Zašto sad ovakvi numerički naslov? pa zato jer odgovara činjenican 
Davno je to bilo, u sedmi misec dviijadeisedme godine kad san, na nagovor jedne moje dobre prijatejice, pokrenija VINKIN BLOG. Je, Vinkin blog, iako se diko dogodi da i ja ukreden komadić  ...
Ko je mislija da će to voliko potrajat, da ću uspit nabubat, evo u zdravju, stošezdesetiprvi post.
Koliko se stvari prominilo odonda. Najviše glavna zvizda ovega bloga, moja Prinčipesa, koja je pomalo izresla u pravu veliku curicu, za razliku od male štručice sa početka.
Sad je ona već velika, pomalo i, zahvaljujući maminin i tatinin genima, tvrdoglava. I dobro tempira kad će govorit, a kad će mučat ... tko da puno puti stanen i skontan koliko jon je godin i samo zavrtin glavon i umiren od straja ča me tek u pubertetu, Vinkinome, čeka ...    
Eto, malo smo obnovili sjećanja, pa se vratimo u sadašnjost ...
Upravo je u tijeku drugo poluvrime operacije "F**k Pampers" ... zasad se držimo uspješno, jerbo i nima druge alternative. Triba to rišit sad kroz sedmi i osmi misec, jerbo Vinkica zna da je tete u dječjemu vrtiću "Neven" neće primit ako još bude nosila pelene.
Situacija obećaje, ali uz velike žrtve sa mamine i tatine strane. Lako je po danu ...  ... Njezino veličanstvo se samo maši za tutu (kahlicu, za sjevernjaku) i obavi potrebne radnje  na opće zadovoljstvo svekolikoga pučanstva. TO smo riješili u jedan dan, dok je noćna smjena malo zajebanija, da oprostite ...
Dunkve, Vinka regularno gre nanit ka i inače, a pape dežura pa je digne na uru, poza ponoći, i u pet, pet i po, kako kad, pa je onako iza sna sednen na tutu i sve pet i sve suvo.
Ali ja opravdan ujutro moj NICKNAME tako da zapravo parin UMORNO OKO kad gren na posal za boršon u jednoj ruci a sa podočnjacima u drugoj ...
Ali eto, nadan se da ćemo Zakonita i ja bit tvrdoglaviji od male Vinke a za naspavat se ... biće vrimena.
Evo, kucaću o drivo pri vengo napišen (kuc!kuc!) sa zdravljen, Vinkinin naravno, je sve u redu ...
- Tata, jesan li ja sad ozdravila?
- Jesi, Vinka ...
- A mogu li onda papat sladoled ...
Aha, u tome grmu leži zec ... materino dite  mislin na sladoled ...   ali na Vinkinu veliku žalost, mislin da ćemo ipak sačekat konačno rješenje pitanja njezini angini da se more naguštat sladoleda ... i da ne triba radi tega umirat od straja i odma jon mirit fibru ...
Ali neka, Vinka je ipak ovi dan zaokupirana sa drugin problemima ... trenutno jon je Šime ...
... najgori neprijatej. A zašto? pa zato jer bidnoj maški nije bilo do igranja onako kako Vinka oće i to jon je jasno dala do znanja jednin, ipak blagin potezon pandže po ruci. Ali ko je gleda sa strane, mislija bi da je bilo ko zna ča ... plakanja, bacanja po podu ka u priči. Ali najsmišnije mi je bilo od svega kad je, puten do doma, Vinka smišljala kako će se Šimi osvetit. I došla je do zaključka da će "... uzet oni veliki pištol na vodu pa će ga ciloga isprskat...". Kraj citata! 
BTW, Šime je, u stvari Šima, oću reć ... žensko ...
Ove smo dane opet bili od rođendani, malome Petru je bija rođendan, ali kako ga nisan uspija uvatit u kadar jerbo je stalno leta sa ekipon okolo kuće, moraće vas zadovoljit slika sa njegovon mlajon sestron ...
... ipak je bila sporija pa san je uspija uvatit, za slikat ... a ono ča nisan uspija uvatit, ča je najviše oduševilo Vinku, je vatromet. A glede toga, provat ću nagovorit moga dragoga kuma, Petrovoga tatu, da priloži koju sliju od vatrometa, ali su izgledi da to dobijen otprilike ka i da David Beckham nakon LA Galaxy dođe završit karijeru u Primorcu iz Stobreča ili u Jadranu iz Kaštel Sućurca.
Ma neka, slikaću i ja jedan put ti vatromet ... pa ću sve slike stavit na blog ...
Nakon nedije od rođendani, nastavilo se vrime posjeti ... ovi put su nas došle povirit tri Kanađanke ... Jedna navrnuta, moja rodica Karolina, koja je išla odavno tamo živit, i dvi da ne rečen fetive, koje su se tamo i rodile, njezina ćer Cynthia i unuka mala Maja ... Nikako i sve uvatit na jednu sliku, mala Maja je tek proodala pa je stalno usavršavala to svoje novo iskustvo a posljedica je bila da smo je cilo vrime vatali po kući ... tako da van donosin tek sliku bake i unuke, pojačanu sa mojon Vinkon ...
Neka, lito je ionako kad Mašograd oživi, kad se skupu raseljena dica sa svi stran svita pa bar malo obać stari kraj i skinit paučinu iz kantuni stare kuće. Ako ne virujete meni, pitajte @navalnoga ... jerbo je on osta u Kanadi igrat golf, a posla je dicu ovamo da naučidu igrat balote, pa će najesen napravit zjog za balote tamo priko bare, da ga ne puca nostalgija svako malo
A evo i ja dajen mali prilog tome ličenju od nostalgije, sa malon sličicon Mašograda snimljenon iz rejoplana, jer kad bi van reka ortofoto karta  puno bi me vas pogledalo šargopirgasto ...
Pa sad, nakon maloga pokušaja ličenja nostalgije za svekoliku Mašogradsku dijasporu, višje me je i ruka zabolila od pisanja, pa da lagano završimo sa drugin nastavkon serijala "... tata slikaj me u vatrogasnome autu ..." ...
... i sad stvarno dovidova, i ako Bog da zdravja (i pinez ...), da se ovo lito javimo i sa koje udaljenije lokacije ...   
UPDATE: 11.07.2007.
... baš san buzdo ... tek san sad primjetija da je jučer, 10. 07. 2007. mome, oću reć Vinkinome blogu bija i treći rođendan ...
Pozdrav!
|
