A jema san najboju voju lipo napisat dvi tri beside o onome ča se događalo na, da prostite, petak trinaesti i sutradan, u subotu, četrnaestoga ...
Za petak san bija u dilemi oću li poć na utakmicu, dapače i Vinku odvest, jerbo nan je sviman napunilo glavu o tin novin igračima Hajduka pa je vridilo poć vidit, a i siguro neće bit izljeva navijačke nježnosti pa bi to mogla i Vinkica pogledat, ka i onu LANJSKU SA ZAGREBON ...
Druga mogućnost je bila poć na Prokurative poslušat «staru kuku» Roberta Planta i malo obnovit gradivo glede Led Zeppelina, stari rokerski legendi čiji je glas dotični gospodin utjelovija ...
Nakon kratke plenarne rasprave, izbor je pa, ipak, na Hajduka, jer je prevagnija, da oprostite, financijski momenat ...
Kako se Vinka i ja spremamo poć na Premudu, malo se okupat, nije mi se davalo baš 250 (dvistaipedeset) kun za Planta, pa da je i veća legenda ... kad se sitin da san da za koncert od Placida Dominga toliko, pa ajde, ili za Ray Charlesa na starome placu stopedeset, kad smo morali na piriju slušat ča piva jerbo je bija niki dičji razglas ....
A i prioriteti su se malo prominili ... kad se išlo na Domingov koncert, ili slušat Ray Charlesa, onda nije bilo Vinkice, a ni Zakonite ...
Dunkve, pala je odluka, Hajduk, a za Roberta Planta mi je malo pomoga @mrtvipisac da mi malo dočara ugođaj na Prokurativan, di se skupilo ijadu i po pravi rokeri, barenko oni pravi koji su to sebi mogli priuštit ...
photo by @mrtvipisac
photo by @mrtvipisac
Eto, već smo bili spremili i dres, srića i Bog da nisan unaprid kupija i ulaznice, jer se umiša prst sudbine pa je pape sa Vinkon osta doma, ni kriv ni dužan  ...
Kako ja, pokazalo se krivo, previše virujen ljudima, konta san da će mi Punto bit gotov ...
ipak je dovoljno vrimena prošlo OD ONEGA NESRIKNJEGA PETKA, neka nije bija trinaesti ... a moja nada je bila, neopravdano, podgrijana i svečanin obećanjen meštra, danin u četvrtak (05. 07.) da su stigla vrata. Lipo ja zoven, da ne rečen čovika, u petak (06.07.) i veseli i uvjerljivi glas sa druge strane slušalice mi potvrdi da mogu auto dovest u ponediljak (09.07.) i da će mi to čas posla bit gotovo.  Kaj god!, kako bi rekli sjevernjaci ...  a ja dokle ovo pišen ne mogu govorit jerbo mi je cili jezik izranjen.  Jer se svaki put ugrizen za jezik kad bi najrađe napisa koju sočnu beštimju, naravno, na "meštrov" račun ... i nemojte me pitat zašto san meštra meka u navodnike ...
I ja optimista u rečeni petak, da ne rečen trinaesti, zoven da kad ću doć po auto, i onda mi je rečeno, od iste peršone koja sebe zove meštron, da su vrata stigla tek jučer (12.07.) i da će mi se javit čin bude gotovo. Ne bi li me se prije rješija ...
Triba li napomenit da poziv nisan dočeka ni u petak, ni u subotu, a ni u nedilju, jedino ča san ga u nedilju u deset uri ujutro najranije uspija probudit jerbo je valjda još bija iza sna pa nije moga pročitat na mobitelu ko ga zove pa da ne obadaje ... ostatak dana san mu, nadan se, potrošija bateriju  na mobitelu od zvonjave koliko san ga puti zva i koliko se, naravno, puti nije javija ...  kad bi se umiralo od spominjanja i štucavice, ja bi odavno u Haag završija radi njega, ali njemu ni đavla, vjerojatno mi se sad u kojemu kafiću smije.  Naime, ovo pišen u ponedijak ujutro, još mu se nisan ni prova javit. Nije ni on zva mene, fala na pitanju ...
Ali, kako se ono reče, ča nas ne ubije, to nas ojača ... Mora san nekako Vinki nadoknadit neodlazak na Hajduka, počeli smo od vatrogasac, sa nastavkon serijala «Vinka u vatrogasnin autan» ... ovi put uz neizbježnoga Fifija ...
... a za nastavak mi je dobro došla NOĆ VATREPOLA, tipična mašogradska fešta, prva ove godine, kojoj je samo usput za općenarodno okupljanje poslužila utakmica u vaterpolu na rivi: Nemojte sad mislit da je Ratko Rudić sidija u prvome redu i tražija nove talente. To je bilo čisto onako za publiku. Više se strepilo da se koji od "Igrači" ne utopi. Dežurali su odma blizu ribari sa dizalican jer pojedine igrače ne bi bilo ni lako dignit u brod. Publika je znalački nagradila svaki sprint od desetak metri, jerbo bi dotični igrač odma mora izać vanka da uvati zraka. I popije bar dva deca ... Zamalo su i mene nagovorili da igran, za ekipu od Maškara ...
... a našemu svitu i ne triba puno za istirat ga vanka iz kuće, pogotovu po ovoj vrućini, a zovu i teplije. Standardna dekoracija za ovakve litnje fešte bila je ovi put upotpunjena i sa vrtujkon, ča je Vinkino oštro oko odma primjetilo, i naravno, tribalo je timbrat kartelu ...
... došli smo meju prvima, pa je ovon turon Vinka bila sama na vrtujku, ali kasnije se čeka red za učinit dva tri đira na Gosposkoj štradi ... Naglasak večeri je ipak bija na veteranima ...
... jerbo su ka organizatori nastupili veterani HNK Jadran. Ne, nije Hrvatsko Narodno Kazalište Jadran, vengo naš Hrvatski Nogometni Klub. Ne znan zašto svi odma pomislu na teatar, ovo su ipak ozbiljni balunjeri, makar nekad bili, a ne tamo neki ka glumci ...   
Sve je poteklo u najbojemu redu, jedino je bilo malo čupavo kasnije kad su neki ostali bez tekućine ...
... pa su pokrenuli demokratsku raspravu ko je prvi doša do čaše ... a u parlamentarnoj demokraciji ka ča je bila na snazi tu večer, niko nije doša do tekućine jerbo se prolila po tleju. Bez postignutoga dogovora, a do arbitraže nisu ni stigli ...
Kažu mi oni ča su ostali do kraja da je bilo kasnije još veselije, ali to, nažalost, nisan uspija zabilužit jerbo je tribalo Vinku poć leć. A i tlak mi je još bija skroz visoko, radi onega sa početka priče. Možda će se neko pitat a di je Zakonita u ovoj priči?
A ča ste mislili?
Radi, drugu smjenu, i kako niman aute za poć po nju, dolazi tek izad jedanajst, nakon ča povata sve konce i spoji dvi autobusne linije. Od TTTS-a do Mašograda. A kako nismo u Metropoli vengo u Splitu, di ne gre bus svaki pet minuti, to zna malo potrajat. Naravno, ako se koji ne pokvari pa malo «produži» cilu kombinaciju ...
Eto, sad mi je barenko malo lakše, kad san sa Vama podilija ova divna i «divna» događanja prošlih par dana. Dovidova, i nemojte puno na sunce ...   
P.S. Reklo bi se da stvari ipak gredu na bolje, jerbo se u Mašogradskome akvatoriju ove dane moglo primjetit i drugi brodov, osin ribarski ...
... nije baš Abramovičeva jahta, ali od nečega se mora počet. A kad već Hajduk more kupovat igrače od Dinama, makar iz Kijeva, onda je sve moguće ...
|
