Marketing
Update od ponediljka ...
Muka mi je od ovega svega dima 
a više ne mogu poć gasit ka pri dvadesetak godin okolo i skakat po čukan i sikan ... inače bi ja već odavno bija barenko na Šolti. Mobilizirali bi baka servis glede Vinke, a mi čuvitari iz dijaspore bi se bar na tren vratili tamo a da nismo došli obrat masline ... jema bit da i je ove godine namirija obrat Oni Gori 
i odma na cablu popeć, a kanader da i posoli, tako da mi rodijaci moredu odam mećat u boce ...
Pri bi se bar tješija da mogu bar auton odvest i dovest mlaje i žveltije od mene ... ali sad nisan jema njanci auto 
. Fala ti, Vlado Perica, ča si se napokon udostojija, nakon petnajst dan ča je auto stalo u tebe, i još oni deboto misec prije ča si nabavlja materijal, sredit moje auto (jučer, u utorak) pa da ne moran žicat auto u oca 
ako di triban poć, ili molit za službeno auto ako triban odvest mater na hitnu pomoć 
, kad mi je i očevo auto bilo vanka stroja ...
Dakle, da ne zaboravin, ne znan je li najbolji meštar u Kaštilima, ali je svakako NAJSPORIJI, mislin za autolimariju, Vlado Perica, koji je od 15. 06. ove godine do jučer, eto, sređiva moje auto. 
Hvala na pitanju, ne vozin nikakvu egzotiku typa Chrysler LeBaron ili Ford Thunderbird, pa da je teško nabavit materijal, radi se o Fiat Puntu Vulgaris, najobičnijemu, proizvodnja 2000. godine, zadnja liva vrata, uzet, opiturat i stavit. 
Eto, stvarno ne bi bija red da san zaboravija čovika pofalit, mirita, a po laganju, e, nima mu ni po tome ravna u svi sedan kaštili, i šire. Reka san mu da ću ga odma kandidirat na sljedećin izborima. Za župana, splitsko-dalmatinskoga naravno ... stvarno je čovik pokaza sve kvalitete koje krase sposobnoga političara, a mogu se stavit u jednu rečenicu «... gleda te u oči i sere ...»
I Tako, kad san već opisa zašto nisan jema auto, onda van je i lakše zamislit zašto san ovako sa svin drugin prevoznin sredstvima obalazija okolo, kad bi malo molalo sunce, skupa sa Vinkicon, a da Zakonita more napravit malo reda po kući ...
Ovi put je pa red na Hrvatske željeznice, jema oni da ne rečen metro iz Sućurca u 18:20, i nazad u 19:38, Bugs Bunny, ili za one ča su učili ruski u školi, popularni ZEC ...
Još je bilo vrilo vanka kad smo se uputili ... u prošlost ...
Karta za vlak iz doba Marije Terezije
... zašto u prošlost? Zato ča je na aparatu za činit karte još timbar od austrougarske. Nisan jedino uspija ustanovit je li od Franje Josipa oli od Marije Terezije ... Jedino ča se minjalo ovi pusti godin je oznaka valute, a ne da se prodaju karte sa cinon u dinarima, ka na jednome našemu kaštelanskome stadionu, koji još nosi i ime «Stadion Vukovar» 
...
I tija ne tija, za kvarat od ure smo na splitskoj Rivi, doduše na ovu "staru" stranu, ča se nije potizala po novinan, i moremo lipo poć u điradu ... samo da se malo napijemo ...
Ajme ča san ožednila ...
Nakon ča smo utažili žeđ, i radoznalost (tata ča je ovo, tata ča je ono ...) moramo malo i povirit ča to pliva po moru, između brodov ...
... tata, a ča ono okruglo, kafeno pliva u moru?
... a sa ove strane i sveti Duje dobije malo drukčiju dimenziju, ka da je i on bidan cili u nikakvoj gužvi, šušuru, da ne buden bezobrazniji :-)
... sveti Duje moj ...
... dunkve, obašli smo cilu rivu, sve vezove od trajekti di se moglo proč, sa ovu stranu, zbrojili smo aute koje su izašte iz trajekta, i pogađali ča koji kamion vozi ... oni vozi manistru ... oni vozi salam ... oni vozi sokove ...
a šinjorina se cilo vrime tužila da jon smeta sunce. Onda smo obalazili od štanda do štanda dokle nije našla očale sa kojima je bila kuntenta ... a to je malo potrajalo, tako da smo već morali poć doma ...
Je li tako tata da su ovo ženske očale ...
... Ovi put nismo putovali vremeplovon za nabavit karte, ovod je barenko nazad dvadesetak godin proša prvi val modernizacije. Doduše, nije ni ovo zadnji krik tehnologije, ali barenko nije na razini Gutenbergove tiskare ...
Zeko hop!
... i kad smo se napokon uvalili u mekane siceve popularnoga «Zeke», na tren smo poželili da smo barenko malo začepljenoga nosa, jer je miris koji je dolazija iz kupea odava tajnu da sicevi nisu jemali sastanak sa deterđenton barenko od pri rata, Domovinskoga, naravno, ako ne i ranije ... ako ne virujete meni, pitajte Vinku
Nešto je divlje u zraku ...
... cilo me je vrime pitalo da jema li to koja krepana beštija ispod sica kad ovako miriše ...
Srića, oni isti kvarat od ure sa početka priče je brzo proša, iskočili smo iz vlaka i požurili do vatrogasaca, vidit kakva je situacija ... a usput se i slikat na maloj auti ča privozi TAMANINI pumpu (to je ovo žuto u kantunu, @brode) koje je bilo jedno od ritki auti ča ti dan nisu bili u akciji ...
Tata, kad ću više i ja poć gasit ...
... i tako smo lipo zaokružili đir ... pala je mračina, odo doma, još malo pa spavat ...
Eto, još jedan od oni dan ča nisu bili dosadni, a pogotovo ujutro, kad mi se jedan kajić doša okrenit isprid kancelarije ... doduše, morali su mu malo remorkeri pomoć, ali je isto bilo lipo za vidit ... kad ti se onakva grdosija vrti isprid ponistre.
Eto, mislin da je dosta za danas ... stojte mi dobro, a ja gren do vatrogasnoga doma sa auton, sad kad san je napokon dobija nazad ... 
Post je objavljen 25.07.2007. u 16:37 sati.