< | srpanj, 2007 | > | ||||
P | U | S | Č | P | S | N |
1 | ||||||
2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
30 | 31 |
Neće se valjda najidit mladi kolege iz @vatrenih_kaciga, ča san in malo pokupija i skratija naslov, a za Matu Bulića mi nije ni brige ... ali stvarno niman volje ništa drugo pisat ... sluša san vjesti, beštima na one ča se igradu šunferinan i onda pročitan komentar od @koraljke sa prijedlogon za izmjenu kaznenoga zakona glede piromana u smislu oko za oko pasta za zube ... skoro da bi to i potpisa ... Trenutno i ne mogu puno učinit kontra tega ... jedino ovako, sa malin prijedlogon kako pridonit borbi kontra vatre, sa nezakonitin diteton iz braka Kanadera i ruskoga helikoptera Kamov ... ... ova baštarda (križanac, hibrid, za sjevernjake) je pokupila sve najbolje odlike od «roditelja» ... i pari dobro ... samo nigdi ne piše koliko košta. U biti radi se o ruskome protupodmorničkome helikopteru Kamov, koji NEMA repnoga rotora vengo dva koaksijalna, i doda mu se podvjesni dupli spremnik za vodu koji se puni na sličan način ka i Kanader, a more se ispraznit odjedanput ili jedan po jedan ... prosudite sami koliko bi ovo jemalo smisla u našin uvjetima... Pozdrav! P.S. Biće i update, samo da malo dođen sebi ... |
A jema san najboju voju lipo napisat dvi tri beside o onome ča se događalo na, da prostite, petak trinaesti i sutradan, u subotu, četrnaestoga ... Za petak san bija u dilemi oću li poć na utakmicu, dapače i Vinku odvest, jerbo nan je sviman napunilo glavu o tin novin igračima Hajduka pa je vridilo poć vidit, a i siguro neće bit izljeva navijačke nježnosti pa bi to mogla i Vinkica pogledat, ka i onu LANJSKU SA ZAGREBON ... Druga mogućnost je bila poć na Prokurative poslušat «staru kuku» Roberta Planta i malo obnovit gradivo glede Led Zeppelina, stari rokerski legendi čiji je glas dotični gospodin utjelovija ... Nakon kratke plenarne rasprave, izbor je pa, ipak, na Hajduka, jer je prevagnija, da oprostite, financijski momenat ... Kako se Vinka i ja spremamo poć na Premudu, malo se okupat, nije mi se davalo baš 250 (dvistaipedeset) kun za Planta, pa da je i veća legenda ... kad se sitin da san da za koncert od Placida Dominga toliko, pa ajde, ili za Ray Charlesa na starome placu stopedeset, kad smo morali na piriju slušat ča piva jerbo je bija niki dičji razglas .... A i prioriteti su se malo prominili ... kad se išlo na Domingov koncert, ili slušat Ray Charlesa, onda nije bilo Vinkice, a ni Zakonite ... Dunkve, pala je odluka, Hajduk, a za Roberta Planta mi je malo pomoga @mrtvipisac da mi malo dočara ugođaj na Prokurativan, di se skupilo ijadu i po pravi rokeri, barenko oni pravi koji su to sebi mogli priuštit ... photo by @mrtvipisac photo by @mrtvipisac Eto, već smo bili spremili i dres, srića i Bog da nisan unaprid kupija i ulaznice, jer se umiša prst sudbine pa je pape sa Vinkon osta doma, ni kriv ni dužan ... Kako ja, pokazalo se krivo, previše virujen ljudima, konta san da će mi Punto bit gotov ... ipak je dovoljno vrimena prošlo OD ONEGA NESRIKNJEGA PETKA, neka nije bija trinaesti ... a moja nada je bila, neopravdano, podgrijana i svečanin obećanjen meštra, danin u četvrtak (05. 07.) da su stigla vrata. Lipo ja zoven, da ne rečen čovika, u petak (06.07.) i veseli i uvjerljivi glas sa druge strane slušalice mi potvrdi da mogu auto dovest u ponediljak (09.07.) i da će mi to čas posla bit gotovo. Kaj god!, kako bi rekli sjevernjaci ... a ja dokle ovo pišen ne mogu govorit jerbo mi je cili jezik izranjen. Jer se svaki put ugrizen za jezik kad bi najrađe napisa koju sočnu beštimju, naravno, na "meštrov" račun ... i nemojte me pitat zašto san meštra meka u navodnike ... I ja optimista u rečeni petak, da ne rečen trinaesti, zoven da kad ću doć po auto, i onda mi je rečeno, od iste peršone koja sebe zove meštron, da su vrata stigla tek jučer (12.07.) i da će mi se javit čin bude gotovo. Ne bi li me se prije rješija ... Triba li napomenit da poziv nisan dočeka ni u petak, ni u subotu, a ni u nedilju, jedino ča san ga u nedilju u deset uri ujutro najranije uspija probudit jerbo je valjda još bija iza sna pa nije moga pročitat na mobitelu ko ga zove pa da ne obadaje ... ostatak dana san mu, nadan se, potrošija bateriju na mobitelu od zvonjave koliko san ga puti zva i koliko se, naravno, puti nije javija ... kad bi se umiralo od spominjanja i štucavice, ja bi odavno u Haag završija radi njega, ali njemu ni đavla, vjerojatno mi se sad u kojemu kafiću smije. Naime, ovo pišen u ponedijak ujutro, još mu se nisan ni prova javit. Nije ni on zva mene, fala na pitanju ... Ali, kako se ono reče, ča nas ne ubije, to nas ojača ... Mora san nekako Vinki nadoknadit neodlazak na Hajduka, počeli smo od vatrogasac, sa nastavkon serijala «Vinka u vatrogasnin autan» ... ovi put uz neizbježnoga Fifija ... ... a za nastavak mi je dobro došla NOĆ VATREPOLA, tipična mašogradska fešta, prva ove godine, kojoj je samo usput za općenarodno okupljanje poslužila utakmica u vaterpolu na rivi: Nemojte sad mislit da je Ratko Rudić sidija u prvome redu i tražija nove talente. To je bilo čisto onako za publiku. Više se strepilo da se koji od "Igrači" ne utopi. Dežurali su odma blizu ribari sa dizalican jer pojedine igrače ne bi bilo ni lako dignit u brod. Publika je znalački nagradila svaki sprint od desetak metri, jerbo bi dotični igrač odma mora izać vanka da uvati zraka. I popije bar dva deca ... Zamalo su i mene nagovorili da igran, za ekipu od Maškara ... ... a našemu svitu i ne triba puno za istirat ga vanka iz kuće, pogotovu po ovoj vrućini, a zovu i teplije. Standardna dekoracija za ovakve litnje fešte bila je ovi put upotpunjena i sa vrtujkon, ča je Vinkino oštro oko odma primjetilo, i naravno, tribalo je timbrat kartelu ... ... došli smo meju prvima, pa je ovon turon Vinka bila sama na vrtujku, ali kasnije se čeka red za učinit dva tri đira na Gosposkoj štradi ... Naglasak večeri je ipak bija na veteranima ... ... jerbo su ka organizatori nastupili veterani HNK Jadran. Ne, nije Hrvatsko Narodno Kazalište Jadran, vengo naš Hrvatski Nogometni Klub. Ne znan zašto svi odma pomislu na teatar, ovo su ipak ozbiljni balunjeri, makar nekad bili, a ne tamo neki ka glumci ... Sve je poteklo u najbojemu redu, jedino je bilo malo čupavo kasnije kad su neki ostali bez tekućine ... ... pa su pokrenuli demokratsku raspravu ko je prvi doša do čaše ... a u parlamentarnoj demokraciji ka ča je bila na snazi tu večer, niko nije doša do tekućine jerbo se prolila po tleju. Bez postignutoga dogovora, a do arbitraže nisu ni stigli ... Kažu mi oni ča su ostali do kraja da je bilo kasnije još veselije, ali to, nažalost, nisan uspija zabilužit jerbo je tribalo Vinku poć leć. A i tlak mi je još bija skroz visoko, radi onega sa početka priče. Možda će se neko pitat a di je Zakonita u ovoj priči? A ča ste mislili? Radi, drugu smjenu, i kako niman aute za poć po nju, dolazi tek izad jedanajst, nakon ča povata sve konce i spoji dvi autobusne linije. Od TTTS-a do Mašograda. A kako nismo u Metropoli vengo u Splitu, di ne gre bus svaki pet minuti, to zna malo potrajat. Naravno, ako se koji ne pokvari pa malo «produži» cilu kombinaciju ... Eto, sad mi je barenko malo lakše, kad san sa Vama podilija ova divna i «divna» događanja prošlih par dana. Dovidova, i nemojte puno na sunce ... P.S. Reklo bi se da stvari ipak gredu na bolje, jerbo se u Mašogradskome akvatoriju ove dane moglo primjetit i drugi brodov, osin ribarski ... ... nije baš Abramovičeva jahta, ali od nečega se mora počet. A kad već Hajduk more kupovat igrače od Dinama, makar iz Kijeva, onda je sve moguće ... |
Zašto sad ovakvi numerički naslov? pa zato jer odgovara činjenican Davno je to bilo, u sedmi misec dviijadeisedme godine kad san, na nagovor jedne moje dobre prijatejice, pokrenija VINKIN BLOG. Je, Vinkin blog, iako se diko dogodi da i ja ukreden komadić ... Ko je mislija da će to voliko potrajat, da ću uspit nabubat, evo u zdravju, stošezdesetiprvi post. Koliko se stvari prominilo odonda. Najviše glavna zvizda ovega bloga, moja Prinčipesa, koja je pomalo izresla u pravu veliku curicu, za razliku od male štručice sa početka. Sad je ona već velika, pomalo i, zahvaljujući maminin i tatinin genima, tvrdoglava. I dobro tempira kad će govorit, a kad će mučat ... tko da puno puti stanen i skontan koliko jon je godin i samo zavrtin glavon i umiren od straja ča me tek u pubertetu, Vinkinome, čeka ... Eto, malo smo obnovili sjećanja, pa se vratimo u sadašnjost ... Upravo je u tijeku drugo poluvrime operacije "F**k Pampers" ... zasad se držimo uspješno, jerbo i nima druge alternative. Triba to rišit sad kroz sedmi i osmi misec, jerbo Vinkica zna da je tete u dječjemu vrtiću "Neven" neće primit ako još bude nosila pelene. Situacija obećaje, ali uz velike žrtve sa mamine i tatine strane. Lako je po danu ... ... Njezino veličanstvo se samo maši za tutu (kahlicu, za sjevernjaku) i obavi potrebne radnje na opće zadovoljstvo svekolikoga pučanstva. TO smo riješili u jedan dan, dok je noćna smjena malo zajebanija, da oprostite ... Dunkve, Vinka regularno gre nanit ka i inače, a pape dežura pa je digne na uru, poza ponoći, i u pet, pet i po, kako kad, pa je onako iza sna sednen na tutu i sve pet i sve suvo. Ali ja opravdan ujutro moj NICKNAME tako da zapravo parin UMORNO OKO kad gren na posal za boršon u jednoj ruci a sa podočnjacima u drugoj ... Ali eto, nadan se da ćemo Zakonita i ja bit tvrdoglaviji od male Vinke a za naspavat se ... biće vrimena. Evo, kucaću o drivo pri vengo napišen (kuc!kuc!) sa zdravljen, Vinkinin naravno, je sve u redu ... - Tata, jesan li ja sad ozdravila? - Jesi, Vinka ... - A mogu li onda papat sladoled ... Aha, u tome grmu leži zec ... materino dite mislin na sladoled ... ali na Vinkinu veliku žalost, mislin da ćemo ipak sačekat konačno rješenje pitanja njezini angini da se more naguštat sladoleda ... i da ne triba radi tega umirat od straja i odma jon mirit fibru ... Ali neka, Vinka je ipak ovi dan zaokupirana sa drugin problemima ... trenutno jon je Šime ... ... najgori neprijatej. A zašto? pa zato jer bidnoj maški nije bilo do igranja onako kako Vinka oće i to jon je jasno dala do znanja jednin, ipak blagin potezon pandže po ruci. Ali ko je gleda sa strane, mislija bi da je bilo ko zna ča ... plakanja, bacanja po podu ka u priči. Ali najsmišnije mi je bilo od svega kad je, puten do doma, Vinka smišljala kako će se Šimi osvetit. I došla je do zaključka da će "... uzet oni veliki pištol na vodu pa će ga ciloga isprskat...". Kraj citata! BTW, Šime je, u stvari Šima, oću reć ... žensko ... Ove smo dane opet bili od rođendani, malome Petru je bija rođendan, ali kako ga nisan uspija uvatit u kadar jerbo je stalno leta sa ekipon okolo kuće, moraće vas zadovoljit slika sa njegovon mlajon sestron ... ... ipak je bila sporija pa san je uspija uvatit, za slikat ... a ono ča nisan uspija uvatit, ča je najviše oduševilo Vinku, je vatromet. A glede toga, provat ću nagovorit moga dragoga kuma, Petrovoga tatu, da priloži koju sliju od vatrometa, ali su izgledi da to dobijen otprilike ka i da David Beckham nakon LA Galaxy dođe završit karijeru u Primorcu iz Stobreča ili u Jadranu iz Kaštel Sućurca. Ma neka, slikaću i ja jedan put ti vatromet ... pa ću sve slike stavit na blog ... Nakon nedije od rođendani, nastavilo se vrime posjeti ... ovi put su nas došle povirit tri Kanađanke ... Jedna navrnuta, moja rodica Karolina, koja je išla odavno tamo živit, i dvi da ne rečen fetive, koje su se tamo i rodile, njezina ćer Cynthia i unuka mala Maja ... Nikako i sve uvatit na jednu sliku, mala Maja je tek proodala pa je stalno usavršavala to svoje novo iskustvo a posljedica je bila da smo je cilo vrime vatali po kući ... tako da van donosin tek sliku bake i unuke, pojačanu sa mojon Vinkon ... Neka, lito je ionako kad Mašograd oživi, kad se skupu raseljena dica sa svi stran svita pa bar malo obać stari kraj i skinit paučinu iz kantuni stare kuće. Ako ne virujete meni, pitajte @navalnoga ... jerbo je on osta u Kanadi igrat golf, a posla je dicu ovamo da naučidu igrat balote, pa će najesen napravit zjog za balote tamo priko bare, da ga ne puca nostalgija svako malo A evo i ja dajen mali prilog tome ličenju od nostalgije, sa malon sličicon Mašograda snimljenon iz rejoplana, jer kad bi van reka ortofoto karta puno bi me vas pogledalo šargopirgasto ... Pa sad, nakon maloga pokušaja ličenja nostalgije za svekoliku Mašogradsku dijasporu, višje me je i ruka zabolila od pisanja, pa da lagano završimo sa drugin nastavkon serijala "... tata slikaj me u vatrogasnome autu ..." ... ... i sad stvarno dovidova, i ako Bog da zdravja (i pinez ...), da se ovo lito javimo i sa koje udaljenije lokacije ... UPDATE: 11.07.2007. ... baš san buzdo ... tek san sad primjetija da je jučer, 10. 07. 2007. mome, oću reć Vinkinome blogu bija i treći rođendan ... Pozdrav! |