Još jedan kraj godine, još jedno vrime za svodit raznorazne godišnje rekapitulacije ča se sve učinilo, oli nije učinilo ove godine.
Za mene, ka i za moje najbliže, je ovo ipak godina kakove dosad nije bilo ... jerbo se NAPOKON počela radit naša kućica.
Nisan se puno nađirava ovo lito ... malo PODVORJA ... malo fešta od mašogradski maškar oli di koji film pogledat ...
Kakovi bi to pregled godine bija bez 15. kupa sv. Florijana, ovi put u sedmi misec ... koji je , pak, završija sa jednin ispraćajen, cila je Dalmacija, hrvatska i šire ispratila najlipši domaći glas koji smo ikad jemali prilike slušat, našega Čora, našega Olivera
Ča je došlo ka antiklimaks, prizemljenje poslin euforije o' baluna koja nas je držala dva miseca, puno duže vengo je iko mislija da ćedu naši izdurat u Rusiji ...
Šesti misec san spojija ugodno sa korisnin, pa san bija u nabavu softvera u Metropolu, i usput povirija izložbu „Šezdesete u Hrvatskoj“ u Muzeju za umjetnost i obrt ... Mašo!
Završetak kvizne sezone, oliti veliki kvizni odmor, smo zaključili sa osvajanjen trećega mista prolitnje kviz-sezone na „Ovčicama“
U četvrti misec san obaša na Rivi izložbu povodon rođendana „Četvrte“ ... a u treći misec smo ispratili našega Mr.X-a, našega Markišu .... ton prilikon je tri dila Kaštili došlo u Nisko na ispraćaj, a bilo bi i više da nije bilo ledeno bljuzgavo vrime. Počivaj u Miru, Marko, i pozdravi sve naše ča te već gori čekaju za bacit na briškulu i trešetu ...
U Niskome je bilo zima, ali to je bila mlaka kalumela kako nan je bilo kad smo Vinkica i ja prvi put bili povirit „Murterske Bake“ oliti njiove maškare i nije mi žaj ništa, osin ča ću drugi put, a sigurno gren opet, obuć na sebe sve ča jeman u ormaru jerbo mi se duša smrzla
Naše, mašogradske maškare su bile na svome nivou, osin ča smo ovi put, rekli bi zli jezici NAPOKON! ... užgali krnju (krnjoslavu?) koji nije bila političar
A glede „Mašogadura“ ... i ove godine se raspištoljija pa obaša cilu Europu, od sjevera do juga ...
A Božić? Reka bi čovik – čista klasika.
Sve predradnje su uredno obavljene ... okićen bor/božićno drvce/novogodišnja jelka/whtever ...
Onda je doša Badnjak, koji nas je malo smanta sa OVOLIKON fibron vanka, ne bi da smo „down under“ ...
Da me ni bila sramota, kratke bi rukave obuka ...
Ali zato se Dida Mraz (to je Sveti Nikola koji je onda iša u partizane) nije smanta, nego je uredno obavija svoje i ostavija darove na podan jelke ...
Moje su se cure, sve tri, potrudile pa učinile malo slakoga za blagdanski stol ...
Vinka i ja smo se jutros zaputili u Mašograd na misu ... ovo su prave, lipe „old school“ jaslice ...
Vrime nije bilo ka dan prije, malo je bure zapuvalo, ali još uvik, daleko mu kuća, daleko od „Biloga Božića“ ... da nije puvalo, po fibri bi i danas moga u ratke rukave, u Istočnin Kaštilima ...
... ka i u Zapadnima ...
Sritan van i blagoslovljen Božić!
A sutra, zna se, ako mi prilike dozvole ... Petnaesti, ako se ne varan, „Mašokarić“ oliti utrka kareti na balinjere oko staoga dila Mašograda, sa starton kraj topa na Glavici, pa niz Kajin brig priko Veloga Mula do Gojače i uzgor, nazad do Glavice.
Zdravi i veseli bili!!!
Post je objavljen 25.12.2018. u 23:33 sati.