosti Krnjuša, za divno čudo, nije političar … nego ona (biiiip!) ča je oslobodila Horvatinčića radi „sinkope“ „#$%&/ Slike san sam slikava … najpri đir po ciloj povorki, pa onda trk do mula da uvatin sam čin spaljivanja ove djeliteljice „pravde“ … ova dva mala morčića (morčice?) su me oduševili ponudon „barba mogli ste i vi kupit „Mašogadur“ … a naš Đemo bi moga komodno nastupat ka dubler/kaskader zanamisto Vedrane Rudan Vatrogasce san ostavija ka cukar za kraj ... nisan is baš puno slikava ove godine, a i zaželija san se stavit malo akcije na slike. Bože sačuvaj onega požara od lani, ali onako, da ne bude baš namišćena slika ... pomoga mi je Domjan Bonacin, posla mi je cili naramak slika, od koji san izabra ove tri ,,, Prova san ove godine napravit i oni PRAVI VATROGASNI dvanaest lisni ili barenko šestolisni kalendar, ali je zapelo na pregovorima sa nesuđenin modelima. Ali to je već i duga i druga priča ... ko zna, možda dogodine bude drugovačije Početak Adventa i potrošačke groznice Ne znan kako vi, ali i ja san od krvi i mesa … infetala (zarazila, za sjevernjake) je i mene ova potrošačka groznica, koja ka ono službeno počinje sa prvin danon Adventa/Došašća … I zaludu velečasni sa oltara spominje da su to poganski običaji, da je materijalno zaminilo duhovno … svi su po izlasku ioz crkve najpri išli doma obidvat, pa onda udri peglat one komade plastike, pas mu mater ko is je izumija „#$%&/ Reka san već, nisan ni ja od gize (ljevano željezo, za sjevernjake) … skupilo se ova dane (čarobna rič „na akciji“) par mali auti koje komodno moremo svrstat u rubriku „legende“ … Bilo je još ovi mališani, ali san se strogo ograničija na pravo značenje riči, novitade me ne zanimadu, ka petnaest mi je … Za početak, Hitlerov „narodni auto“ ča se poslin rata od terenski Kubelwagena prometnija u svojedobno najprodavanije auto na svitu, i još se u sedandesetin godinan radija u Brazilu … Naravno, Buba/Beetle! Odma ga slidi Ford Mustang, glavni glumac filma „Bullit“ iako je na plakatu greškon pisalo Steve McQueen Sad je na redu jedna od mnogobrojni verzija Porschea 911 koje se nisu puno minjale, makar po ukupnome vanjskome izgledu godinama, još odonda kad je stari Ferdinand priuzeja od bube boxer motor i učinija sa malo boljon karoserijon pravi mali sportivo auto, ka sušta suprotnost američkome pojmu "muscle-car"! Sada malo Francuzi … neloše sportsko auto, Renault Alpine A110, izašlo šezdeseti i sedandeseti godin prošloga stoljeća iz radionice Renaulta … ka prava mala rally-zvir!!! … i još jedna rally makinja, ali malo novijega datuma … koja je harala devedeseti godin prošloga stolića po prašnjavin stazan ciloga svita … Subaru WRX STI Za kraj … još dvi ikone kulture "djece cvijeća" šezdeseti/sedandeseti godin … Citroen 2 CV od dragosti nazvan „Spaček“ (nakazica) koji se proizvodija i u bivšoj državi. Da ne rečen kod oni ča bi najradije zapasali cilu Savudrijsku valu I ne bi ga smija ni slučajno vozit oni ča pati od morske bolesti … a i ovi VW kombi/Transporter/Whatever je isto opjevan u brojnin filmovima u doba „dice cvića“ … najčešće pituran u svin mogućin šarenin koluran. Eto, to je zasad sve. Pomalo, tek je počeja Advent, a di je okitit bor, a i za to san se posebno spremija ove godine, sa par novitadi. Zato molin kurijože da se malo strpidu, sve će na vrime izać na vidilo. A do onda … Zdravi i veseli bili!!! |